Прочитај ми чланак

Србин.инфо: Вести са југа Србије 31.07.2012.

0

Ниш: Бесови и Гоблини одржаће заједнички концерт 22. августа у Бановини (клуб СКЦа/двориште Универзитета) у Нишу, саопштили су организатори „Рок Н Roller promotion“.

Бесови су последњи наступ у Нишу имали 11. јуна прошле године у оквиру Јелен топ 10 турнеје, док су Гоблини имали концерт 27. августа прошле године на истом простору.

Врата Бановине ће бити отворена за улаз од 19 часова. Концерт Бесова ће кренути тачно у 20 сати, а Гоблини ће се попети на бину 90 минута касније тј. у 21:30. Кашњења неће бити, како би се све завршило пре поноћи, најављују организатори.

Цена карте ће бити 650 динара у претпродаји, односно 700 на дан концерта. Улазнице ће бити пуштене у продају у среду, 1.августа, и моћи ће да се купе у CD Sound music схопу (на самом крају новог подземног пролаза), Energy music схопу (приземље Калче) и Music Хаус-у (Генерала Милојка Лешјанина 12, код Симфонијског).

 

Ниш: Одлична продаја новог Дексиног романа
„Дуге ноћи и црне заставе“, нови роман Нишлије Дејана Стојиљковића, аутора бестселера „Константиново раскршће“, за мање од 6 месеци продат је у преко 10.000 примерака, саопштила је издавачка кућа Лагуна.

Публици се очигледно веома свидела прича о српском средњем веку чији су јунаци познати ликови из наше историје и епа, попут Милоша Обилића, Ивана Косанчића, Топлице Милана, кнеза Лазара, Марка Мрњавчевића, браће Мусић..

А, многи ову књигу већ пореде са чувеним серијалом „Игра престола“ Џорџа Мартина и Толкиновим „Господаром прстенова“ и историјским романима Стивена Пресфилда.

– Стојиљковић је стекао самопоуздање и овај пут писању приступио растерећеније, са више гушта, усресредивши се на оно што му најбоље лежи. Роман поседује прегледну и акцијом крцату причу, чита се брзо и у даху, што су неопходни атрибути дела намењеном што ширем аудиторијуму. Ближи Мартину него Толкину, Стојиљковић додуше углавном остаје у оквирима могућег – тим пре што је прича заснована на стварним догађајима – написао је Ђорђе Бобић на popbox.

Ипак, вероватно највећи комплимент до сада роману је уделила књижевна критичарка Блица Ирена Јаворски, која је у свом приказу ставила „Дуге ноћи и црне заставе“ раме уз раме са ремек-делом девете уметности – стрипом „Принц Валијант“ Харолда Фостера.

Дејан Стојиљковић, у Нишу познатији као Декса Пантелејски, рођен је 1976. године у Нишу. Аутор је две збирке прозе – Лева страна друма (2007) и Low life (2008), а прославио се 2009. године романом „Константиново раскршће“. Уредник је портала Нисцафе.com.

 

Бацио бомбу на бабу и деду
Лесковачка полиција ухапсила је Милана М. (32) из Ниша због сумње да је у суботу током ноћи на породичну кућу у селу Смрдан бацио бацио два молотовљева коктела.

У пожару који је након тога избио власница куће К.М. задобила је опекотине, али није озбиљније повређена.

Према непотврђеним информацијама, Милан је бомбе заправо бацио на кућу својих бабе и деде.

 

Лесковац: Пливачи освијили 14 медаља
Члаланови Пливачког клуба Лесковац освојили су на Отвореном првенству Јагодине чак 14 медаља. Меморијални турнир Мирослав Ковачевић Геза – Отворено првенство Јагодине донело је нове успехе младих лесковачких пливача.

