Подешавања / Settings

Оно што нам је поново заједничко јесу неправедне оптужбе које трпе и Русија и Србија од неколико западних држава, чланица НАТО-а. Овај центар моћи покушава да свима одреди шта је то добро, а шта лоше, с тим да и једно и друго могу да се измене према интересима њихове дневне политике. Посебно нам је тешко што са тим центром моћи не можемо постићи договор: тај центар моћи никако да се определи да ли ће поштовати принцип територијалног интегритета држава или права народа на самоопредељење, односно то зависи од његових дневнополитичких потреба, тако да је положај и Србије и Русије једнако незгодан у читавој тој ситуацији. Могао бих о овоме још доста да

Опстанак Новорусије залог је за добро равноправнијег светског поретка и независности и слободе малих држава

Данашња друштвена наука усклађена је са политиком западних полицијских држава

Нису они издајници, они су несрећници, каже сељак из околине Рашке. Нису они издали нас, они су издали себе, каже други сељак из Ужица. Хоће ови нови на власти да управљају државом Србијом, и то сами, а јавно нам признају да немају квалитетне, стручне и поштене људе и кадрове, да управљају макар Епсом, Телекомом и Дунавом, каже трећи ссељак из околине Пожеге.

Да ли смо ми овдје опсједнути “теоријама завјере” или нам споља често сервирају “самоиспуњавајуће прогнозе”? Покушаје домаћих аналитичара да проникну у скривене игре међународних протектора око будућности БиХ, евроамерички високи и средњи представници и ниски домаћи трабанти обично дисквалификују као измишљотине илити “теорије завјере”.

Као што је углавном познато, провидна медијска представа чији су главни актери били Александар Вучић и Мајкл Кирби резултирала је тиме што се српски премијер, на прозивање америчког амбасадора, придружио општој западној медијској хистерији против Русије јасно нагласивши да „Србија признаје територијални интегритет Украјине, укључујући и Крим“.

Међу њима нико није чинио по својој вољи, него су сви у једном Светом Духу заједнички тражили вољу јединог Господа Исуса Христа, који је рекао: Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла (Јн.6,38), коме и каже: Не молим пак само за њих, него и за оне који због речи њихове поверују у мене, да сви једно буду (Јн.17,20-21).

Кад год се у свету догоди опаки злочин, овај у Гази је холокауст, онда нам владари света шутну на насловне странице својих медија неизлечиву болештину

Успеси исламских радикалиста – сунита, који себе називају Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ), обећавају да озбиљно прекроје политичку карту Блиског Истока. Међутим, шта је то у ствари ИСИЛ? Шта је натерало непомирљиве непријатеље, баасисте и вехабите, да се уједине?

Иако је јавни сектор код нас под континуираним нападом скоро већ петнаест година, промена владајуће гарнитуре 2012. године је, са доласком Српске напредне странке на власт, донекле неочекивано заоштрила ову тенденцију

На једином путу који спаја Јужну Осетију са светом, код тунела Рокси, постоје гвоздена врата. Дању су отворена, ноћу затворена. Када су врата затворена нико не може да уђе у Јужну Осетију, једноставно не постоји други пут. Мало даље од тих врата смештена је јединица руске армије, војници под шлемовима.

Алексис Труд француски историчар и геополитиколог о уласку у Европску Унију, Балкану и великим силама, драматиЧним догаЂајима у свету: Велике компаније су данас неупоредиво јаче од било које државне власти. Многи људи у Србији, једноставно, нису у потпуности свесни шта све имају

Како је једна смрт на Бранковом мосту постала једна од главних друштвених тема у Србији и шта она говори о српском друштву

Свака сличност са Србијом и њеним историјским искуством у оба светска рата више је него очигледна и у поенти ове приче – разочаравајућа. Јер, Србија 2014. приређује не више од морално-политичког парастоса себи из 1914. године.

Са друге стране, та огавност у медијима, тај недостатак свести о било каквим вредностима, у исто време је и одраз али и барут наше пропасти. Готово у истој недељи, али неколико дана раније, јављено је да је један отац из Ниша силовао своју четворогодишњу ванбрачну ћерку (и тада је чак и потписница ових редова написала на „Твитеру“ да јој је жао што се залагала за укидање смртне казне).

С друге стран,е Срби се на факултетима друже са свима. Ми као народ нисмо расисти. Можда по култури смо најближи Русима. Они нас подржавају што се тиче свега. И имамо добре односе са Грцима.