Прочитај ми чланакОскар ће ускоро заиста бити пуштен низ воду или ће још горе по њега, доживети судбину Николаса Мадура.
Председник Ћацистана Александар Вучић изазвао је међународну пажњу својим оштрим оптужбама против израелске обавештајне агенције Мосад и америчке ЦИА, тврдњом да оне стоје иза актуелних протеста у Ирану.
У изјави датом током разговора о глобалној ситуацији, Вучић је упоредио тренутне догађаје са пучем из 1953. године, када су Западне силе свргнуле иранског премијера Мохамада Мосадека.
Ове изјаве долазе у тренутку када се Вучићев режим суочава са све већим дипломатским притисцима из Сједињених Америчких Држава, што би могло додатно да компликује односе са Вашингтоном и новим-старо председником Доналдом Трумпом.
Вучић је, коментаришући хаос у Ирану, изјавио да су „ЦИА и Моссад операције у току у Ирану“, препоручујући јавности да прочита књиге попут „Operation Ajax“ или „All the Shah’s Men“ како би разумели како се „исти сценарио понавља 73 године касније“.
Он је оптужио ове агенције да користе сличан „рецепт“ као 1953. године, када су Британија и САД организовале пуч против Мосадека након што је национализовао иранску нафту, доводећи на власт шаха Резу Пахлавија.
„Погледајте данас – како Мосад и ЦИА спроводе операције по истој формули“, рекао је Вучић, наглашавајући да се ради о „очигледном страном мешању, а не о солидарности“.
Ово је први пут да Вучић оптужује Израел, којем је само у току прошле године продао велику количину оружја док су спровођени ратни злочини над палестинским народом.
Ове оптужбе долазе у контексту ескалације тензија између Ирана и Запада, где су протести у иранским градовима описани као покушај дестабилизације режима. Ирански званичници, попут начелника генералштаба Абдолрахима Мусавија, такође су оптужили САД и Израел за подстицање хаоса, тврдећи да су они покушај да се надокнади неуспех у претходним сукобима.
Бивши директор ЦИА Мајк Помпео чак је јавно признао присуство „Моссад агената“ на улицама Ирана, што је подстакло спекулације о координисаној операцији.
Међутим, Вучићеве изјаве би могле да му се обију о главу, посебно ако се узму у обзир недавни дипломатски ударци које је доживео из САД. Ћаци лидер се надао „златном добу“ односа са Трумповом администрацијом, очекујући политичке и економске користи након Трумпове победе 2024. године.
Уместо тога, Вучићев режим је доживео низ шамара: Повлачење инвестиције Џареда Кушнера, Трумповог зета, у луксузни пројекат „Трумп Тоwер“ у Београду, вредан 500 милиона долара, након оптужби за корупцију српског министра. Вучић је бесно реаговао, оптужујући опозицију и тужиоце за „економску саботажу“ и контрастирајући то са успешним Кушнеровим пројектима у Албанији.
Још горе, Трумп је лично оптужио Србију за покушај мешања у америчке изборе 2024. године, што је довело до пада односа.
Вучићев неуспех да уђе на Републиканску конвенцију у Мајамију 2025. године, где је покушао неформално да се састане са Трумпом, описано је као „дипломатски фијаско“ и увреда за америчког лидера.
Додатно, америчке санкције на српску нафтну компанију НИС, у већинском власништву руског Гаспрома, довеле су до затварања рафинерије у Панчеву, што представља још један економски удар.
Аналитичари упозоравају да Вучићеве оптужбе против ЦИА и Моссада, савезника САД и Израела, могу додатно да изолују Србију. „Ово је прагматична администрација која приоритетизује стратешке интересе над личним симпатијама“, каже Ференц Немет из Центра за европску политичку анализу (ЦЕПА).
У контексту студентских протеста у Србији и оптужби за ауторитаризам, Вучићев баланс између Истока и Запада постаје све ризичнији. Да ли ће уследити још један „шамар“ од Трумпа због изјаве о Ирану, остаје да се види, али јасно је да српска дипломатија улази у турбулентне воде.
Оно што је готово извесно, од средине фебруара САД би могле да објаве прву листу политичара и бизнисмена из Србије којима ће бити уведене санкције.
