Pročitaj mi članakVest koja je ovog meseca izazvala buru u javnosti stigla je iz Opšte bolnice u Ćupriji, kada je v.d. direktor saopštio da zbog nedostatka kadrova zatvara porodilište. Ovo, nažalost, nije iznenađenje jer se bolnice širom Srbije godinama bore sa deficitom stručnog kadra, zbog čega rastu i liste čekanja, dok sa druge strane ministar zdravlja Zlatibor Lončar tvrdi da se više od 200 medicinara iz inostranstva vratilo u Srbiju u 2025. godini. Iz ustanova, logično, pitaju nadležne: Gde su svi ti lekari i sestre?
Velika strategija Ministarstva zdravlja za jačanje posrnulog srpskog zdravstva podrazumeva da država nagovara medicinare, koji već godinama rade u stranim zemljama, da se vrate kući, tačnije u Srbiju, pa da umesto u Italiji, Nemačkoj, Norveškoj, Sloveniji, Kanadi, Švedskoj, za više hiljada evra ili dolara, rade u Nišu, Paraćinu, Valjevu, Beogradu za daleko niža primanja i u vidno lošijim uslovima.
Dok ministar Lončar tvrdi da se u roku od godinu dana u Srbiju vratilo više od 200 medicinara, kao “pojačanje”, zdravstvene ustanove i dalje vape za kadrovima.
Navodno su medicinari iz Nemačke, Švedske, Slovenije, masovno sami tražili da se vrate, pa se postavlja pitanje, ako je tako, zašto su uopšte i odlazili?
Ministarstvo je, tim povodom, krajem 2025. predstavilo Marinu Crnjaković, koja je radila u Nemačkoj, a koja je, kako kaže, iz medija saznala za povratak zdravstvenih radnika iz dijaspore.
„Kontaktirala sam mejlom Ministarstvo zdravlja, odmah su odgovorili. Dogovorili smo se kad ću se vratiti, u roku od dve nedelje sam već dobila odgovor i evo sutra počinjem da radim“, rekla je ona u decembru prošle godine.
Takođe, najnovija grupa zdravstvenih radnika stigla je 24. januara ove godine, kada je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, uručio ugovore za njih 14.
Međutim, u zdravstvenim ustanovama širom zemlje nedostatak lekara, a pre svega medicinskih sestara, odavno je alarmantan, zbog čega čak i klinike na kojima se leče najteže oboleli, odobravaju primanje osoba koje su prošle prekvalifikacije.
U ovoj branši, ipak, tvrde naši sagovornici, više odlaze u inostranstvo nego što se vraćaju. Medicinski srednji stručni kadar masovno i izlazi iz ove branše zbog niskih plata i loših uslova rada, a prema zvaničnim statistikama Srbiji nedostaje više od 4.000 sestara, dok je nezvanično ova cifra mnogo veća.
Prekvalifikovane sestre se javljaju na konkurse
Na konkursima za zapošljavanje na klinikama, kako smo ranije pisali na našem portalu, na 30 radnih mesta, javi se 10 kandidatkinja, od kojih bar pet bude sa prekvalifikacije.
“Radim posao za tri čoveka. Imamo za sad dovoljno lekara, ali smo u ozbiljnom problemu sa sestrama i tehničarima. Ne smem da odem na bolovanje, jer nema ko da me menja. Lekari se svakoga dana žale da nemaju dovoljno sestara u salama, u ambulantama, krpimo se kako znamo, ali padamo s nogu od posla i ne znam do kada ćemo ovako izdržati. Ne smemo da radimo prehlađeni, zbog pacijenata, ali usled iscrpljenosti, pada imuniteta, na bolovanjima se smenjujemo iz nedelje u nedelju”, priča za Nova.rs medicinski tehničar Marko Đ, koji radi u jednom beogradskom kliničko-bolničkom centru.
Evropski normativ je 750 sestara na 100.000 stanovnika, a Srbija je sa oko 600 daleko ispod.
„Imamo hronični deficit medicinskih sestara i sve nas je manje. Evropski normativ je 750 sestara na 100.000 stanovnika. Vidimo da smo mi debelo ispod normativa. Najviše sestara nedostaje u intenzivnim negama, na najtežim radnim mestima – intenzivne, poluintenzivne, operacione sale. Mi kao sindikat zagovaramo ideju da se ‘prepakujemo’, ako nas ima dovoljno u sistemu, kako oni tvrde. Hajde da vidimo gde ima viška, da deo pređe tamo gde je deficit. Ali tome se opiru svi, to je teško sprovesti“, objasnila je nedavno predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije Radica Ilić.
Odavno nije tajna da se u pojedinim školama vrši prekvalifikacija u zdravstvene radnike, koji već posle nekoliko meseci rade sa pacijentima.
“Kod nas postoji ta čuvena privatna škola ‘Pančevac’, koja iznedri oko 30 medicinskih sestara jednom u šest meseci. To je sve prekvalifikovana radna snaga. One su do prekvalifikacije bile frizerke, kozmetičarke, završile su hemijsku školu, razne zanate i slično, a sad rade sa pacijentima. Ne mogu da rade kao mi jer ne znaju posao, ali imaju istu platu kao mi koje smo završile medicinsku školu, a ne kurs. One rade oko mesec dana sa stručnim kadrom dok nešto ne nauče, nakon čega su same u smeni”, priča za Nova.rs medicinska sestra iz Opšte bolnice u Pančevu.
Prema njenim rečima, kadar sa redovnom školom odlazi u Beograd gde je takođe veliki deficit, pa tamo popunjavaju radna mesta.
“Nama ne ostaje niko, osim prekvalifikovanih. Zdravstvo je mrtvo, sve se urušava, a priče ministra zdravlja o kadrovima koji su se vratili iz inostranstva su bajke. Naša bolnica ima 1.000 zaposlenih i niko se nije vratio, od onih koji su otišli, a njih je mnogo”, naglašava ona.
Podsetimo, prema poslednjim zvaničnim podacima s kraja 2024. godine, u državnom sistemu radi 21.248 lekara i 45.672 medicinske sestre, što je 323 lekara, odnosno 693 medicinske sestre na 100.000 stanovnika.
Po evropskim standardima na 100.000 stanovnika potrebno je da bude 750 medicinskih sestara. Iako, prema poslednjem popisu, u Srbiji živi 6,6 milion stanovnika, što bi značilo da nam nedostaje više od 50.000 medicinskih sestara, podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ kažu da nam je neophodno više od 4.000 medicinskih sestara i gotovo 1.000 lekara specijalista, posebno anesteziologa, radiologa i urgentnih internista.
