Прочитај ми чланак

DW: Стојадин Митић из Ниша објавио оглас да „продаје бубрег да би платио струју

0

Безизлазну ситуацију за становнике нишког насеља којима је искључена струја још безизлазнијом чини то што су болесни, без новца и без бриге надлежних институција. Да ли их уопште неко види, када их већ систем не види?

У мају ове године Електродистрибуција је Стојадину Митићу из Ниша први пут искључила струју. И то кад није био код куће. Његовој болесној супрузи рекли су да струјомер нема пломбу и да потпише за скидање струјомера који се налази на 50 метара од куће, на отвореном. Прави разлог за искључење, међутим, био је рачун за крађу струје од скоро 180.000 динара.

Само дан пре искључења, Стојадин је послао жалбу на тај рачун и, осим искључења струје, како каже „на превару, јер није био ту“, добио је и одговор да је жалба неоснована. Тада је имао две опције: рок од 15 дана да се жали, или да потпише споразум о плаћању. Због болесне супруге са опструктивном болешћу плућа којој треба инхалатор више пута дневно, одлучио је – платиће све, само да добије струју. Направљен је споразум на основу којег је уплатио одмах 35.000 динара, а даље ће на месечне рате.

Одмах након тога, речено му је да ипак пре укључења мора да купи нови прикључак. Он кошта и до хиљаду евра. Ту су настали нови проблеми за Стојадина Митића који живи у врло неугледном насељу „железничке бараке“ са још четрдесетак породица. Неусловне кућице, некада коришћене као складишта, добили су од Железница Србије на коришћење, а данас их откупљују. Већина њих има више од 60 година и живе с веома малим примањима или од социјалне помоћи.

„Знам да то није легално, али сам приморан“

„Одмах сам огласио на интернету да продајем бубрег да бих платио струју Електродистрибуцији“, каже Стојадин. „Питају ме како ћеш?! Па лепо! Ја знам да то није легално, ја то знам, али сам приморан. Моја супруга је болесна, треба јој струја за инхалатор, морали су да нам оставе бар једну фазу због њеног стања“, каже разочарано Стојадин Митић и објашњава да, осим што нема новац за нови струјомер, не може ни да га обезбеди због законских прописа: кућа није откупљена, нити уписана у катастар, а то је један од услова за нови прикључак. Због тога се, како каже, налази у безизлазној ситуацији.

„Сад ја чекам њихов одговор, да ли ће да ми признају то тако да ми врате стари струјомер на првобитно стање, пошто ми то не можемо да укњижимо, јер ја немам дуг за редовну потрошњу, немам ништа. Ако ми натоваре и то да треба да платим нови прикључак… ја те паре немам! Ја као домаћин куће не могу да решим проблем са струјом. Кад одем тамо да тражим пријем код директора, кажу ми да је на одмору. Па зар већ два месеца? Ја скоро три месеца немам струју!“.

тојадин је током јула предао тужбу Вишем суду, а прво рочиште очекује тек у августу. За адвоката каже, нема новца. Мораће до тада да чека без струје. „Кад моја жена почне ноћу да се гуши, будимо комшије за инхалатор. Кад позовемо Хитну помоћ, доктор се крсти што је прикључује на инфузију уз батеријску лампу. То је малтретирање старих људи! Ја имам 73 године, моја жена 70. Срамота је да моја ћерка са 26 година не може да се истушира и да изађе у град“, резигнирано објашњава наш саговорник и показује листинге као доказ да нема никаква дуговања осим рачуна за, како кажу из дистрибуције, „неовлашћену потрошњу струје“.

„Имао сам раније дуг, али то сам исплатио у марту прошле године. Отада редовно плаћам потрошњу, немам никакав дуг, пристао сам да плаћам и ’украдену’ струју, само да бих је добио. Ако ми одговоре негативно на све моје захтеве, ја стварно немам други излаз – продаћу бубрег. Нудили су ми за њега 6.000 евра. И онда државу не треба да буде брига шта сам ја узео испод стола, јер сам неком био донор. Државу треба да буде брига то што немам струју три месеца“.

Без минимума егзистенције

Струју нема ни породица Јована Павловића у чијој кући живи и његово унуче, беба од осам месеци. И њему је искључена струја из истог разлога. Половини домаћинстава у том нишком насељу стигли су огромни рачуни за крађу струје на око 200.000 динара – негде више, негде мање. Сви они наглашавају да се струјомери налазе на улици, изван њихових кућа и да не знају шта раде они који проверавају потрошњу. Сада се питају ко ће бити следећи за искључење.

Искључења се боји и Аница Зекић, једна од ретких у насељу која још увек није отишла у пензију. „Нас је петнаестак у овом насељу који имамо сличне или исте проблеме и тражили смо да нас приме, јер не могу да нас оптужују за неовлашћену потрошњу кад се струјомери налазе на улици. Где год да се обратимо, свуда добијемо исти одговор – негативан! А ми само желимо да електродистрибуција правно реши проблем с нама. Нек нас тужи и нек нам дође од суда колико треба да платимо. Сви пристајемо да платимо тако, али преко суда, а не њиховом самовољом“, каже Аница Зекић, такође оптужена да је крала струју.

