Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
У приватним школама за учење страних језика евидентан је пораст интересовања за руски језик. Они наводе да се после много година запостављања највећег словенског језика и четвртог језика у свету по распрострањености, у Србији све више увиђа потреба за учењем руског.
Па ипак, у основним, а поготово у средњим школама и даље има мало часова руског језика, па се отуда поставља питање – откуда таква несразмера између све већег броја заинтересованих за учење руског и још увек малог броја државних школа у којима се учи?
Подсетимо, тренутно у Србији руски језик учи око 10% основаца, односно 63.000 хиљаде ученика, а у Министарству просвете су објаснили да они не прописују школама који ће се језик учити, него да то искључиво зависи од воље самих ђака, а обавезни услов је и то да школа мора већ имати запосленог наставника који може да предаје тај језик.
У таквој ситуацији упада у очи одређена неравноправност са којом се суочава руски језик у одмеравању са неколико других популарнијих језика. Наиме, уколико деца из основне школе у потпуности сама одлучују о језику који ће учити, а многи родитељи им често препуштају тај избор, логично је да ће се одлучити за оне језике који доминирају на домаћим телевизијским екранима, а на којима уопште не може да се чује савремена руска забавна музика, нити на пример да се виде филмови из најновије руске продукције који по свим параметрима могу успешно да се пореде чак и са холивудским.
Осим тога, како истичу гимназијски професори, проблем је и у томе што су немоћни да изађу у сусрет ученицима који хоће да уче руски, а нису га учили у основној школи, јер им закон прописује да други језик мора да буде онај који су ученици учили од петог разреда. Другим речима, тиме што је уведено правило да средњошколци уче само језик који су већ савладали у основној школи, руском се одузима још једна шанса.
А како је прошле године у јавном апелу нагласило стотинак професора руског језика и књижевности из целе Србије, «огромном броју деце и омладине у Србији ускраћује се могућност да се упознају са великом руском културом и цивилизацијом», те су додали да «нема логике да је за српског ђака важније да упозна две западне цивилизације, а да о највећој словенској, кроз своје школовање не сазна ништа».
Међутим, ситуација је другачија у приватним школама широм Србије, које раде на комерцијалној основи, јер они кажу да се осетно повећава број полазника курсева на којима се изучава руски језик, и то у свим старосним добима, а при том посебно помињу студенте правних и економских факултета.
Иначе, прво такво нагло повећање интересовања за руски се догодило пре нешто више од пет година због сезонских послова, када су туристи из Русије почели масовно да долазе у Црну Гору, а поготово се појачало након потписивања уговора о изградњи гасовода Јужни ток и доласка великих руских компанија у Србију, када су га почели учити многи бизнисмени и људи млађих генерација који су видели своју будућност у сарадњи са тим фирмама.
Како још наглашавају у десетинама приватних школа у Београду и Новом Саду, код њих све више долазе људи који су свесни да је руски језик највише коришћени матерњи језик на тлу Европе, те да он последњих година доживљава прави „бум“ због наглог ширења и јачања руског присуства на простору читавог континента. Па ипак, и поред тога, пред почетак нове школске године, број основаца који га уче остаје на приближно истом нивоу, иако је логична претпоставка да ће реална потреба за њим пре или касније доћи до изражаја и међу ђацима у српским државним школама. Као на пример у Зајечару, Косовској Митровици или Пожаревцу, у чијим основним школама је руски и сада без обзира на све – најпопуларнији страни језик.
