Прочитај ми чланак
(НСПМ)
Комеморативном церемонијом на српском војничком гробљу Зејтинлик обележена 95. годишњица пробоја Солунског фронта. Подвиг најславнијег нараштаја у нашој историји даје путоказе и за данашњу генерацију, поручио министар Иван Тасовац на Зејтинлику.
На српском војничком гробљу Зејтинлику код Солуна обележена је 95. годишњица пробоја Солунског фронта. Венце су положиле делегације Министарства одбране и Војске Србије, Министарства рада, званичника Грчке и дипломата тадашњих сила савезница: Француске, Велике Британије, Русије и Италије.
„Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у Бога – јунаци, напред у отаџбину“.
Овако је, пре 95 година, гласила наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта.
Солунски фронт је пробијен у офанзиви која је почела средином септембра, а резултат тога била је капитулација Бугарске, убрзо Аустро-Угарске, а затим и Немачке, чиме је завршен Први светски рат.
Српска војска је након пробоја Солунског фронта ослободила Србију, а потом и све земље које су потом укључене у нову заједничку државу – Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, проглашену у Београду 1. децембра 1918. године, на чијем челу је био регент Александар Карађорђевић.
Српска војска је на Солунски фронт пребачена у пролеће 1916. године и то са грчког острва Крф, где се опорављала после голготе кроз коју је прошла током повлачења кроз Албанију у зиму 1915-1916.
На Солунском фронту са једне стране налазили су се француски, британски и српски војници, потом и Руси, а њима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су се са друге стране укопани у ровове налазили аустроугарски, немачки и бугарски војници.
За команданта је изабран француски генерал Франше д’Епере, који је у јуну 1918. године одржао саветовање са српским генералима и регентом Александром Карађорђевићем када је одлучено да офанзива почне средином септембра (по старом календару, прим. ред) на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на коме се налазила српска војска.
Српска војска је била подељена у две армије – Прву под командом Петра Бојовића и Другу армију под командом Степе Степановића, док је командант Штаба био војвода Живојин Мишић.
Војска Краљевине Србије тада је имала шест дивизија са 140.000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца.
Пад четири империје
Као последица Првог светског рата чак четири велике империје које су, на овај или онај начин вековима постојале, престале су да постоје – Аустро-Угарска, Турска, Русија, Немачка, а формиран је низ нових националних држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Србија је у том рату укупно изгубила, колико се зна, 1.248.136 становника, односно 28 одсто.
У стварности тај проценат је много већи када се имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су и по саставу становништва, изнели „на својим леђима“ читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора некадашње Аустро-Угарске.
Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. (Срем дан раније), а Црна Гора 26. новембра.
Потом је уследило проглашење уједињења 1. децембра 1918. године када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи, односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва, далеко више од било које зараћене земље.
Укупно, зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин проближно 20 милиона.
Тасовац: Победа српског пешака
Министар културе Србије Иван Тасовац рекао је приликом полагања венца на Зејтинлику да „ако успемо да се као друштво интегришемо, ако дозволимо себи да наши потенцијали поново победе наше проблеме, повратићмо најпре своје самопоштовање, а потом и поштовање свих других, за које, не без разлога, верујемо да нам припада“.
Тасовац је нагласио да на том месту, уз достојан пијетет и захвалност, „имамо обавезу да се запитамо какве поруке и путоказе можемо да извучемо из овог подвига најславнијег нараштаја у нашој историји“.
Предводећи делегацију Србије на тој церемонији, Тасовац је подсетио да је пробој Солунског фронта један француски официр описао као „невиђен маратон француске коњице и српског пешака, у коме је победио српски пешак“.
Према његовим речима, та усмереност ка циљу, тај тријумф потенцијала над проблемом, били су довољни да српски војник, враћајући се у отаџбину, буде бржи од француског коњаника.
