Од суботе избегавање пријема позива судије за прекршаје постаће немогућа мисија, пошто ће плаву коверту за сваког грађанина моћи да прими не само он лично или пунолетан члан његовог домаћинства, већ и рођак који се затекне у кући, подстанар, па чак и колега са посла. Ово је само једно од нових решења новог Закона о прекршајима, чији је циљ, између осталог, да бегунцима олакша пут до суднице.

Према речима Милана Мариновића, вршиоца функције председника Прекршајног суда у Београду, подносиоци захтева за покретање прекршајног поступка, било да је реч о полицији или на пример инспекцији, узимаће много детаљније податке од осумњичених када обављају контролу на самом месту где је учињен прекршај.

– Биће дужни да вас питају да ли станујете на адреси на којој сте пријављени у документима, а ако је ваш одговор негативан, тражиће и адресу на којој заиста станујете – открива Мариновић новитете. – У случају да сте запослени, унеће у захтев за покретање прекршајног поступка и адресу фирме у којој радите. Овакво решење је усвојено због тога што је искуство показало да у великим градовима окривљени често не живе на адресама на којима су пријављени.

Када достављачи стигну на адресу, имају право да уруче позив не само окривљенима и пунолетним члановима њихових породица, као што је до скоро био случај, већ и било којој пунолетној особи која се затекне у стану. То могу да буду рођаци и подстанари. Још револуционарнија је могућност уручивања позива за суд на радном месту окривљеног. Он ће се сматрати уредно позваним ако сам прими позив, или ако то уради особа задужена за пријем позива, као што је доскоро био случај, али чак и када позив прими његов колега који је запослен на истом радном месту. Ако неко одбије да потпише коверту, достављач ће је оставити, а окривљени ће се и у том случају сматрати уредно позваним.

– Колико су битне ове новине говори и податак да је до сада између 60 и 65 одсто предмета застаревало баш због тога што окривљенима нису могли да се уруче позиви на оним адресама на којима су пријављени – објашњава Мариновић.- Тада су судије и суд, пошто би исцрпели сва средства, буквално постајали немоћни да дођу до окривљених. Предмет је морао да иде у прекид, а затим би застаревао. 

РЕГИСТАР САНКЦИЈА

У министарству правде и државне управе подсећају да су на основу новог закона формирани и регистар санкција и регистар неплаћених новчаних казни и других новчаних износа. – Све судије прекршајних судова, око 600 њих, прошло је обуку, као и око 1.700 овлашћених подносилаца захтева, међу којима су инспекција, саобраћајна полиција, комунална полиција, независне агенције, царина – кажу у Министарству правде.

Једна од значајнијих новина је и та што ће судија моћи да одлучи да се изврши осуђујућа пресуда која још није постала правоснажна. То ће бити могуће када су почињени прекршаји из области јавног реда и мира, опште безбедности, финансијског промета или тежи прекршаји из безбедности јавног саобраћаја, као што је, рецимо, насилничка вожња. Међутим, за ову могућност неопходно је да буде испуњено неколико услова.

Пре свега, потребно је да полиција затекне осумњиченог током извршења прекршаја, да не може да утврди његов идентитет пошто нема никакав документ код себе, да је државним органима непознато његово пребивалиште или боравиште. Укратко, да је реч о скитницама.

– Затим, ако одласком у иностранство могу да избегну одговорност за прекршај, као и ако постоји опасност да ће наставити да чине прекршај – објашњава Мариновић. – Тек када полиција процени да су испуњени сви услови, она га може спровести код дежурног судије, који тада може да спроведе поступак против њега и, ако донесе осуђујућу пресуду, она може да буде извршена пре правоснажности.

ОПРЕЗ

* Ако неко одбије да потпише коверту са позивом на суд, достављач ће је оставити.

* Окривљени ће се и у том случају сматрати уредно позваним.

(Вечерње новости, Карикатура Горан Дивац)

Ознаке: Закон о прекршајима, позив, судија за прекршаје