Студија коју је агенција „Нинамедија” урадила на узорку од 1.200 наших суграђана показала је да скоро три четвртине грађана Србије верује да се најбоље живело у време Јосипа Броза Тита, док укупно 11,4 одсто грађана сматра да се најбоље живело током осамдесетих – после Титове смрти, а пре доласка на власт Слободана Милошевића. Свега шест одсто наших суграђана сматра да се најбоље живело деведесетих у време Слободана Милошевића, а још мањи проценат њих каже да се у Србији najбоље живело после 5. октобра 2000. године.

Жене у нешто већем проценту сматрају да се боље живело за време Тита, док нешто већи број мушкараца каже да су осамдесете биле најбоље године. Иако се највећи проценат млађих испитаника у односу на остале старосне групе изјашњава да се у Србији најбоље живело током деведесетих, чак 62 одсто младих од 18 до 29 године сматра да се најбоље живело у земљи од које је данас остала само географска карта на зиду неког југоносталгичара.

Др Жарко Требјешанин, професор психологије на Београдском универзитету, није изненађен резултатима овог истраживања и додаје да је идеализација прошлости – део људске природе.

„Када је садашњост префарбана бригом за преживљавање, а будућност стрепњом, повећава се склоност да се прошлост посматра кроз ружичасте наочари. Сви смо ми склони да идеализујемо прошлост, а ако се Титово време „поклопило” са нашом младошћу, онда смо склони двострукој идеализацији тог времена које је прохујало са ратовима деведесетих”, каже др Требјешанин.

На питање – да ли је изненађен податком да млади који никада нису живели у СФРЈ или су рођени када је држава почела да пуца по шавовима национализма сматрају да се најбоље живело за време Тита, он одговара:

„Ти млади људи од рођења слушају приче о лепоти живота у Југославији који је за њихове родитеље био синоним за сигуран посао, бесплатно школовање и лечење, добијање кредита и одлазак на летовање и зимовање. Када те приче упореде са њиховим детињством и одрастањем под санкцијама, бомбама и инфлацијом, долазе до закључка да је земља која се простирала од Вардара па до Триглава била – рајско место”, каже Жарко Требјешанин.

Социолог Борис Јашовић оцењује да је у друштву направљен прећутни консензус о томе да се најбоље живело за време Тита и додаје да бисмо сличне одговоре добили и од првих комшија.

„Из визуре обичног човека, Југославија је била држава благостања. Филозофи, социолози и политичари могу да дебатују о томе да ли су у тој земљи биле угрожене грађанске слободе, али за већину особа Југославија је била синоним за сигурност и безбедност у свим сегментима живота, а о том осећању сигурности најсликовитије говоре реченице типа ’могао си да спаваш у парку и да будеш миран’. Одрастали смо са осећањем да живимо у безбедној земљи – школство и здравство су били бесплатни и доступни, а сигурност радног места гарантована. Данас живимо са тегобним осећањем опште несигурности, а нови закон о раду ће „озаконити” ту нашу несигурност – због тога велики број особа има носталгични однос према прошлости”, закључује овај социолог.

Он додаје да не би озбиљно схватио одговоре младих који верују да се најбоље живело за време Обреновића и Карађорђевића и додаје да „највећи број ђака и не зна кад су били Први и Други српски устанак” а камоли како се живело у време када је Југославија била краљевина.

(Политика)

Ознаке: анкета, Жарко Требјешанин, квалитет живота