Прочитај ми чланак

Француска и европски избори: Шамар за Макрона и прво распуштање парламента

0

Изборни пораз странке француског шефа државе није био неочекиван, а саговорници РТ Балкан су крајње сумњичави према томе да ће он донети и неке конкретније промене у француској политици

Француски председник Емануел Макрон саопштио је у недељу увече грађанима своју, како је описао, озбиљну и тешку одлуку: распушта скупштину и расписује ванредне парламентарне изборе.

Био је то један од до сада најснажнијих одјека управо окончаних избора за Европски парламент на којима је, према прелиминарним резултатима, Макрон убедљиво изгубио од Марин Ле Пен. Његов Препород освојио је 15 одсто гласова, док је Национално окупљање Ле Пенове добило подршку 32 одсто бирача.

„Иако сами резултати нису толико изненађење за оне који прате политичке прилике у Француској, ипак је ово тежак политички пораз, политички шамар када председник државе доживи да му партија на европским изборима има свега 15 одсто подршке“, указује Душан Гујаничић за Института за политичке студије за РТ Балкан.

Поготово што је друга партија, Национално окупљање, добила двоструко више гласова од њега, додаје он.

„Али Макронова одлука о распуштању скупштине коју је донео синоћ тек што се завршило гласање, у извесној мери јесте изненађење. Француски председник има суверено право по Уставу да распусти парламент, али то је механизам који се веома ретко користи. Последњи пут је то учинио Жак Ширак 1997. и после тога на парламентарним изборима доживео пораз. Можемо слободно да кажемо да је ово прво распуштање парламента у Француској у 21. веку“, каже Гујаничић.

Како напомиње, тежак пораз француског председника значи да он није одговорио на основне бриге француског становништва.

„У кампањи он је највише говорио о изградњи Европе, стварању европске одбране, помоћи Украјини у овом рату. Испоставило се да то највећи део француских бирача не дотиче директно или не занима највише у њиховом свакодневном животу. Питања на који они желе одговор су пре свега мигрантско питање, заустављање неконтролисаних миграција, животни стандард, безбедност на улицама, цене енергената, куповна моћ“, напомиње Гујаничић.

Макрон ће сада вероватно морати више да се бави унутрашњим проблемима и питањима и бар на неко време „на чекање“ стави своје радикалне иницијативе у вези са Украјином, истиче наш саговорник.

Додаје и да је Национално окупљање несумњиво с овим резултатом добило ветар у леђа, али сматра да ће вероватно бити покушано понављање сценарија из 2002. када је Жан Марин ле Пен ушао у други круг па су се све политичке снаге брзо ујединиле против њега.

И Стеван Гајић са Института за европске студије каже за РТ Балкан да је овакав резултат на европским изборима можда био неочекиван само за људе који живе у одређеном идеолошком мехуру, како описује.

„Питање је, међутим, да ли ће то нешто значајно променити, с обзиром да и партија Ле Пенове Национално окупљање пролази кроз процес ‘мелонизације’. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони је у потпуности ушла у ратни брод НАТО-а, а видимо јасне тенденције у том смеру и код Националног окупљања. О томе сведочи и њихов сукоб са немачким АфД-ом“, каже Гајић.

Он сматра да се ништа значајно неће променити у европској политици, али напомиње да је чињеница, што су и ови европски избори показали, да постоји засићење и Европском комисијом каква је данас и политиком коју води Брисел.

„Садашња структура која држи моћ у Европи, али и САД, учиниће све да овај резултат који говори о огромном незадовољству грађана ЕУ буде амортизован. Видећемо у којој мери ће то незадовољство да се преточи у промену политике, али не верујем да ћемо видети неке кардиналне промене“, додаје Гајић.

У Немачкој је то озбиљније зато што је АфД много јасније против европског рата против Русије, истиче Гајић и каже да управо у томе и лежи узрок тензија између Ле Пенове и АфД-а и избацивања немачке странке из њихове посланичке групе Идентитет и демократија у ЕП.

„Дугорочно највећи изазов за НАТО и Америку јесте Немачка јер у њој видимо суштинску побуну“, закључује Гајић.