Сиријац, чије име не наводимо из оправданих разлога, већ месецима стрпљиво чека одговор српског Министарства унутрашњих послова на захтев да добије визу за улазак у Србију. Намерио је, како нам прича његов брат који већ две деценије живи у Београду, да овде почне са бизнисом.

Према речима нашег саговорника, српског зета, који му је послао све неопходне гаранције, његов брат из Дамаска није изгубио наду ни после два негативна одговора Београда.

Оклевање надлежних да издају визу овом Сиријцу, можда и може донекле да се разуме јер у његовој земљи већ три године бесни рат и много је његових сународника који покушавају да побегну из своје земље. Уосталом, има их и у избегличким камповима по Србији.

Како, међутим, објаснити што ни држављани неких земаља попут Индије или Алжира нису у готово ништа бољем положају од овог Сиријца. Наиме, како је то пре недељу дана рекао министар спољних послова Ивица Дачић, спомињући ове државе, на издавање српских виза чека се неоправдано дуго. Толико да њихови подносиоци кад одговор стигне, после више месеци, забораве и зашто су захтев подносили.

Ова пракса није од јуче. Како каже извор „Политике“ из дипломатских кругова проблем са издавањем српских виза за грађане појединих земаља траје већ годинама. Тако својевремено визу није добила ни велика група либијских рањеника иако је њихова држава била спремна да их о свом трошку пошаље у Србију на лечење.

Иако је визни режим један од важних инструмената спољне политике једне земље, наш саговорник каже да Србија већ дуго нема праву политику у овој области. Иако је било покушаја да се ствари системски реше, ипак је све остало по старом, а наш извор тврди да је проблем у МУП-у.

Како каже наш саговорник они се често правдају тиме да се овако рестриктивна политика води због Европске уније, односно да би Брисел имао велике замерке на Београд уколико би граница била пропустљивија. Али, како каже, то није тачно.

Подсећања ради, наши закони предвиђају да онај ко жели да из Србије настави пут даље ка земљама ЕУ мора да има и визу земље у коју жели да иде.

Поготово што, међу онима који месецима чекају на српску визу има и путника који већ у својим пасошима имају, рецимо, визе САД или неке европске државе на шта је указао и сам министар Дачић рекавши да нема много логике у томе будући да је тешко веровати да ће наше безбедносне службе пронаћи нешто што нису пронашле америчке или европске службе.

Међу онима који морају да траже нашу визу су, између осталих, грађани Кине, Јордана, Белорусије, Либије, Азербејџана, Јерменије док виза, примера ради, није потребна Русима, Украјинцима, Албанцима, Бразилцима, Кубанцима, али ни Боливијцима.

Држављани афричких и азијских земаља релативно дуго чекају визе за Србију, а те провере су, каже Владимир Петронијевић, некадашњи саветник у Влади Србије задужен за визну либерализацију, сложеније ако су земље више удаљене од Србије, поготову што су то, у миграторном смислу, ризичне земље, из којих долази велики број миграната. Наравно, истиче, увек постоји могућност да та процедура буде и ефикаснија и бржа, али то је стандардна процедура коју Србија примењује да би проверила тражиоца визе.

Питање је, међутим, до када ће без виза улазити и они који то сада могу. Наиме, у тренутку када Србија буде улазила у чланство ЕУ мораће и свој визни режим да прилагоди европском. То ће, како каже, Петронијевић, значити да визе морамо да уведемо, рецимо, и за грађане Русије. Уосталом, то је морала да уради Хрватска што је драстично умањило број руских туриста на Хрватском приморју.

„Обавеза Србије је да свој визни режим постепено прилагођава визном режиму ЕУ, како бисмо у моменту чланства имали у потпуности уједначен визни режим. Нама то оставља одређени простор да своју политику издавања виза, коме ћемо тражити, а коме не, водимо онако како мислимо да треба све до момента чланства у ЕУ, при томе водећи рачуна и о интересима ЕУ. Уколико се примети да преко Србије долази велики број имиграната тада би из Брисела вероватно захтевали да Србија своју визну политику према одређеној земљи пооштри”, објашњава Петронијевић.

На питање да ли то значи да Србија представља неку врсту бране за улазак имиграната у земље ЕУ, наш саговорник каже да се не може тако рећи јер Србија има одређене интересе да са појединим земљама нема успостављен визни режим.

„Политика виза као део спољне политике јесте један увек добро избалансирани процес и увек је показатељ односа између земаља”, каже Петронијевић и додаје да се при одлуци о (не) увођењу виза за неку земљу у обзир узимају и различите претње које могу доћи из неке државе попут миграционих кретања, кријумчарења, организованог криминала

То је увек једна врста баланса. А тај баланс моћи ћемо да држимо до пуноправног чланства у ЕУ, каже Петронијевић.

Наш саговорник из дипломатских кругова, пак тврди, да је Србији често нането много штете, пре свега економске, али и политичке, због спорости у издавању виза. Министар Дачић је, међутим, најавио да ће бити предузети кораци да се таква пракса што пре промени.

(Политика)

Ознаке: визе, ЕУ, Русија