Iako ministar Lončar tvrdi da je srpski zdravstveni sistem „među najboljima u Evropi“, činjenice ga demantuju: više od 43% stanovnika Srbije pati od dugotrajnih bolesti, skoro polovina ima bar jednu hroničnu bolest, a isto toliko ima probleme sa hipertenzijom, dok svaki deseti građanin nema nijedan zub. Ministarstvo zdravlja već šest i po godina ne objavljuje izveštaje o stanju javnog zdravlja, pa ni o finansijskim rashodima. Poslednja sednica Nadzornog odbora „Budžetskog fonda“ Ministarstva zdravlja održana je 14. marta 2019. godine. Nijedna zdravstvena ustanova – bolnica, dom zdravlja, ambulanta – nema dovoljno lekara, medicinskih sestara i ostalog osoblja. Državne apoteke se gase, pa građani uskoro neće moći da dobijaju lekove na recept. Zdravstveni sistem se raspao, ali predstavnici vlasti nisu zabrinuti, oni se ionako leče u inostranstvu.

S obzirom da se na vlasti nalaze „vrhovni bolesnik“ Aleksandar Vučić i resorni ministar „Doktor Smrt“ Zlatibor Lončar, ne čudi tragično stanje u kome se nalazi zdravstveni sistem Srbije. Dok se njih dvojica hvale količinom budžetskih sredstava koja su namenjena zdravstvu, izgrađenim bolnicama, kupljenim medicinskim aparatima i sličnim fatamorganama, surova realnost je iskazana u zvaničnim izveštajima nadležnih institucija.

Poslednje istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ otkriva visok nivo opterećenja bolestima i medicinskih potreba stanovništva, kao i troškova lečenja. Za procenu zdravstvenog stanja nacije koriste se podaci o broju građana koji pate od dugotrajnih bolesti ili zdravstvenih problema koji traju najmanje šest meseci. Sa dugotrajnim bolestima bori se 43,6 odsto građana Srbije. Razlike u socijalno-demografskim karakteristikama ukazuju da je najviše takvih slučajeva zabeleženo u Vojvodini (46,1%) i među ženama (47,4%), a naročito kod siromašnih ljudi (57,4%).

Zbog zdravstvenih problema, čak 20,3 odsto ljudi ne može da obavlja svakodnevne aktivnosti, a 16,4% je odustvovalo sa posla. Nešto manje od polovine stanovnika Srbije (48,8%) starijih od 15 godina imalo je bar jednu od 17 hroničnih bolesti. I u ovoj kategoriji najugroženiji su stanovnici Vojvodine (51,9%), žene (52,9%) i neobrazovane i siromašne osobe (63,8%). Povišen krvni pritisak ima 29,6% građana, deformitet kičme 17,2%, povišene masnoće u krvi 10,8%, bolesti srca 8,9%, a degenerativno oboljenje zglobova 6,9%. Procena oralnog zdravlja pokazuje da 44,7% građana ima oboljenja zuba i usne duplje. Više od 10 odsto nema nijedan svoj zub.

Hipertenzija je vodeći uzrok prevremene smrtnosti. Procenjuje se da 1,1 milijarda ljudi u svetu ima taj problem, a Srbija se nalazi među najugroženijim zemljama. U Srbiji je 2019. godine hipertenziju (povišen sistolni ili krvni pritisak) imalo 46,2 odsto odraslih stanovnika. Kod starijih od 45 godina taj problem je još izraženiji (65,4%).

Problemi iz domena mentalnog zdravlja uzrokuju opterećenja u zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom smislu. Depresija je vodeći uzrok invaliditeta, a utiče na rast broja suicidnih slučajeva. U Srbiji svake godine samoubistvo izvrši oko 800 ljudi.

Slika javnog zdravlja u Srbiji, skicirana ovim podacima, u realnosti je još mnogo depresivnija. Institut „Batut“ je ovo istraživanje sproveo 2019. godine. Od tada, u periodu posle pandemije korona virusa, državne institucije ne sprovode istraživanja i ne objavljuju informacije o pravom stanju zdravstvenog sistema. Naprotiv, Ministarstvo zdravlja i sve institucije iz tog resora ukinuli su svaku vrstu transparentnosti, više ne objavljuju ni falsifikovane podatke, kojima su prikrivali katastrofalne posledice svojih aktivnosti.