„Да ли је могуће да људе у 21. веку оставите без минимума егзистенције за живот?! Ради се о човеку! Вода и струја су минимум за живот једног грађанина. Ако сам погрешила, ако нешто нисам платила, ако сматрају да сам нешто нелегално урадила, нека ме туже. Сви смо спремни да одговарамо пред законом и да сносимо последице у зависности од тога шта смо урадили. А они нас третирају као да смо у средњем веку! И нико нас није позвао, нико нас није примио, нико нас није саслушао. Има још оваквих људи као што смо ми. И само вас нешто молим, немојте да пишете да смо лопови“, каже Аница Зекић.

Неовлашћено коришћење?

С друге стране, Електропривреда Србије (ЕПС) у свом штуром одговору ДW пише да је у случају Стојадина Митића доказ за „неовлашћено коришћење струје документација у складу са Законом о енергетици и процедуром о контроли мерног места и утврђивању неовлашћене потрошње и да реализује у складу са законом и подзаконским актима све активности око обрачуна и наплате електричне енергије, укључујући и принудну наплату“.

 „Што се тиче измирења рачуна за неовлашћено коришћење електричне енергије, у конкретном случају купац је склопио споразум о одложеном измирењу дуга и уплатио прву рату по споразуму. Електропривреда Србије нема законско овлашћење да одређује нивое социјалне угрожености грађана, нити да самовољно одређује ко има право на бесплатне киловат-сате. ЕПС је апеловао на социјално угрожене грађане да се пријаве служби социјалне заштите у својој локалној самоуправи, што је законски једини начин да буду регистровани и добију бесплатне киловат-сате електричне енергије“, стоји у одговору за ДW тог предузећа.

Стојадин Митић се истина, није пријавио за статус социјално угроженог грађанина, али његова супруга је добила решење за енергетски угроженог купца због лошег здравља. С друге стране, Јован Павловић, дека осмомесечне бебе коме је такође искључена струја има статус социјално угроженог грађанина, и он живи од социјалне помоћи. Поред тога што у одговору није јасно прецизирано зашто је и поред тога и поред споразума о одложеном измирењу дуга искључена струја, ЕПС није одговорио ни на питање зашто то јавно предузеће не тужи оне које терети за крађу струје. Због тога није сасвим јасно да ли уопште неко брине о потребама како болесних, тако социјално угрожених становника.

Правне могућности

Из канцеларије заштитника грађана Србије кажу да „притужбе грађана које свакодневно добијају упозоравају већ дуго на то колико су проблеми грађана у овој области озбиљни“. За ДW кажу „како би грађани били у довољној мери информисани о својим правима, а органи јавне власти ефикаснији у решавању њихових проблема, Заштитник грађана је сачинио посебан извештај о проблемима у остваривању права потрошача, односно купаца електричне енергије с препорукама, с чијим садржајем је могуће упознати се на његовој интернет страници заштитник.рс“. Међутим, поставља се питање може ли неко ко нема струју три месеца, а има болесну супругу са опструктивном болешћу плућа или бебу у кући да претражује сајт омбудсмана.

На питање може ли заштитник грађана да помогне онима који се налазе у оваквом проблему, из канцеларије Омбудсмана кажу: „да, али је потребно да се стекну законом прописани услови. Најпре, прописано је да је пре подношења притужбе подносилац дужан да покуша да заштити своја права у одговарајућем правном поступку“.

Према овом одговору, тек када грађани исцрпе све друге правне могућности и не реше свој проблем, могу да се обрате притужбом Заштитнику. „Заштитник грађана ће покренути поступак контроле само уколико на основу навода из притужбе произилази да је енергетски субјект у свом раду прекршио неко од наведених правила. Вођење поступка контроле неће испунити своју сврху уколико је оператер дистрибутивног система приликом искључења објекта са система за дистрибуцију електричне енергије поступио савесно и у складу са прописима којима је ова материја регулисана“, стоји у одговору за ДW.

С обзиром на то да је неком са болесним супружником коме и живот зависи од струје она искључена, и то и поред споразума о плаћању на рате, а да чак ни Заштитник грађана не реагује према потребама оних коме је заштита потребна, скоро да и не чуди потез очајника за оглашавањем о продаји бубрега. Ни чињеница да је то кривично дело за које је запрећена казна од три до 12 година затвора, и за Стојадина и за оног ко искористи његову лошу материјалну ситуацију неће омести нашег саговорника у намери да покуша да својој породици омогући струју у бараци у којој живи. Стојадин Митић ће како каже, чекати одговор Електродистрибуције хоће ли му она изаћи у сусрет: „Ако пристану да ми отпишу тај прикључак и врате струју, ја нећу да се одлучим на продају бубрега. Ако не пристану, ја ћу да се одлучим сигурно, јер немам то да платим“.