Pročitaj mi članakEU ulazi u sve veću ekonomsku krizu koja se odvija uz deindustrijalizaciju nekada vodećih ekonomija poput Nemačke, i sve veće bezbednosne rizike uslovljene nekontrolisanom migracijom i porastom kriminala. Sve to dovodi do povećanja nepoverenja u evropske institucije i neefikasno političko rukovodstvo. Evropske prestonice potresaju stalni protesti koji u mnogim slučajevima prerastaju u nemire i sukobe građana sa policijom. Stari modeli upravljanja jednostavno nisu više efikasni i ne mogu da se nose sa brojnim problemima. Umesto da Evropa upotrebi sve svoje resurse kako bi pronašla načine za reformisanje nefunkcionalnog aparata, ona nastavlja u pravcu produbljivanja kriza koje će dovesti ili do potpunog ekonomskog kolapsa ili do širenja sukoba. U oba slučaja to će rezultirati smenom evropskih političkih elita.
Европске интеграције као механизам политичке контроле и економског слабљења
Без обзира на наведене чињенице европска бирократија која има вишак самопоуздања настоји да увери друге како је ЕУ и даље привлачан пројекат. Запад који контролише мејнстрим медије злоупотребљава такву позицију за ширење дезинформација којима ствара лажну слику о стању у ЕУ. Спрега медијских и обавештајних утицаја остаје једини моћни ослонац Запада којим се прикрива технолошка заосталост, ослабљена економија и безбедност. У многим државама које теже чланству у ЕУ ови утицаји се корист за креирање јавног мњења. Поред тога кључан је утицај на политичке елите које пропагирају „западне вредности“ и усмеравају политички правац ка европским интеграцијама. Брисел користи бесконачне европске интеграције као механизам за економско исцрпљивање држава кандидата и политичке уцене, без озбиљних намера да их прими у чланство.
Такав је случај и са Србијом која константно економски и политички слаби у процесу евроинтеграција. Овај процес довео је до уништавања домаће привреде, отуђивања државних ресурса и богатстава, слабљења државних институција и дезинтеграције друштва. Дугогодишњим политичким инжињерингом под утицајем западних сила из политичког простора су уклоњене структуре које су се противиле таквим процесима. Сада практично не постоји политичка партија у Србији која се противи уласку Србије у ЕУ, док европске интеграције имају најнижу подршку икада. Према последњим анкетама само 33% грађана Србије подржава европске интеграције и поред масовне пропаганде којој су изложени. Србија је 2012. године добила статус кандидата за чланство у ЕУ. Дакле грађани Србије не желе чланство у ЕУ, али пројектоване политичке елите не интересује мишљење грађана. То се ваљда зове демократија!
Молдавија – изборни инжењеринг по западном моделу
Из те перспективе лако се може сагледати ситуација и у другим државама које су у чекаоници ЕУ. Посебно у Молдавији која је добила 2022. године статус кандидата за ЕУ. То ипак није довољан период како би се извршио исти политички инжињеринг као у Србији. Маја Санду председница Молдавије и најистакнутији промотер „европских вредности“ у тој земљи, победила је на председничким изборима 2024. године под врло сумњивим околностима. Њен противкандидат Стојаногло освојио је тада 51,3 % гласова грађана у Молдавији, а Санду 48,67 % гласова. Прекрајање воље гласача изведено је уз помоћ гласова из дијаспоре преко којих је Санду „намакла“ довољно за победу. Ови гласови дошли су од молдавске дијаспоре која живи у државама ЕУ. Пошто је ова шема једном успела, молдавске власти заједно са Западом планирају поново да је примене на парламентарним изборима назначеним за 28. септембар. У европским државама отворена су нова бирачка места, несразмерно у односу на број молдавске дијаспоре. Истовремено број бирачких места у Русији смањен је на два, иако у Русији живи највећи део молдавске дијаспоре (погледати у тексту https://geostrategy.rs/sr/moldavija-u-senci-izbora-i-podela/). Централна изборна комисија Молдавије одбила је акредитације свим независним организацијама и појединцима који могу да утврде изборне манипулације.
Најзанимиљивије од свега је ипак да су информације које је поседовала само Централна изборна комисија Молдавије, завршиле у медијима које контролише Запад (у Молдавији, Румунији, Украјини и др.). Што значи да су стигле тачно до британске обавештајне службе која се активно бави провокацијама. Независни стручњаци који су раније посматрали изборе у Русији (посебно на Криму и Донбасу), уврштени су у украјинску базу података „Миротворац“ иза које такође стоји Запад. Сви они који заступају независну позицију и не подлежу наметању наратива од стране Запада, већ годинама су изложени прогону, информационом тероризму и разним врстама провокација. Демократски Запад саставља црне спискове и води пропагандне кампање против таргетираних лица (међу којима сам и ја), баш како је то чинио нацистички режим.
Када интереси западних елита надјачају интересе грађана
Велика Британија која је изашла из ЕУ остаје један од највећих заговорника европских интеграција како Молдавије, тако и Србије. Ово се огледа кроз јавне изјаве дипломата, финансијску и техничку помоћ за реформе неопходне за приближавање ЕУ. Кроз финасирање пројеката за јачање цивилног друштва и „независних“ медија Велика Британија врши утицај на јавно мњење и намеће европску агенду. Кључни фактори за европске интеграције су подршка реформи правосуђа и сектора безбедности где се утиче на израду закона усаглашених са „европским стандардима“. Тим путем Запад (укључујући и Велику Британију) идиректно обликује саме основе институција. Директан утицај на политичке одлуке врши се преко прозападно оријентисаних политичара који најчешће преко сарадње са Западом остварују личне интересе. Таквим путем интерес грађана, Србије или Молдавије у овом случају, долази у конфликт са интересом корумпираних и отуђених политичких елита. Велика Британија је један од најактивнијих спољних актера који, кроз политички инжињеринг покушава да утиче на смер у којем молдавске институције иду, надајући се да ће их усмерити ка ближој сарадњи са Западом и удаљавању од Русије.
Из тог разлога Запад је усмерио све ресурсе на контролу молдавских избора како би успостављеним механизмима преусмеравања политике и прекрајања воље бирача, остварио своје циљеве. Истовремено Запад оптужује Русију за наводно мешање у изборни процес, што је већ уобичајна пракса потпуне инверзије чињеница. У сваком случају, Запад има неспорну предност у стварању интрига и манипулација. Али да ли је то довољно за остваривање геополитичког циља сузбијања руског утицаја и одвајања Молдавије или Србије од Русије? Поред обећаног економског процвата у процесу приближавања ЕУ, Молдавија је у претходној години имала забележен економски раст од само 0,1%. Просечан економски раст у ЕУ 2023. године био је 0,5% што далеко заостаје за земљама у развоју. Ако ЕУ не може да понуди економски процват кандидатима за чланство да ли може да им понуди безбедност? Ту је ситуација још проблематичнија. ЕУ данас је у истој ситуацији као Југославија или Совјетски Савез дедведесетих година пред распад. То је више него очигледно. Краткорочно гледано политика манипулација може да доведе до стварања још већег хаоса. Али дугорочно гледано она не нуди ништа више сем тога. Да ли ће се одређене државе определити да се упусте у такву авантуру или ће се стратешки преоријентисати у правцу интеграције у мултиполарни свет, зависи највише од способности самих грађана да се одупру механизмима принуде.