Na sajtu Ministarstva zdravlja ima hiljadu vesti u kojima se citiraju izjave Zlatibora Lončara, ali nema nijedne o problemima u zdravstvu, pa ni o budžetskim sredstvima, kojima Ministarstvo raspolaže. U rubrici „Sredstva iz budžeta“ navodi se samo da je doneto 1.254 „odluka o dodeli sredstava iz Budžetskog fonda“, kao i podaci da je podeljeno 2,3 milijarde dinara, 150.000 evra i 9.400 švajcarskih franaka.

Nema čak ni obaveštenja o kojem budžetu se radi, da li za ovu ili neku prethodnu godinu. Možda se ti podaci odnose na 2019. godinu, kad je poslednji put održana sednica Nadzornog odbora „Budžetskog fonda“ Ministarstva zdravlja. I sastav Nadzornog odbora dokazuje koliko je groteskno stanje u tom Ministarstvu, u Vladi i celoj Srbiji. Predsednik je Veran Matić, bivši direktor Televizije B92, a članovi su novinari Dejan Pantelić i Nataša Damnjanović, kao i lekari Vladislav Vukomanović i Igor Stefanović.

Ne postoje ni jasni podaci o sredstvima, koja su namenjena Ministarstvu zdravlja iz budžeta za 2026. godinu. Od 2.414 milijardi dinara, koliko iznosi ukupni planirani prihod, ministri Siniša Mali i Zlatibor Lončar tvrde da je 677 milijardi namenjeno „za zdravstvo“. Međutim, ni oni ne preciziraju da li će toliko iznositi budžet Ministarstva zdravlja ili se radi o ukupnim izdacima za zdravstveni sektor, odnosno za plate zaposlednih, doprinose, zdravstveno osiguranje, investicije u opremu i objekte, nabavku lekova i medicinskih sredstava, lokalne samouprave, javna preduzeća…

U zvaničnim dokumentima nisu razdvojeni podaci o podeli novca pojedinim ministarstvima. Ni Zemunski klan, o kome Doktor Smrt zna mnogo, nije skrivao tokove novca na tako primitivan način.

Ministar Lončar je zadovoljan stanjem u zdravstvu.

– Nemojte da se pravimo naivni, ovo što imamo u Srbiji, vezano za zdravstveni sistem, retko gde postoji i sami. U poslednjih nekoliko godina pretekli smo šest ili sedam zemalja Evropske unije po kvalitetu zdravstvenih usluga. Kako izgledaju klinički centri u Beogradu i Nišu, bolnice u Leskovcu, Vranju? Bolje nego hotel Hajat! To su činjenice! Znate i sami, kad odete bilo gde u inostranstvo, prvo vas pitaju koje osiguranje imate, da li možete da pokrijete to, jel možete da uplatite 20-30 hiljada evra kao garanciju da bi vas primili u bolnicu. Svi se brže-bolje vraćaju u Srbiju i traže da se ovde leče – kaže Lončar, koji se, kao i članovi njegove porodice, leči u najskupljoj bolnici u Beču.

Za sve probleme u zdravstvu, koje vlast ne može da sakrije od javnosti, Lončar optužuje studente i pobunjene građane.

– Za sve su krivi blokaderi. Da nije bilo ovih blokada, Srbija bi se manje zaduživala jer bi bio veći privredni rast, bila bi veća ulaganja, više bi se radilo, bile bi veće plate, imali bi više otvorenih bolnica, kupljene nove opreme i lekova za vas. Kupili bismo magnetnu rezonancu za bolnicu u Sremskoj Mitrovici da nije bilo blokadera, njima možete da zahvalite što nemate magnetnu rezonancu. Ugovor sa Svetskom bankom je potpisan još pre dve godine, ali nismo mogli da ga aktiviramo zbog blokada i nedovoljnog ulaska novca u budžet. Zbog blokada nemamo skenere, nemamo kola hitne pomoći, nemamo pokretne ambulante, pokretne apoteke – tvrdi Lončar.

Uz ove besmislene optužbe na račun građana, koji su se pobunili posle masovnog ubistva pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice, Lončar opušteno laže i o drugim segmentima zdravstvenog sistema. Sa ponosom ističe da lekari i medicinsko osoblje imaju „najveće plate u istoriji“ i da se zbog toga u Srbiju iz inostranstva vratilo više od 200 vrhunskih specijalista.

