АНЂЕЛА ОСТОЈИЋ ЗА „СРБИН ИНФО“: Срби у Аустралији морају да сачувају идентитет

00:31 11.08.2014.

Редакција „Србин инфо“ је разговарала са Анђелом Остојић, нашом младом исељеницом из Аустралије, која је члан српске православне омладинске организације СОЈА (Serbian orthodox youth association for Australia and New Zeland) и истакнути добротворни радник.

Колико је осећај припадности српству развијен код генерације која је рођена у Аустралији?

– Тешко је рећи за целу генерацију, то је више индивидуална ствар. Што се мене тиче, са мајчине стране сам наследила велику носталгију према Србији. Она је рођена у Великој Британији, јер деда као учесник Другог светског рата није смео да се врати у Србију због Тита. Слично је и са очеве стране који је из Републике Српске. Чини ми се да људима који су рођени у Аустралији више недостаје Србија од оних који су из ње дошли на најмањи континент. Све је ствар васпитања. Мени се свиђају многе ствари у вези српске културе. Рецимо много волим нашу традицију породице. Када сам у селу где је пола села мени род, то је много леп осећај заједништва – каже за „Србин инфо“ ова млада жена, која живи недалеко од Сиднеја, у којем је завршила факултет на Универзитету за технологије.

Како на Србе гледају остали људи у Аустралији?

– Невероватно звучи, али у Аустралији последњих година људи на нас много боље гледају због Новака Ћоковића. Када сам била у средњој школи, знали су нас само по рату у Југославији, али сада су ствари промениле и Новак Ћоковић је људима прва асоцијација на Србе. Ћоковић је подигао углед Срба знатно. Ми можемо сада слободно да идемо на Аустралија Опен са српском заставом и да навијамо за нашег човека.

Претпостављамо да тада многи Срби дођу на трибине у Мелбурну?

– Па да. Мелбурн иначе има велику српску дијаспору, а занимљиво је да је Мелбурн највећи грчки град ван Грчке.

Значи то је релативно православни град?

– Има нас доста. У принципу има нас пуно Аустралији, само је проблем што се јако лако изгуби идентитет. Ми много брже него друге нације желимо да се асимилујемо.

Због чега је то тако?

– Некад ми се чини да људи сматрају да им је тако лакше. Рецимо ја да говорим енглески звучим као професор, али када говорим српски, звучим као да сам једва завршила основну школу. Онда многи желе да се лакше уклопе у средину и себи олакшају свакодневни живот.

С ким се Срби друже у Аустралији највише осим са Србима?

– Пошто нас има доста у мом крају, после основне и средње школе углавном се само ми дружимо. Имамо фолклор, кошарку, фудбалски тим. Фудбалски клуб се зове Орлови. Само у нашем крају има 4 српска фудбалска клуба.

С друге стран,е Срби се на факултетима друже са свима. Ми као народ нисмо расисти. Можда по култури смо најближи Русима. Они нас подржавају што се тиче свега. И имамо добре односе са Грцима.

Има један фестивал у мојој парохији српско-грчког пријатељства. Прошле године је била 15 годишњица постојања тог фестивала. Имамо добре односе и са либанским и сиријским православцима. Можда је то најлепша ствар Аустралије је што стекнеш утисак свих култура.

У нашем граду млади људи организују српски фестивал, то ће бити у фебруару у Сиднеју. Добили смо похвале од Сиднејске општине. И добро је што организујемо тај фестивал да се види да нас Срба има доста у Сиднеју.