Прочитај ми чланакАлександар Вучић разматра промену Устава Србије како би председник државе убудуће био биран у Народној скупштини, а не непосредно на изборима, јер се, како тврди професор међународног права др Дејан Мировић, плаши да би на председничким изборима 2027. године могао да изгуби од професора др Мила Ломпара. Ову тврдњу Мировић је изнео у интервјуу за YоуТубе канал Србин.инфо – Канал Центар, упозоравајући да се не ради о институционалној реформи, већ о политичком маневру усмереном на очување личне власти.
Професор Мировић истиче да се идеја о укидању непосредних председничких избора не појављује случајно нити из теоријских разлога. „Када власт процени да више не може да контролише исход избора, она покушава да промени сама правила игре“, рекао је он, оцењујући да је управо пад реалне подршке Александру Вучићу разлог за отварање уставног питања. Према његовим речима, модел у коме председника бира скупштинска већина омогућава потпуну политичку контролу и уклања ризик од изборног пораза.
Говорећи о Милу Ломпару, Мировић наглашава да је реч о кандидату који за режим представља стварну опасност. „Ломпар није производ страначког апарата, нема биографију компромиса са влашћу и има углед који се не може купити. Управо зато он је неприхватљив противник за Вучића“, навео је Мировић, додајући да се променом Устава не напада само један кандидат, већ право грађана да бирају.
У том контексту, професор Мировић повезује унутрашње политичке потезе власти са спољнополитичким ослонцима режима, посебно са улогом Ричарда Гренела. Он подсећа да је Вучић годинама градио однос са Гренелом као кључним америчким посредником, пристајући на политичке и уступке који су, по његовом тумачењу, често били у супротности са Уставом Србије. „Гренел је био важан ослонац Вучићеве међународне позиције, али се тај ослонац временом показао као нестабилан“, оценио је Мировић.
Према његовим речима, слабљење Вучићеве међународне заштите додатно повећава нервозу режима. „Када Вучић види да више нема чврсту спољашњу подршку и да се у земљи појављује кандидат који може да га победи, тада он посеже за институционалним маневрима“, рекао је Мировић. У том смислу, промена Устава види се као превентивна мера, а не као последица губитка избора.
Професор међународног права посебно упозорава на понашање Александра Вучића у сценарију изборног пораза. „Вучић не спада у политичаре који мирно прихватају губитак власти. Његово досадашње деловање показује да он пораз доживљава као личну претњу, а не као демократски исход“, оценио је Мировић. Он додаје да управо због тога власт покушава да елиминише саму могућност пораза унапред.
Мировић сматра да би евентуални губитак избора за Вучића значио и губитак контроле над процесима који су годинама грађени. „Он је свестан да би после пораза уследила озбиљна институционална и правна питања о његовим потезима из претходног периода. Зато се бори да до тог пораза уопште не дође“, рекао је професор, указујући да се у таквом понашању огледа страх, а не политичка снага.
На крају, Мировић упозорава да би промена Устава ради избегавања непосредних избора представљала опасан преседан. „Ако се дозволи да се највиши правни акт мења како би се заштитио један човек од изборне воље грађана, онда говоримо о системској злоупотреби власти“, закључио је он, позивајући јавност да пажљиво прати и разуме процесе који се одвијају иза кулиса.
