Прочитај ми чланакПроф. др сц. Вело Марковски је познати македонски научник - специјалиста за инфектологију, професор на Медицинском факултету Универзитета Гоце Делчев у Штипу и бивши директор Клинике за инфективне болести у Скопљу.
Да ли су вакцине једина заштита од одређене заразне болести?
Проф. др сц. Вело Марковски: Не, најбољи начин да се заштитите од заразне болести је природна зараза (симптоматска или асимптоматска). У зависности од антигене стабилности патогена, имунитет након болести је дуг / доживотни или кратак (сезонски). Постоји и појам тихе имунизације који се јавља код медицинског особља у којем се због честог контакта са одређеним патогеном ствара заштитни ниво антитела, што значи да се заштита постиже без болести или вакцинације. Постоје и превентивне мере које успешно штите од многих заразних болести.
Постоје ли вакцине које су врло успешне у својој сврси (превенција болести), али које су изазвале пуно нежељених ефеката?
Проф. др сц. Вело Марковски: Да, постоје вакцине које су имале много нежељених ефеката и зато су повучене. Вакцина против полиомијелитиса, иако врло успешна, један је од разлога за потпуно искорењивање полиомијелитиса у готово свим земљама света. Вакцина има незамисливе штетне ефекте на здравље људи јер је вирус СВ 40 нехотице унет кроз вакцину, јер су у вакцину ушле и ћелије из ћелијске културе (бубрег зеленог мајмуна). Наука је касније идентификовала СВ 40 као онкогени вирус (вирус који узрокује рак). Процењује се да је 300 милиона људи широм света заражено вирусом путем вакцина.
Постоје ли вакцине које се дају, али нису потребне?
Проф. др сц. Вело Марковски: Већина земаља развијеног света не даје БСГ вакцину јер је наука открила да ова вакцина не штити од туберкулозе. Такође је необјашњиво и неразумљиво давати вакцине за болести које више немамо (оне су искорењене). Такве болести су дифтерија и полио. Ова појава, која ће се вероватно наставити под притиском произвођача вакцина, с правом је главно оправдање за створено неповерење у вакцине (тзв. Антивакерс). Тако се вакцинише за болести које више не постоје, а само вакцина штити 4-5 година. СЗО је тек 2016. године пропустила тровалентну полио вакцину типа 2, иако је до 2002. године болест искорењена у Европи и свим земљама света. У том периоду (до 2016. године) у свету је било више људи заражених сојем вакцина стечених полио вакцином у поређењу са дивљим вирусом полиомијелитиса.
Да ли је целокупно становништво света до сада било вакцинисано против неке заразне болести?
Проф. др сц. Вело Марковски: Не, до сада није било покушаја или вакцинација свих против одређене болести. Чак је спровођен карантин и вакцинација против високо фаталне болести само у одређеним земљама, регионима или групама људи. Амбиције да се сви вакцинишу против COVID-19 вакцине су прве до сада и немају научно оправдање. Велики број људи је већ био у контакту са вирусом (симптоматски или асимптоматски, благи или тешки) и имунизован је природним путем заразивањем болешћу. Ово је најбољи начин имунизације и ови људи не би требало да се вакцинишу.
Стога, ПРЕ ВАКЦИНИСАЊА, СВАКИ ПРИМАТЕЉ МОРА ПОЈЕДИНАЧНО ПРОВЕРИТИ ДА ЛИ ИМА НИВО ЗАШТИТНИХ АНТИТЕЛА ЗА COVID -19. Ово је још увек медицинска пракса, није разумљиво вакцинисати се против хепатитиса Б без претходне провере да ли је особа претходно имала контакт са вирусом. Деценијама се успешно примењује код нас, али и у свим развијеним земљама. Давање вакцине особи која има висок ниво антитела на одређени микроорганизам може да изазове болест, па чак и смрт услед стварања огромних количина имунокомплекса (антитела везана за антиген) у кратком временском периоду. Тело не може елиминисати ову количину имуних комплекса, па ће се ти комплекси прикачити на мембране (срце, бубрези …) или оштетити крвно-мождану баријеру и проузроковати упалу мозга, односно енцефалопатију која иде уз високу смртност.
Да ли су икада дате вакцине за које нису завршена сва предклиничка и клиничка испитивања?
