Pročitaj mi članakU članku koji je 17. avgusta o.g. na sajtu „Borbe za veru“ na srpskom jeziku objavio „Centar za zaštitu hrišćanskog identiteta“ iz Beograda, pod naslovom „Pravoslavni visokodostojnici – novi biskupi Rimokatoličke crkve“, dok je isti tekst, objavljen 5. septembra o.g. na naslovnoj strani jednog od najuticajnijih grčkih crkvenih listova, nedeljnika „Ortodoksos Tipos“ broj 2555 pod naslovom „Skandalozna blasfemija srpskih episkopa“! U članku se navodi da će ovim tekstom „Centar za zaštitu hrišćanskog identiteta“ iz Beograda, još jedanput da razveje sumnje svih nepoverljivih i samoobmanutih Srba, kako nema dokaza da je episkop bački Irinej Bulović primio papin prsten i potpisao priznanje papskog primata u Raveni 2007. godine, čime je postao papin biskup. Ovim putem iznosimo još jedan dokaz da je Irinej Bulović i de facto i de jure član Rimokatoličke verske organizacije sa sedištem u Vatikanu čiji je poglavar Rimski papa. Činjenica je da je ova vest na sve moguće načine pokušavana da se sakrije od javnosti u Srbiji.
Pored dugačke liste kardinala-delegata iz celoga sveta koji su prisustvovali «Trinaestom sabranju biskupa rimokatoločke crkve» koje je održano od 7-28. oktobra 2012. godine, u poslednjem delu se navodi spisak tzv. „bratskih delegata“ (D. List of Fraternal Delegates – strana 18-19), na kojem se nalaze imena: Carigradskog patrijarha Vartolomeja Prvog, mitropolita Volokolamskog i predsednika Odeljenja za spoljne crkvene poslove Moskovske Patrijaršije Ilariona Alfejeva, i vladike bačkog Irineja Bulovića.
Na ovaj način je i zvanično potvrđeno da je vladika bački Irinej Bulović, pored Carigradskog patrijarha Vartolomeja I i volokolamskog mitropolita Ilariona Alfejeva, još 2012. godine učestvovao u radu Rimokatoličkog „Sabora“ biskupa kojim je predsedavao papa Benedikt XVI.
Navedene informacije se nalaze na zvaničnom sajtu Vatikana, koje nedvosmisleno potvrđuju biskupizam trojice visokih pravoslavnih crkvenodostojnika.
Radi verodostojnosti navedenih informacija, navodimo tačan naziv sajta Svete stolice:
U cilju dopune informacija o životu i radu bačkog episkopa Irineja Karanušić-Bulovića, prenosimo u celosti tekst iz biltena „Revnitelj-pravoslavnog blagočešća“, lista Istinske Pravoslavne Crkve Srbije, Vaskršnji broj 1 (24), leta Gospodnjeg 2006. (str. 124) pod naslovom „Biskupska znamenja – krst i prsten“.
„Svečana akademija povodom proslave srebrnog pontifikata pape Ivana Pavla II, u organizaciji Biskupske konferencije Srbije i Crne Gore i Apostolske nuncijature iz Beograda, održana je u katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije uz sudjelovanje priznatih umjetnika iz naše zemlje i inostranstva.
Svojim govorom je prisutne oduševio visoki gost iz Pravoslavne crkve, vladika bački g. Irinej koji je na originalan i topao način govorio o svojim susretima sa Svetim Ocem. Između ostalog je rekao:
‘Verujući dakle, pre svega svi rimokatolički vernici u svakog episkopa, a posebno u prvog među svojim episkopima, onoga koji je tokom vekova, čitavih 1000 godina bio i prvi episkop čitave hrišćanske vaseljene ili ekumene, dok je postojala jedinstvena i jedina hrišćanska ekumena, nadamo se i molimo se Duhu Svetom da će ponovo, kad tad, doći vreme postojanja jedinstvene hrišćanske vaseljene, kada će, ako se to u istoriji ostvari, kao što se nadamo i molimo, ponovo po drevnom kanonskom poretku episkop grada Rima biti prvi episkop hrišćanske vaseljene’.
Vladika Irinej je govorio i o svojim susretima sa Njegovom Svetošću Jovanom Pavlom II. ‘Razgovor je uvek bio srdačan i iskren, u atmosferi ljubavi i zainteresovanosti za nas, za naše probleme i teškoće, za naš krst, kao i želje da nam pomogne, koliko je najviše moguće. Mi smo bili impresionirani tokom tih razgovora, dobrom obaveštenošću i željom Njegove Svetosti da prati do upojedinosti život i probleme naše Crkve i drugih pravoslavnih Crkava. Iz pitanja koja je postavljao to se moglo videti i osetiti. Mi smo sa uzbuđenjem u duši, konstatovali, da u nama ne vidi neke strance, neke manje vredne hrišćane. To je pokazao poklonivši nam i episkopski krst koji daje rimokatoličkim biskupima i jedan od njegovih bliskih suradnika nam je kasnije rekao. ‘Nemojte misliti, da je to samo kurtoazija, da ste dobili krst i prsten to vam je poruka da u Vama vidi zakonite episkope crkve Hristove, kao što vidi u svojim biskupima’. I nas je taj čin još više ganuo…».
Vladika Irinej je govor završio čestitanjem ovog jubileja i svečanosti svima sabranima uz molbe upućene domaćinu poglavaru ove nadbiskupije monsinjoru Hočevaru, i monsinjoru Euđeniju Sbarbari, ličnom izaslaniku Njegove Svetosti, «da i Njegovoj Svetosti lično prenesu pozdrave, čestitke Njegove Svetosti našeg patrijarha, koji ovde ima svoje izaslanike već imenovane, kao i moje najskromnije čestitke…».
Ovim je sam vladika bački Irinej Karanušić-Bulović, ispričao priču o svojoj veri kao i ličnom opredeljenju kada su u pitanju papizam i ekumenizam.
Što se tiče njegovog porekla i prezimena Karanušić, što predstavlja predmet interesovanja mnogih vernika Srpske pravoslavne crkve, to će morati sam da objasni.
Sa svoje strane, “Centar za zaštitu hrišćanskog identiteta“ iz Beograda, prilaže faksimil Hilandarskog dnevnika za duhovnu obuku – „Azbuka pravoslavnog života“ od episkopa Ignjatija Brjančaninova, koji je sa ruskog preveo jeromonah Irinej (Karanušić-Bulović), suplent monaške škole u manastiru Ostrogu, Beograd, 1974.
Diogenis D. Valavanidis, predsednik „Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta“
