19. децембра 1895. године, на иницијативу Професорског друштва, у Београду је основан Јестаственички (природњачки) музеј. Природњачки музеј спада међу најстарије музејске институције у Србији. Прва стална поставка отворена је 1904. године поводом стогодишњице Првог српског устанка. У оснивању музеја учествовала су бројна велика имена српске науке, попут Јована Жујовића, Јосифа Панчића, Петра Павловића.

Природњачки музеј у Београду је једна од најстаријих музеолошких и најстаријих специјализованих научних институција у Србији. То је једини музеј такве врсте у Србији. Са близу милион и по примерака спада у највеће природњачке музеје у Југоисточној Европи. То је Музеј богате традиције и искуства са веома развијеном мрежом међународних веза.

Историја музеја

Природњачки музеј у Београду основан је 1895. као Јестаственички музеј Српске земље. Пре оснивања музеја, још у првој половини 19. века у тадашњој Кнежевини Србији постојао је велики број природњачких збирки, које су чуване у Природњачком кабинету Велике школе (Лицеја).

Јосиф Панчић је веома значајна личност из области природних наука не само код нас већ и у свету. Био је први председник Српске Краљевске Академије и професор Велике школе. Његов научни рад је значајан за скоро све биолошке дисциплине, а његов допринос у ботаници је од непроцењиве вредности. Иако је његов рад пионирског карактера, то је уједно било и златно доба ботанике у Србији.

Детаљно је истражио флору тадашње Србије, а открио је и описао око 50 и данас валидних, за науку нових врста (Пицеа оморица, Рамонда себица, Ерyнгиум сербицум, Центауреа дервентана и друге). Сматра се утемељивачем Природњачког музеја, јер је са групом својих сарадника и ученика систематски прикупљао и проучавао примерке из природе.

Панчићеви ученици и наследници: минералози, геолози, ботаничари и зоолози су својим радом на проучавању природе у Србији допринели обогаћивању будућих збирки музеја. Збирке ових природњака и данас се чувају у Музеју, а поред научне имају и велику историјску вредност.

Прва изложба музеја отворена је 1904. године у Београду у присуству Краља Петра И и званичника, а прво гостовање природњачких експоната у иностранству било је исте године на Светској изложби у Паризу.

Први управник Музеја био је академик Петар Павловић, геолог и предавач на Великој школи. На месту управника провео је тридесет година, потпуно посвећен своме раду, тако да Музеј представља његово животно дело.

Током Првог и Другог Светског рата многе збирке музеја су оштећене или уништене, и неповратно су изгубљени јединствени природњачки предмети, архива и део библиотеке. Након Другог Светског рата Музеј је покушао да отклони последице рата.

Музеј данас

Данас музеј има 117 збирки са преко 1 500 000 предмета.

Значај фонда природњачких збирки је огроман, јер документује природу не само Србије већ и суседних балканских подручја и приказује њихов развој, од древних времена до данас. У музеју се чувају примерци врста биљака и животиња које се више не могу наћи на теренима Србије јер су услед утицаја човека ишчезле или мигрирале у друге пределе.

Музеј ужива светску репутацију јер се у збиркама налази неколико стотина холотипова и уникатних примерака минерала, стена, ботаничких и зоолошких предмета.

Природњачком музеју је 1972. године припојен Музеј шумарства и лова, са својим збиркама ловачких трофеја и ловачког оружја.

Музеј има четири сектора: Геолошки сектор (који се бави минералогијом, петрологијом и палеонтологијом), Биолошки сектор ( који се бави ботаником, зоологијом и микологијом), Сектор за едукацију и односе с јавношћу и Сектор заједничких служби.

Природњачки музеј је један од ретких музеја код нас, у чијем саставу је и Научно-истраживачка јединица.

Једна од значајних збирки Музеја је Генерални хербаријум Балканског полуострва, који представља базу података флоре региона бивше Југославије, укључујући и примерке из Бугарске, Грчке и Албаније. Процењује се да има око пола милиона примерака виших биљака.

Још неке од значајних збирки се налазе у музеју: збирка минерала Трепче, збирка минерала и руда Србије, збирка метеорита, богате збирке палеофлоре и палеофауне Србије, збирка водоземаца, гмизаваца, птица, сисара, ентомолошка збирка и друге.

У оквиру музеја је и специјализована научна библиотека, која садржи преко 22 000 наслова књига, рукописа, научних часописа, географских и геолошких карата.

Педагошка служба музеја сарађује са бројним школама у Београду и Србији.

У саставу Музеја је Галерија, која се налази у склопу Београдске тврђаве Калемегдан, и у којој се одржавају изложбе, презентације, предавања и промоције.

Годишње се припреми 5 до 7 поставки различитих изложби. Музеј сваке године има интензиван мултимедијални програм, при чему се обележавају значајни еколошки датуми: Дан влажних станишта, Дан биодиверзитета, Светски дан воде, Европска ноћ слепих мишева, Дани европске баштине.

Збирке

Музеј поседује 117 већих и мањих збирки

Пре него што је Музеј формално основан, било је уобичајено да се збирке Јестаственичких (природњачких) кабинета Велике Школе називају Јестатсвеничким музејем, јер је већ била постигнута општа сагласност да ће оне представљати основни фонд будућег новог музеја. То је озваничено одобрењем Министра просвете од 19. априла 1901. и до 1903. пренете су у Стевчину зграду за оно време врло богате и значајне природњачке збирке које су обухватале близу 4000 предмета. Врло брзо Музеј је у виду поклона добио још око 1000 примерака. Укупан број обрађених предмета процењује се данас на преко 1.300000.

Тачну спецификацију није могуће дати из неколико разлога. У зависности од организације збирки документационе јединице су различито дефинисане, па је на пример у Хербаријуму јединица хербарски лист у коме се најчешће налази више од једног примерка. Око 400000 предмета само збирно заведених у књигу улаза (колекторска књига) услед недостатка простора није могуће разврстати и инвентарисати, док око 100000 предмета није инвентарисано јер у земљи нема специјалиста који би могли да изврше компетентну идентификацију. У Музеју се чува више стотина холотипова и уникатних минеролошких, петролошких, ботаничких и зоолошких примерака од изузетног научног значаја.

 

(Природњачки музеј Београд)

Ознаке: Јестаственички природњачки музеј, Јосиф Панчић, Београд, оснивање