Прочитај ми чланак
На једином путу који спаја Јужну Осетију са светом, код тунела Рокси, постоје гвоздена врата. Дању су отворена, ноћу затворена. Када су врата затворена нико не може да уђе у Јужну Осетију, једноставно не постоји други пут. Мало даље од тих врата смештена је јединица руске армије, војници под шлемовима.
Проћи Кавказом лети јесте авантура, зими када падне снег то је скоро немогуће. Оштре клисуре, дубоки кањони и планине од којих ни не видите небо, снег по врховима и сада у августу. На путу се излежавају краве као да сам у Индији. Брзе, скоро дивље реке препуне су пастрмки које нико не лови. Безброј је извора лековите минералне воде, обична цев вири из шумарка крај пута, све у дивљини, али туриста нема. Путника намерника, који би случајно залутао до границе, не би ни пустили да уђе ако не би имао позивно писмо владе Јужне Осетије.
Људи су дивни, стално се смеју, нисам видео ниједно намргођено лице. Долазак странца, па још новинара, у Цинвал за њих је празник. Мислио сам да не знају много о Србији, кад оно – Јужну Осетију је као независну државу још 1992. године прва у свету признала Република Српска Крајина, наравно и Јужна Осетија је одмах признала Републику Српску Крајину. Све знају о Србији, позната им је прича о Косову.
У Јужној Осетији људи воле историјске теме, овде историја као да је стала. У планинским врлетима десетак је старих манастира с митском прошлошћу. Како монаси до њих стижу, то је загонетка. Уопште, за овај крај се вежу митолошке приче о „вратима раја” сходно историји Викинга. Кажу и да је Хитлер, који је био опседнут окултизмом, веровао да се на Кавказу налазе „врата раја”.
Можда се налазе, а можда и не, али Кавказ је у стратегији Запада према бившем Совјетском Савезу одувек био „меки трбух” од којег би могла да започне дисолуција СССР-а. Непосредно после Другог светског рата Британци су планирали да побуне становништво Кавказа против Москве. Јер, ко држи Кавказ држи и нафтна поља у непосредној и даљој околини. Зато се догађаји у Украјини пажљиво прате и у Јужној Осетији.
Руски пораз у источној Украјини могао би да се одрази и на Јужну Осетију. Наравно нико то овде не жели директно да каже, али је свима јасно да досадашњи ток војних операција на истоку Украјине показује све слабости проруских снага, али отвара дилеме и спекулације око разних „игара” у Москви. Има ли Владимир Путин неограничену моћ да пресече ствар или неки руски олигарси и део кремаљске прозападне елите блокирају одлуке Путина?
Јер, без обзира на то што председник Русије има сада врло висок рејтинг у јавности, он има и доста отворених и прикривених противника, како у Кремљу тако и шире. Рецимо, да је став Јевгенија Примакова о догађајима у Украјини у најмању руку врло „занимљив”. А за Примакова, за кога ми у Цинвалу кажу да је заправо Грузин, тврде да је ментор и неким другима врло јаким играчима на руској политичкој сцени…
Дакле, не треба се попети на Кавказ и увидети да уз све слабости украјинске војске Кијев има иницијативу у операцијама, да проруске снаге немају координацију, да их воде полицијско-обавештајни и приучени кадрови који су међусобно посвађани, а не добри трупни официри који знају „занат”. Да ли су вође проруских снага Стрелков и Барадај под контролом Другог департмана ФСБ-а, односно некадашње Пете управе КГБ-а која се у Совјетском Савезу обрачунавала с унутрашњим идеолошким противницима, односно дисидентима? Па је после распада СССР-а пола Пете управе заједно са шефом генералом Бобковом отишло код тајкуна Гусинског. Али у том послу увек остају сачуване везе. Стрелков никада реално није командовао већом јединицом од чете, начин како је напустио Славјанск и Краматорск то потврђује.
Не треба се пењати на Елбрус, највиши врх Кавказа, и проценити да ће исток Украјине завршити као и Република Српска Крајина ако Москва убрзо нешто не предузме. Или је то управо и циљ некима у Москви да би за пораз онда оптужили Путина? Да би се онда догодио московски Мајдан? Савршен злочин?
Седим на тераси једне кућице у Цинвалу, сумрак је и гледам како у правцу границе с Грузијом, а то је нешто мање од два километра од Цинвала, лете осветљени балони које домаћини пуштају поводом обележавања шест година од почетка рата с Грузијом.
Кавказ је за сада миран…
Мирослав Лазански / Политика