Проф. др сц. Вело Марковски: Не, никада пре, чак и када су постојале опасне и карантинске болести, лекови и / или вакцине нису давани ако нису обављени сви тестови. Не улазећи у то како и зашто су неки произвођачи знали да ће доћи до пандемије ове величине и започели су производњу вакцинама COVID-19 пре избијања и проглашења пандемије (Фајзер је почео производњу 10. јануара 2020., други произвођачи у периоду од . – 20. марта 2020, неколико дана након проглашења пандемије 11. марта 2020), клиничка испитивања са овом вакцином нису завршена. Према званичним документима самих ПРОИЗВОЂАЧА, целокупно клиничко испитивање завршиће се 27. јануара 2023. године у Фајзеру, 22. октобра за Модерну вакцину, а најраније 21. маја 2021. за руску вакцину Спутник 5.
Тако је масовна вакцинација започела само 7 дана након завршетка такозване треће фазе клиничког испитивања без потпуног завршетка студија и праћења ефеката вакцине у контролним групама. Тек након завршетка клиничких испитивања, произвођачи ће објављивати научне радове са ефектима, трајањем заштите од вакцине, нежељеним ефектима, тежином нежељених ефеката итд.
Због свега овога, СЗО се у својим документима дистанцира од препорука за примену ових вакцина формулацијом: тестирамо, не гарантујемо, још не знамо, одговорност је на произвођачу и примаоцу вакцине .
Зашто са новом врстом вакцине против COVID-19?
Проф. др сц. Вело Марковски: Међу 163 произвођача у претклиничком испитивању и 51 вакцином у клиничком испитивању, постоје произвођачи који иду са производњом вакцина према класичном типу ћелијске културе (Пастер), али доминантни и највакцинисанији бар у овој фази биће новим типовима вакцине. ДНК вакцине (Оксфорд, Спутник 5) или мРНК (Фајзер, Модерн). Ове вакцине су нове, са њима се експериментисало у последњих 15-20 година, мада у теорији имају огроман потенцијал да промене управљање свим болестима код људи, али експерименти на мишевима показали су им бројне техничке проблеме. Њихов принцип је да уведу секвенцу жељеног протеина који ће деловати у језгру ћелије домаћина (ДНК вакцина) тако да језгро производи само жељени протеин, у овом случају вирус SARS CoV-2 S, па ће имуни систем препознати као страни антиген и започните са производњом антитела.
Сада се са новим вакцинама жељени протеин неће производити споља, већ ће ћелија бити преварена да га сама произведе. Вакцине другог типа, мРНК не делују на језгро, садрже синтетички произведену мессенгер РНК која се преноси у ћелијски рибосом да би произвела жељени С протеин SARS CoV-2 вирус, а након што стигне на површину ћелије имунолошки систем почиње да производи антитела на вирус COVID-19. Ова идеја као идеја може бити добра, али наравно, тренутни ниво науке није довољно развијен да би је спровео до краја. И произвођачи и научници препознају неколико озбиљних проблема. Њихов први велики проблемје како довести секвенце до жељене ћелије. Овај материјал не би требало да иде у мождане ћелије и друге виталне органе. ДНК вакцине су дизајниране да реше проблем транспорта од убода до циљне ћелије користећи вирус (аденовирус) у који је претходно убризган плазмид са секвенцом. Проблем је у томе да ли ће имунолошки систем прерано уништити аденовирус. Супротно томе, мРНК вакцине користе липидне честице и полиетилен гликол као материјале носаче. Али не постоји гаранција да ће овај материјал доћи до жељене ћелије. Могуће је да материјал вакцине циркулише у виталном органу (мозак, срце, бубрези …) и тамо наноси штету. Још један велики проблем је да је преко 72% свих алергија (у Сједињеним Државама) заправо алергија на полиетилен гликол, који се широко користи у производњи хране, али и као носач многих лекова (до сада коришћених).
Да ли ће нове вакцине оправдати очекивања?
Проф. др сц. Вело Марковски: Могуће је, али заиста треба времена да се види да ли ће и у ком проценту бити нежељених ефеката, за разлику од процента заштите који би произашао из производње антитела и активирања меморијских лимфоцита. Прерано је рећи да ли ће и колико дуго (и у ком титру) антитела преживети у крви и секрету вакцинисаних.
И на крају, закључујем: у условима великог страха и неизвесности на крају пандемије COVID-19, вакцине треба да се обезбеде за оне који то желе. Вакцинација мора бити добровољна и објаснити могуће последице. Вакцинација се, наравно, мора извршити уз претходну проверу нивоа заштитних антитела. Не заборавимо да је природна имунизација (преживљавање болести) најбоља имунизација.
Такође је више него јасно да вакцинација неће окончати пандемију COVID-19.
