Огроман број џепароша и ситних лопова који годинама „оштре“ прсте по продавницама и џеповима грађана не види ни полицију, а камоли суд.
Јер, не само што су добро изучили занат, већ у малом прсту имају и кривични закон, који им гарантује да их држава неће дирати за крађу мању од 15.000 динара.

На концертима, пијацама, утакмицама и у градском превозу данас „ради“ стара гарда. Они моторизовани су већ прешли на бензинске пумпе. Једноставно – сипају гориво и одвезу се, знајући да их ни полиција нити власници неће јурити зато што им се не исплати. Други су се пак специјализовали за пољопривреду и сточарство, па сељацима краду саднице. Или домаће животиње, али увек по једну у тури – да остану испод цензуса.

Адвокат Миловић указује, на пример, на то да радници у продавницама сав мањак плаћају од своје плате. Па чак и кад ухвате некога ко је узео пиће или виски, а није платио, и позову полицију, полицајци отворено кажу да – неће доћи за „дело ситне крађе“

За државу, 15.000 динара је, без обзира на велики број грађана са толиком платом или пензијом, црвена линија испод које не вреди покретати систем. А двојица адвоката кривичара имају о томе потпуно различита мишљења.

„Тих 15.000 динара није исто за свакога, али како опада куповна моћ грађана, тај новац више није за потцењивање,“ каже адвокат Марко Миловић. „Они који чине ова кривична дела јако добро знају шта смеју, а шта не смеју да ураде.“

Миловић напомиње да оваква кривична дела чине углавном повратници које садашња законодавна политика нимало не демотивише да наставе свој „бизнис“.

„Они врше и по неколико таквих дела на дан. Па ако се то сабере на нивоу једне недеље или месеца, долазимо до енормног броја ситних крађа, а самим тим и до огромног броја оштећених грађана. Зато таква дела морају да се процесуирају по службеној дужности,“ сматра Миловић.

Адвокат Небојша Перовић каже да се оваква дела процесуирају по приватној кривичној тужби ако је учињено против приватне имовине.

„У случају да је реч о државној имовини, онда се процесуира по службеној дужности,“ каже Перовић. „Прописана је новчана казна или затвор до шест месеци. Мора се утврдити колика је вредност одузете ствари. Не може се, међутим, поредити вредност нечијег примања и одузете робе, нарочито ако се има у виду број пријава који би био поднет надлежним органима. Поред тога, смањивање цензуса успорило би рад тужилаштва и полиције, који су и сада „затрпани“ предметима. А ово и није једино кривично дело где се гоњење осумњиченог предузима приватном кривичном тужбом.“

Па, ти буди поштен у земљи Србији!

(Новости)