Прочитај ми чланак
Никита Бондарјев, виши научни сарадник Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) из Москве, борави у Београду из много важнијег разлога него што је посета Сајму књига. Од суботе у Србији ће почети са радом званично представништво РИСИ, чији је покровитељ Владимир Путин. Очито да се Москва укључује у трку са Вашингтоном у стварању полуга утицаја и инструмената меке моћи у иностранству. После стварања глобалне телевизије „Раша тудеј”, по узору на Си-Ен-Ен, долази на ред невладин сектор, по чему су одувек Американци били препознатљиви.
– Бићу, наравно, на Сајму књига, али основни разлог доласка јесте отварање званичног представништва РИСИ у Србији, у суботу, 26. октобра. То ће бити прво званично представништво неке руске невладине организације у Србији. Имаћемо правно лице са званичним статусом, својим статутом и печатом, организацију која ће моћи да ступа у правни однос са српским организацијама – открива Бондарјев за „Политику”.
РИСИ је већ познат у Србији, као нека врста руске Карнеги фондације?
Може се и тако рећи, да је то наш Карнеги, или РАНД Корпорација. Постојимо од 2009, као део администрације председника РФ, а циљеви и смисао рада института јесу израда аналитичке продукције, која затим иде администрацији председника, али и у друге институције, попут Министарства иностраних послова, руске агенције за међународну сарадњу „Россотрудничество”, или у државне корпорације као што је „Гаспром”. Укључени смо у процесе јавне дипломатије и научне активности.
Шта очекујете од присуства у Србији, а шта може Србија да очекује од тога?
У последњу годину и по дана очигледно се повећава руско присуство у Србији. То је повезано не само са нашим присуством, већ је раст приметан на свим правцима. Русија жели да присуствује у Србији, она то већ чини преко економских корпорација и културе. Али, Русија је заинтересована да присуствује и у овом облику јавне дипломатије, за којом у Србији постоји велика потреба. Русе чекају у Србији и то је очигледно. За то недостаје политички програм у коме би биле формулисане тезе присуства Русије на Балкану, а затим би их руски државни врх званично потписао.
Да ли се може очекивати такав програм?
Да, он је у изради тренутно. Управо наш институт ради на томе, али се сусрећемо са великим отпором наших геополитичких противника, којима ни садашњи степен руског присуства у Србији није по вољи. Њих плаши могућност да то присуство буде још дубље осмишљено и централизовано.
Шта би могао да буде садржај и основна идеја тог документа?
То је идеја коју је изнео Леонид Петрович Решетњиков, директор РИСИ, током своје јунске посете Балкану. Србија и Балкан за Русију нису само место у које треба улагати капитал и добијати профит. Главна идеја јесте да Русија и Србија не изгубе једна другу, већ да останемо заједно.
То је, међутим, у супротности са тезом која се често може чути да Србија и Балкан нису међу приоритетима у новој концепцији руске спољне политике, објављеној у фебруару?
Тврдим да је то неистина, измишљотина наших противника. Могуће да то није јасно формулисано у спољнополитичкој доктрини и да Балкан не може у руској спољној политици да има значај као, рецимо, Кина, из сасвим разумљивих разлога. Али, рећи да Балкан за Русију није важан, било би готово равно злочину. Ако у Србији постоје људи који кажу „Русија нас је заборавила”, то није тачно. Могуће је да не постоји разумевање шта и како овде треба радити, да још нема тог политичког програма, али наш државни врх сасвим сигурно разуме значај Балкана за Русију. Ја то знам и то вам гарантујем.
(Политика)
