Прочитај ми чланак
Пре поновног одласка у притвор хрватски ратни злочинац Бранимир Главаш „указао“ се и читалачкој публици у Србији.
Прошле је недеље београдски недељник „Нин“ објавио са њим велики интервју у којем је Главаш понудио своју спремност да задовољи знатижељу и српских иследника и да им, уз услов да га не ухапсе, исприча све што их занима.
– Спреман сам испричати све што занима београдско тужилаштво, све за што ме терете. Спреман сам разговарати са њиховим иследником. Уз гаранцију да ме неће ухапсити дошао бих у Србију – изјавио је „Нину“. На новинарско питање о односу Срба који га се гнушају имао је спреман одговор: „Они који су остали нису се имали шта плашити. А они који су отишли, отишли су не због мене, него што се нису помирили с тим да је ово Хрватска и да та Хрватска треба бити њихова држава“.
Главаш је потпуно уверен да ће у Хрватској бити враћен у друштво заслужника када се оконча судски процес, а за плутајуће лешеве Срба у реци Драви тврди да су то били „ексцеси и инцидентни случајеви појединаца који су узели себи за право да пресуђују другоме“.
Убрзо после разговора за београдски недељник по Бранимира Главаша су дошли хрватски полицајци и поново га одвели у загребачки затвор Реметинац, где је ратни злочинац започео свој четврти по реду штрајк глађу.
Његово привођење и представа коју је том приликом приредио поновљена је прича више пута. Иако је на суду доказано да је одговоран што је српским цивилима као „мени“ нудио акумулаторску киселину и рекреативно пливање у Драви са селотејпом на рукама и устима, Главаш упорно тврди да је жртва политичког прогона и да му се „континуирано крше грађанска и људска права гарантована Уставом и међународним конвенцијама“.
И што је у свему најгоре, стиче се утисак да ту има нешто и истине. Јер хрватски судови, уз помоћ политичких тутора, у двадесет година нису успели да донесу правоснажну пресуду о ратним злочинима за које је Главаш осумњичен и неправоснажно осуђен.
И због те чињенице он је „оправдано“ љут. Годинама га вуку по судовима, упркос силним Туђмановим одликовањима чији је поносни власник и генералским еполетама, за које је уверен да ће му их нова хрватска председница Колинда Грабар Китаровић свечано вратити. Главаш, руку на срце, има право бити огорчен на државу „коју је стварао“, а која га сада мрцвари по судницама само зато што је ревносно проводио државну политику.
У интервјуу „Нину“, баш као у свим другим јавним наступима, Главаш има само једну, истина прикривену, поруку: мени који је био на јеловнику српских цивила у Осијеку, Сплиту, Сиску, Загребу… није он састављао, већ главни кувари и шефови у Загребу, који никада за то неће одговарати. Он се само бринуо да Срби, који су прихватали Хрватску и одлучили у њој остати, не буду гладни и жедни. А сада му због тога суде. Срам их може бити…
(Вести онлајн, Марко Рокнић)
