Прочитај ми чланакНовопостављени командант Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) Игор Жмирић постао је власник скупоцене виле на Авали која је вредна 400.000 евра, а коју му гради човек осуђен за покушај убиства - Ненад Шекуларац, открио је КРИК. Како је могуће да те две ствари иду једна са другом и да промакну Сектору унутрашње контроле (СУК) МУП Србије?
Како је КРИК открио, Жмирићу је плац продао, како је сам рекао, по најнижој цени, Ненад Шекуларац, човек који је осуђиван због покушаја убиства и брат чувене Александре Бибе Шекуларац која је хапшена током Сабље због блискости са вођама земунског клана.
То показује да постоји пословна, али и пријатељска веза између високог официра МУП Србије и особе из криминогене средине. И без тога, само поседовање скупе некретнине на ексклузивној локацији требало би да буде знак за узбуну, односно како је могуће да човек чији је професионални интегритет тако компромитован пролази безбедносне провере МУП Србије, које су, макар на папиру, озбиљне, темељне и строге?
Проблем је што су безбедносне провере, као и многе друге ствари у МУП Србије, озбиљне само на папиру, док је реалност потпуно другачија. Како је предвиђено да изгледа тај поступак, а шта се заправо дешава, објашњава инспектор у пензији Милан Думановић.
„Озбиљна безбедносна провера прво се врши приликом запослења у МУП Србије и она је обавезна. Раније је ишао вођа сектора по месту пребивалишта, значи локални полицајац. Његова дужност је била да провери животне услове, односе у породици. Пре тога је, наравно, претходила провера кроз систем кривичне евиденције, као и чланова из његове најуже породице, да „не пролазе“. Та фраза значи да особа није привођена ни осуђивана, да није имала посла са полицијом. Разговор би потом био обављен и са члановима породице, али и са комшилуком. То су били озбиљни разговори, не само формалност. Вођена је евиденција од кога се узима изјава, под именом и презименом. Питања су била о томе каква је особа, како се понаша према комшилуку“, објашњава бивши инспектор МУП Србије Милан Думановић.
Али, макар у теорији, сваки службеник МУП Србије треба да се понаша примерено и након што прође иницијалну проверу, јер би требало да је под будним оком старешина и Сектора унутрашње контроле.
„Када је већ запослен у МУП Србије, старешина је тај који треба да брине о томе како се полицајци понашају. У МУП постоје кодекси понашња, Етички кодекс о понашању полицијског службеника и то не само на послу, у радно време, него и приватно. Закон о полицији прописује шта је неспојиво са полицијским послом. Уколико надлежни старешина сазна за нешто сумњиво, или примети нешто сумњиво, дужан је да обавести Сектор унутрашње контроле и покреће се поступак. Немогуће је да нико није знао да се Жмирић дружи са Шекулрацем, што је строго забрањено. Требало је да реагује прво Служба за законитост, а онда и Сектор унутрашње контроле. Важе исти критеријуми као и код запослења, суштински не би требало ништа да се мења“, објашњава Думановић.
Сходно тежини прекршаја, следе и санкције. Могуће и отказ.
„Уколико је у питању тежа повреда радне дужности, може да дође и до губљења посла. Дружње са особама која су извршиоци кривичних дела је тежа повреда радне дужности. Али, то је све на папиру. Упитан је и тај који врши безбедносну проверу. БИА ради безбедносну проверу за раднике МУП, али не и МУП за раднике БИА. Потом, иако вођа сектора да негативну оцену, начелник управе или полицијске станице може да да позитивну оцену. То је дискреционо право начелника, што обесмишљава рад човека на терену“, објашњава Думановић.
По његовим речима, када би се кодекс стриктно примењивао око 60 одсто службеника МУП би имало проблеме јер су неке ствари неспојиве са полицијским послом. Пре свега, ту су послови обезбеђења, поготово када су у питању сумњиви локали. Полицајци тамо иду као ‘гости’, али са собом носе службене легитимације.
Како налажу прописи
Полицијски посао је такав да они морају да имају додир са особама из света криминала, али је тај однос строго регулисан, управо да не би било злоупотреба.
„Може да се виђа и са особама са досијеом, али мора да се евидентира сваки састанак. Довољно је само његов надређени да буде упознат, у складу са прописима у МУП. Уколико се ја нађем или видим са неким лицем за које знам да је из криминогене средине, довољно је да напишем службену белешку и из којих разлога сам се са њим нашао, можда случајно, али морам да обавестим надређеног и сачиним службену белешку, сходно Закону о полицији“, каже инспектор МУП у пензији Милан Думановић.
