Прочитај ми чланак
Готово пола Хрватске борило се с незапамћеним поплавама. Сава и Купа с притокама носиле су све пред собом, а медији су извештавали о правој катастрофи.
До четрдесетак српских повратника у селу Млака, у општини Јасеновац, није дошао ниједан новинар. Ни кад је водени талас био на врхунцу, али ни после кад је прошао подручје Јасеновца. За њих нико није показивао интересовање, нити је до њих и данас лако доћи. Још су одсечени од света, и до прошле недеље, кад смо их посетили, нико их још није обишао. Мртви су им телефони, сигнали мобилних оператера не покривају Млаку до које се може доћи само чамцем.
Нудили им исељење
Да је мало воље надлежних органа у Хрватској, житељи Млаке не би имали проблем с поплавама. Потребно је само изградити неколико пропуста на најнижим тачкама и вода би се повукла с јединог пута који им живот значи, до најближег села Кошутарице.
Старији мештани се сећају да им је због честих поплава 60-их година прошлог века нуђено исељење.
Одбили су. Нису желели да напусте огњишта и корене, на које их подсећа и девастирани храм Светог Илије у центру села.
Управо тако, чамцем, до житеља Млаке је дошло шаролико друштво: дожупан Сисачко-мославачке жупаније из реда српске мањине Богдан Ркман, начелник општине Двор Никола Арбутина и доначелник Хрватске Дубице Милинко Симић, којима се придружио и репортер „Вести“. Како је једини могући пут до Млаке река Сава, делегација је своју хуманитарну мисију могла да обави само уз помоћ горске службе спасавања из Новске. Њиховим чамцем и посадом безбедно је савладано седам километара вожње мутном и високом Савом.
– Донели смо вам пакете хране и питке воде јер знамо да немате продавницу, ни могућност да изађете из села. Овом посетом хтели смо симболично и практично да вам кажемо да нисте сами – рекао је дожупан Ркман мештанима Млаке.
Вода није једини, ни највећи проблем, јер кад се повуче, на површини ће се показати узан и руиниран једини пут који води до села у коме нема ништа сем очаја Срба. Да им је вода дошла до грла видљиво је на први поглед, али не само зато што их је одсекла од света, већ што ће их „давити“ тек кад се повуче. Наиме, Млачанима је већи проблем штета коју им чини туђа стока на слободној испаши у атару њиховог села.
– Да нема поплаве, већ би овде пасло барем 200 коња и пет пута више крава, које сваког пролећа под окриљем ноћи довозе власници чак од Славонског Брода, па и удаљенијих места. Све до првог снега остављају стоку без надзора, а она уништава наше усеве и баште. Нико се не обазире на наше вапаје и жалбе. И то се сваког пролећа понавља. Ми упорно обрађујемо земљу, а знамо да ће усеви бити похарани – жали се Горан Главић.
Ова бахатост уверљиво подсећа овдашње Србе да њихова земља баш и није њихова, већ оних чије су краве и коњи. А они могу само бити њихови чобани – волонтери. Ако им се то не свиђа, могу да се евакуишу на другу обалу Саве, комшијама и пријатељима у село Орахови, у Републици Српској.
Наши домаћини нису ни крили да имају на уму такав план јер свака кућа у Млаки има спреман чамац за евентуалну евакуацију на другу страну реке.
(ВЕСТИ ОН ЛАЈН)
