Прочитај ми чланакСАД врше притисак на НАТО да смањи многе своје спољне активности, укључујући и окончање кључне мисије алијансе у Ираку, али и оне на Косову и Метохији, рекло је четворо дипломата НАТО-а за Politico.
Америка је, како се даље наводи, лобирала да се спрече да Украјина и индо-пацифички савезници формално учествују на годишњем самиту алијансе у јулу у Анкари.
Како бриселски портал наводи, ове акривности Вашингтона одражавају тежњу Беле куће да третира НАТО као строго евроатлантски одбрамбени пакт, који би требало да престане да ради све оно што „иритира“ америчког председника и његов концепт МАГА.
Према иницијативама из Вашингтона, НАТО би требало да смањи такозване „активности ван подручја“ које су изван основних задатака алијансе, одбране и одвраћања.
Овај Амерички „списак жеља“ интерно је постао познат као „повратак на фабричка подешавања“, рекла су четворица дипломата, којима је свима загарантована анонимност да слободно говоре о овим осетљивим питањима.
„НАТО 3.0“
Међутим, како Политицо додаје, то ми могло да резултира брзим смањењем активности НАТО-а у бившим ратним зонама, као и до искључивања престоница, укључујући Кијев и Канберу, из формалних разговора овог лета.
Нови детаљи америчког лобирања долазе након што је заменик шефа Пентагона Елбриџ Колби недавно објаснио да Трампова администрација ради на стварању нечека што је он назвао „НАТО 3.0“.
„Не може свака мисија бити главни приоритет. Не може се свака способност позлатити“, рекао је Колби министрима одбране алијансе прошле недеље, понављајући да су САД и даље посвећене европској безбедности.
„Мера озбиљности је да ли европске снаге могу да се боре, одрже и победе у сценаријима који су најважнији за одбрану алијансе“, додао је он тада.
Међутим, не деле сви ћланови НАТО такво мишљење.
„Одустајање од прекоморских иницијатива алијансе није прави приступ“, рекао је један од четворице дипломата. „Партнерства су кључна за одвраћање и одбрану“, истакао је тај званичник.
Политицо подсећа да је од повратка у Белу кућу прошле године, Трамп већ смањио америчке обавезе у иностранству, повукао трупе и особље НАТО-а из Европе и предао неке од највиших командних дужности алијансе Европљанима, док настоји да преусмери своју спољну политику на “основну националну безбедност“.
Повлачење и са КиМ
План Вашингтона је да повуче око 2.500 војника из Ирака у складу са споразумом са ирачком владом из 2024. Године.
Тамер Бадави, стручњак за Ирак и сарадник Центра за примењена истраживања, рекао је да сама мисија НАТО-а није „кључна“ за безбедност земље, али да би њено укидање уз повлачење САД могло оснажити милицијске групе и „дестабилизовати“ регионалну владу северног Курдистана.
Захтев САД се такође суочава са отпором унутар алијансе. „Није тренутак да се извучемо из Ирака… влада нас жели тамо“, рекао је први дипломата.
Други дипломата је рекао да се „већина“ савезника слаже да би мисија у Ираку требало да се смањи, али током дужег временског периода, уз задржавање мање операције.
САД су такође сигнализирале да желе да смање снаге КФОР-а на Косову и Метохији, према речима четворице дипломата, што је још више забрињавајуће за европске савезнике, чак и ако су разговори о томе још увек у веома раној фази.
Међународна мировна мисија коју су одобриле УН, а која је дебитовала 1999. године након југословенских ратова, тренутно укључује око 4.500 војника.
Енђелуше Морина, виша сарадница за политику у Европском савету за спољне односе, рекла је да мисија остаје „неопходна“ за регионалну безбедност.
„Прилично смо забринут“ због покушаја смањења мисије, рекао је пети високи дипломата НАТО-а, јер „ствари на западном Балкану могу брзо ескалирати“.
Политицо ипак истиче да за сада није донета одлука о завршетку било које операције.
Свих 32 савезника који чине НАТО морају да одобре почетак и крај мисија, што је процес који обично укључује кампање наметања и притиска од стране више савезника, а не само САД.
