Pročitaj mi članakPredlog ministra zdravlja Zlatibora Lončara da se u domovima zdravlja uvede noćna smena zvučno je predstavljen kao način da se rasterete urgentni centri i pacijentima omogući brži pristup lekaru. Međutim, stručnjaci i udruženja pacijenata upozoravaju da sistem već sada nema dovoljno kadra ni za prve dve smene, te da je izvodljivost najave vrlo upitna.
Лончар објашњава да ће у домовима здравља ноћу бити дежурни лекар и медицински техничар, те да ће пацијенти моћи да се јаве због температуре, кашља или хитних анализа. Ипак, из Удружења пацијената Србије поручују да је ова идеја више политичка него реална.
Саво Пилиповић указује да лекари примарне заштите већ сада раде посао „ћата“, издајући упуте и папире, а не лечећи пацијенте, док кадрова за додатне смене нема. „Ако неко има температуру, попиће фервекс“, наводи он и додаје да министар потцењује стварне навике и потребе грађана.
Пензионисани професор Медицинског факултета др Драган Делић оцењује да предлог звучи лепо, али да иза њега недостају све кључне стручне анализе: стање у ургентним центрима, оптерећеност лекара, број „лакших“ пацијената, могућности примарне заштите и материјални услови.
Он наглашава да би ноћни рад могли да изнесу само веома искусни лекари, уз доступну лабораторију, РТГ и ЕХО, као и додатно особље. Поставља питање и о финансијама: ноћни рад је скупљи, као и дијагностика и материјал.
„Ово носи атрибуте популизма и стицања јефтиних политичких поена“, закључује Делић, додајући да постоји ризик да пацијенти изгубе драгоцено време ако примарна заштита није у стању да их адекватно збрине.
Др Драшко Карађиновић из НВО „Доктори против корупције“ оцењује да најаве министра показују да је модел примарне заштите већ одавно неефикасан. Према његовим речима, у функционалним системима 80 одсто проблема решава се у амбулантама, док у Србији пацијенти масовно беже у приватне ординације или у Ургентни центар.
Он истиче да је кључ у дубокој реформи закона, укидању коруптивних одредби и слободном избору лекара у државном или приватном сектору. „Ништа од тога није у предлогу министра. Ово је куповина времена, а не решење“, закључује он.
Према подацима Синдиката лекара и фармацеута, Србији недостаје око 5.000 здравствених радника, од чега најмање 1.000 лекара. Србија има само 283 лекара на 100.000 становника, што је осетно испод просека ЕУ. У последњој деценији земљу је напустило око 6.000 лекара.
Иако министарство тврди да се последњих месеци у земљу вратило више од 200 здравствених радника, стручњаци упозоравају да то није ни близу довољно да би се увела нова ноћна смена.
