Прочитај ми чланакПосле изјаве митрополита рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија да јужну покрајину нико не може да нам узме ако је ми сами не дамо у логичком смислу се поставља питање да ли је у овом политичком ставу уважени црквени великодостојник пронашао и самог себе.
Митрополит рашко-призренски Теодосије замонашио се у манастиру Црна Река чији је тада игуман био блаженопочивши потоњи владика рашко-призренски Артемије. Вредно је истаћи да је тадашњи рашко-призренски владика био патријарх Павле каснији патријарх српски. Одласком на чело епархије рашко-призренске владика Артемије је за собом из манастира Црне Реке повукао и монаха Теодосија постављајући га за игумана манастира Дечани. Опет уз свесрдно залагање блаженопочившег владике Артемија сада већ игуман Теодосије постаје викарни епископ хвостанско-липљанске епископије.
У времену када је кренула жестока медијска харанга против владике Артемија духовног оца садашњег митрополита рашко-призренског он није стао на његову страну. Чак напротив, са протојереј ставрофором оцем Милијом Арсовићем био је темељ негативне кампање против владике Артемија. Позадина напада на владику Артемија била је његово одбијање да у манастиру Дечане прими ондашњег потпредседника САД Џозефа Бајдена као и његове оправдане критике на рачун Бориса Тадића због тзв. Боркових договора са Едитом Тахири као и довођења ЕУЛЕКС-а на Косово и Метохију. Сукоб се завршио сменом владике Артемија и његовим процесуирањем код суда због наводних финансијских злоупотреба где је после дугих година судског процеса ослобођен свих неправедних оптужби. Главни егзекутор смене владике Артемија био је митрополит бачки Иринеј Буловић као што је и сада за смену жичког митрополита Јустина. Из времена прогона владике Артемија остаће упамћена слика бруталног физичког избацивања калуђера из манастира Црна Река који су били у манастиру Грачаница да дају подршку владици Артемију. Та насилна акција спроведена је уз синхронизовано дејство специјалних јединица Кобри у цивилу ондашњег председника Бориса Тадића као и РОСУ полиције из Приштине. Епилог је одлазак са Косова и Метохије владике Артемија као и 137 монаха и монахиња из манастира широм Косова и Метохије. Из тог разлога су данас српски манастири на Косову и Метохији полупразни.
Под јурисдикцијом епархије рашко-призренске је и Пећка Патријаршија у којој је сахрањено осам српских патријарха. Највећим делом су страдали јер су били на челу отпора српског народа против османлијске власти. Историја је митрополиту рашко-призренском Теодосију доделила ту улогу да буде бранитељ српског народа на прадедовском огњишту Косова и Метохије. Ту своју улогу слободно може да се каже он није оправдао.
Када су 2013. године Срби са Косова и Метохије због прихватања Бриселског споразума од стране садашњег председника Србије Александра Вучића организовали народни протест у Београду ту владике Теодосија није било. Пред окупљеним народом говор су одржали Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић као и владика Атанасије Јевтић. Владика Теодосије је тада подржао Бриселски споразум. Његова реч и протест није се чула ни када је исти суверен прихватио Француско-немачки план који у суштини значи признање самопроглашене републике Косово.
Већ четврту годину епархија рашко-призренска под управом владике Теодосија на језеру Газиводе не организује пливање за часни крст. Бојећи се ваљда да се не замере властима у Приштини. Пливање организује Дом културе у Зубином Потоку због чега челници ове установе бивају прекршајно и финансијски кажњени јер раде посао за који нису надлежни.
Рајску бању у Бањској су пре више од две године узурпирали припадници РОСУ полиције из Приштине. Ово лечилиште је изградила и финансирала епархија рашко-призренска. Новац за изградњу ове бање епархији је дала Влада Србије. Над овом узурпацијом епархија рашко-призренска „мудро“ ћути опет из разлога да се не замери сепаратистичким властима. Иначе тај простор и земљиште у Бањској је 2008. године Трепча уступила епархији рашко-призренској. Идеја је била да ако Албанци на Косову и Метохији имају у свом поседу две бање, Пећку и Клокот бању, да Срби макар имају ову у Бањској. Ћутањем ресорног владике неће је вратити.
Куриозитет је ово данас што може да се чује на простору Косова и Метохије. А то је да се богослужење у манастиру Дечани држи на српском и албанском језику, а понекад и на енглеском. Српска народна пословица каже „лош пас наводи вука на тор“.
Из седишта УНЕСКО-а се чује да ће Петрову цркву код Новог Пазара да скине са своје листе заштићених споменика, разлог је тај што садашњи митрополит рашко-призренски у непосредној близини цркве гради владичански двор. Није ли можда и то сигнал да ће митрополит да се исели из јужне српске покрајине.
Све у свему, једноставно казано, није достојан.