Појединачни резултати:

Ирена Јовић (родјена 2002. године) – златне медаље на 50 метара прсно и 50 метара ледјним стилом

Марија Стојиљковић (2000.) – злато на 50 метара прсво

Стефан Китановић (1992.) – друго место и сребрне медаље на 50 и 100 метара делфин

Марија Марковић (1997.) – сребро на 50 метара прсно и бронза на 100 метара прсно

Јелена Петровић (1995.) – друго место на 50m прсно и треће место на 50m слободним стилом

Милица Стојановић (1996.) – сребро на 200 мешовито и бронза на 100 метара слободно

Виктор Димитријевић (2005.) – бронзана медаља на 50 метара делфин стилом

Миљана Марковић (1999.) – бронза на 10m прсно

МиланНиколић (1995.) – треће место на 100 метара делфин

Пливачки клуб Лесковац је на Отвореном првенству Јагодине освојио укупно 14 медаља и то 3 златне, 5 сребрних и 6 бонзаних медаља.

 

Власотинце: Ново лице Народне библиотеке
Најкасније до краја јесени требало би да се заврши обнова зграде Народне библиотеке „Десанка Максимовић”, познатија у овом крају као “Гигина кућа”, која је страдала у катастрофалном пожару 1. априла 2008. године.

Министарство културе Републике Србије прошле године је за обнову зграде Народне библиотеке издвојило 3,5 милиона динара, а посредством пројекта ПРОГРЕС, одобрено је 66.000 евра, односно осам милиона динара за завршетак обнове зграде библотеке познате у граду као “Гигина кућа”.

-Пошто је реч о инвестицијама велике вредности, за месец дана би требало да буде отворен тендер и тада ће бити познат и извођач радова – каже Небојша Стојановић, председник општине Власотинце.

Народна библотека неколико пута је сељена из једне у другу зграду и сада библиотекари раде у неусловним просторијама.

Најзначајнија установа културе у Власотинцу низом манифестација обележила је век постојања и успешног рада. Поводом јубилеја отворена је изложба слика Миодрага Нагорног, који је далеке 1967. године на бијеналу у Паризу, истиче мр Лука Крстић, некадашњи директор Народне библиотеке, освојио прву награду и проглашен за најбољег младог сликара.

Миодраг Нагорни, рођени Власотинчанин, своје најбоље графике поклонио је управо Народној библиотеци родног града и оне су део сталне поставке.

Стара зграда Народне библиотеке, позната као Гигина кућа, која је под заштитом државе, изгорела је у катастрофалном пожару 1. априла 2008. године када је уништен највећи део књижног фонда, али је готово у потпуности обновљена.

Директор Народне библиотеке Срба Такић, наглашава да корени библиотекарства у Власотинцу подстичу из средине 19. века, али да се прави почетак везује за 1912. годину.

-Поред очувања и даљег богаћења књижевног фонда, нашзадатак је и неговање издавачке делатности. Зато ћемо ускоро покренути часопис и до краја године објавићемо неколико капиталних дела власотиначких стваралаца – каже Срба Такић, директор Народне библиотеке “Десанка Максимовић”.

 

Врање: стижу уплате за позориште
Учешће у акцији за обнову зграде позоришта „Бора Станковић“ узима све већи број физичких и правних лица.

Ових дана на наменски рачун за обнову позоришта приватна фирма „Мико траде“ из Врања уплатила 100.000 динара, јавно предузеће „Водовод“ 30.000, а Народни универзитет 18.700 динара.

Према извештају из Инфо центра градске управе у овом тренутку на рачуну има укупно 318.680 динара, а очекује се да прилив средстава у наредном периоду буде још већи, јер су подршку најавили бројна предузећа и појединци из целе Србије.

Стручњаци су раније проценили да је за обнову и адаптацију зграде позоришта, која је страдала у подметнутом пожару 2. јула, потребно 200 милиона динара.

Жиро рачуну за уплате је 840-2696741-93.

Учешће у акцији „Обновимо врањско позориште“, коју су покренуле Јужне вести, за сада су најавили бројни уметници и јавне личности.

(MCLeskovac.com, Јужне вести, југ Србије)