Tako je u njegovoj propagandnoj mašti. U stvarnosti, evropski standardi pokazuju da je srpski zdravstveni sistem u potpunom rasulu. Umesto 1.400 medicinskih sestara na 100.000 stanovnika, u Srbiji ih ima manje od 600. Od 2021. godine prepolovio se broj zaposlenih lekara i medicinskih sestara. Nijedna bolnica, dom zdravlja ili ambulanta nema popunjena sva radna mesta. Ministarstvo zdravlja svakog radnog dana objavljuje konkurse za zaposlenje u zdravstvenim ustanovama. Na primer, beogradska Klinika za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“ raspisala je 3. decembra konkurs na kome traži šest doktora medicine specijalista psihijatrije, deset medicinskih sestara, dvoje računovođa, dvoje pravnika i dvoje pravnih saradnika, četiri vozača sanitetskih vozila i dva domara. Dom zdravlja u Subotici je pre nekoliko dana objavio konkurs za zaposlenje na određeno vreme (tri meseca) 22 lekara opšte medicine, jednog oftamologa, jednog stomatologa i dva stomatološka tehničara, šest medicinskih sestara, savetnika za bezbednost na radu, spremačicu, domara i vozača.

Nema lekara i ostalog medicinskog osoblja, a nema dovoljno ni apoteka. Sve državne apoteke su u finansijskom kolapsu, pa građani uskoro neće moći da uzimaju lekove na recept. Državne apoteke se gase, a privatne odbijaju da izdaju lekove na recept jer ih republičke i lokalne uprave ne plaćaju.

Apotekarska ustanova „Beograd“ se gasi. Od 120 apoteka, koliko je imala pre pandemije Kovida 19, ostalo je samo 56. Od 1.200 zaposlenih, među kojima je bilo 900 farmaceuta, danas radi tek 430. Od 1. novembra, otkaz je dalo 80 farmaceuta i tehničara, a od pet dežurnih apoteka noću radi samo jedna. Račun preduzeća je u blokadi, pa više nema plata za zaposlene, ni nabavke lekova, a zalihe su pri kraju. Grad Beograd, osnivač te apotekarske ustanove, već godinama ne može da nađe rešenje za nagomilane probleme.

U istoj situaciji se nalaze i apoteke „Novi Sad“. Iako je i to državno preduzeće, oko 250 zaposlenih plate dobija iz svojih prihoda. Pošto je apotekarska marža ograničena na 12 odsto, jasno je da to nije dovoljno za plate i nabavku lekova i medicinskih sredstava. Bez finansijske pomoći iz gradskog, pokrajinskog ili republičkog budžeta, apoteke „Novi Sad“ su napravile dug od preko dva miliona evra. Sa više od 5.500 neplaćenih računa, i ta ustanova je osuđena na propast.

Mnogo veća dugovanja imala je apotekarska ustanova „Šabac“. Dug od čak 18,5 miliona evra delimično je rešen privatizacijom. Od takvog „rešenja“ korist su imali režimski tajkuni, koji su po bagatelnoj ceni dobili objekte u centru grada, a šteta je, kao i obično, prebačena na teret građana.

Apoteke „Pančevo“ samo po pravosnažnim sudskim odlukama duguju dobavljačima 9,8 miliona evra. Međutim, tužilaštvo nije pokrenulo istragu, koja bi utvrdila ko je odgovoran za zloupotrebe u toj ustanovi, kojoj je namenjena ista sudbina kao i šabačkim apotekama.

Za lekare i ostalo medicinsko osoblje, kao i za bolnice i apoteke nema dovoljno novca u budžetu. Nema, jer se novac građana troši na izgradnju nepotrebnih fudbalskih stadiona, delfinarijuma, hala za EXPO i ostale preskupe projekte, koji služe samo za uzimanje masnih provizija.

Zdravstveni sistem je u katastrofalnom stanju. Za to su najodgovorniji nulti pacijent Aleksandar Vučić i Doktor Smrt, ministar Zlatibor Lončar. Dok su bolesnici na vlasti, normalni građani ne mogu da očekuju normalne uslove za lečenje.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Zdravstvebni sistem, lekari, Srbija