Pročitaj mi članakAmerički predsednik Donald Tramp izjavio je da neće otkriti svoje planove za postupanje prema Iranu, čak ni najbližim saveznicima Sjedinjenih Država u regionu. Ipak, uprkos tome što Vašington pojačava vojni pritisak na Teheran, obe strane su nagovestile da diplomatski kanali i dalje ostaju otvoreni.
Tokom proteklih nedelja, SAD su u region poslale ono što je Tramp opisao kao „masivnu“ i „prelepu armadu“, predvođenu nosačem aviona USS Abraham Lincoln, kako bi izvršile pritisak na Teheran da prihvati njegove zahteve za novi nuklearni sporazum.
Upitan u intervjuu za Foks njuz u subotu da li je obavestio američke saveznike u Persijskom zalivu o mogućoj vojnoj akciji SAD, Tramp je rekao da bi otkrivanje detalja moglo da ugrozi mogućnost mirnog rešenja.
„Pa, ne možemo im reći plan. Kada bih im rekao plan, to bi bilo gotovo isto kao da ga kažem vama – zapravo bi moglo biti i gore“, rekao je Tramp. „Ali, pogledajte, plan je da [Iran] razgovara s nama i videćemo da li možemo nešto da uradimo; u suprotnom, videćemo šta će se dogoditi.“
Teheran je takođe signalizirao da su razgovori sa Vašingtonom i dalje mogući. Šef iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, Ali Larijani, koji se prethodnog dana sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju, izjavio je da se ostvaruje napredak ka pregovorima.
„Suprotno hajci veštački stvorenog medijskog rata, strukturni aranžmani za pregovore napreduju“, rekao je Larijani.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan nastojao je da pošalje poruku upozorenja, ali i uzdržanosti, poručivši da Teheran ne traži sukob sa Sjedinjenim Državama i da rat ne bi koristio nijednoj strani.
„Islamska Republika Iran nikada nije tražila, niti na bilo koji način traži rat, i čvrsto je uverena da rat ne bi bio u interesu ni Irana, ni Sjedinjenih Država, ni regiona“, rekao je Pezeškijan.
Tramp je više puta rekao da preferira diplomatsko rešenje, ali je upozorio da bi svaki budući napad na Iran bio „mnogo gori“ od prethodnih udara. Medijski izveštaji, pozivajući se na izvore iz administracije, navode da Tramp razmatra opcije koje se kreću od udara na iranske bezbednosne snage i nuklearne objekte do ciljanih napada na zvaničnike, sa ciljem ponovnog podsticanja antivladinih protesta.
Teheran je nemire – koji su počeli zbog ekonomskih problema krajem decembra i eskalirali u smrtonosne nerede – okarakterisao kao pobunu uz stranu podršku, tvrdeći da su spoljašnji akteri naoružavali izgrednike kako bi izazvali oštru reakciju države i opravdali američku intervenciju.
