Прочитај ми чланак
Храна из увоза готово да се више не контролише од 1. октобра, кад је на снагу ступило ново упутство о узорковању производа на граничним прелазима!
Ово за Курир тврди извор из одељења фитосанитарне инспекције за безбедност хране, који каже да је за пет дана откако је одредба ступила на снагу од укупно 889 пошиљки хране контролисано свега 10 узорака.
– Свака та пошиљка садржи две-три врсте хране, а узорковано је само 10 врста. На основу чега су прехрамбени производи стављени у промет кад претходно нису узорковани и анализирани? – каже овај добро обавештени извор и додаје да је срамно то што је Министарство пољопривреде на овај начин дозволило да у земљу уђе и несметано се продаје воће и поврће са ко зна каквим пестицидима, отровима и хормонима из Македоније, Грчке, Алжира, Туниса, Турске…
Подсећамо, директор Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде Јан Баћански недавно је објаснио да је због смањења трошкова у буџету Србије одлучено да се узорковање хране из увоза врши једном недељно, као и да се то неће радити код оних намирница које су до сада контролисане неколико пута а прошле су све анализе.
– Инспектори сада практично глуме писаре на граничним прелазима, пишу решења и лупају државне печате на слепо, што увозничком лобију омогућава легалан увоз најјефтиније, најнеквалитетније и најнебезбедније хране у Србију – каже овај забринути стручњак.
У Министарству пољопривреде рекли су да надлежни не могу да одговарају на питања јер тада не би имали времена да раде свој посао и да ће све саопштити на данашњој конференцији за новинаре.
Шеварлић: Могућ увоз ГМ хране!
Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета и председник Друштва агроекономиста Србије, каже да је оваква ситуација веома комплексна.
– Ово значи да се попушта увозничком лобију, да се затварају очи пред последицама прехрањивања становништва, као и то да некоме одговара да смо све више оптерећени ГМ храном из увоза. Јер питање је да ли се заиста користи само 0,9 одсто ГМ соје, како, на пример, пише на етикети, или је тај број дупло већи – каже професор и додаје да је добро питање због чега се врши само узорковање соје, а не и кукуруза и кромпира.
(Курир)
