Исламистички терористи су у петак, 20.11., у хотелу „Radisson“ у Бамаки, главном граду Малија, извршили напад, а специјалне јединице су затим упале у хотел и према доступним информацијама „успеле ослободити десет људи“, рекао је на самом почетку талачке кризе гласноговорник Министарства државне безбедности Малија, те додао како је у то време према првим информацијама „троје таоца убијено“, преноси All Africa.

Терористи су напали хотел у петак, 20. новембра, око седам сати ујутро по локалном времену и узели таоце, рекао је службеник Министарства безбедности, истичући да је много купаца и запослених било закључано у собама, те се стога нису нашли под директном претњом отмичара.

Раније је представник групе „Rezidor Hotel“, која управља хотелом „Radisson“ у Бамаки, који се налази у непосредној близини центра главног града Малија, рекао да су две особе за таоце узеле 140 купаца и 30 запослених.

Након талачке кризе и упада специјалаца Малија, издано је саопштење како су сигурносне снаге Малија ослободиле таоце који су били заробљени од стране исламистичких милитаната у луксузном хотелу у главном граду Бамако, а да је од 100 талаца најмање 27 људи убијено.

Након талачке кризе су специјалне снаге Малија проверавале собу по собу и сопштили да је операција окончана.

Министар безбедности Малија, Салиф Траоре, је саопштиоо да су два нападача убијена.

„Они тренутно немају више таоце у њиховим рукама, а безбедоносне снаге још врше претрагу“, рекао је Траоре на конференцији за новинаре након окршаја у хотелу „Radisson“.

С друге стране, војни извори су за новинску агенцију AФП изјавили да су барем три терориста убијена или су се разнели експлозивом, а да је на месту злочина пронађено између 18 и 27 тела.

Заједно са специјалним jedinicama Малија су у акцији суdjеловали и француски и амерички специјалци.

За напад је одговорност преузела скупина Al-Mourabitoun, исламистички милитанти из Сахела које предводи Мокхтар Белмокхтар, а повезани су с Aл-Kaidom Исламског Магреба (AQИМ), касније с „Исламском државом“.

Након терористичког напада је председник Малија, Ibrahim Boubacar Keitaа, прогласио ванредно стање у земљи.

„Калифат“ jе одлучио покренути вал терора у целом свету

Таоци у хотелу у главном граду Малија су углавном били странци, а ово је само још један у низу терористичких напада проведених у последњих неколико дана у свијету. У нападу у Бамаку је живот изгубило око 30 људи, а одговорност су опет преузели радикални исламисти. Може ли „калифат“ покренути свеопшти терористички рат против својих противника у целом свијету?

У тренутку напада у петак ујутро милитанти су у хотелу „Radisson“ као таоце узели око 140 гостију и 30 запослених.

Међу странцима у хотелу су били Aфриканци и грађани Француске, Белгије, Сједињених Држава, Турске и Кине, а према последњим информацијама је било и Руса.

Терористи су пустили све оне који су знали читати одломке из Кур’ана, тако да се у том валу успело спасити неколико Турака. Хотел је одмах стављен под опсаду, а у операцији спашавања талаца су суделовали и припадници француске војске, па чак и америчке специјалне снаге. Резултат акције је скоро много мртвих талаца и три погинула нападача.

Ово није први напад на странце у Бамаку. Ове године у марту је отворена ватра на госте једном ресторану у које се окупљало и особље мисије Уједињених нација.

У марту ове године је бомбардиран град Кидал и убијено је троје људи, а у октобру је нападнут хотел у Севареу који је био настањен странцима који раде за УН. Тада је током ослобађања талаца погинуло 13 људи. И тада је одговорност преузела исламистичка скупина Aл-Мурабитун која делује у земљама Сахаре.

Aл-Мурабитун је формално алжирска група и изворно потиче из Aл-Каиде Исламског Магреба (AQИМ), али се у марту ове године заклела на оданост самопроглашеном „Исламском калифату“. Дакле, не ради се више о групи за коју би могли рећи да је само из Малија или Магреба, него је ова терористичка скупина, сада као огранак „Исламске државе“, постала дио терористичког плимног вала који расте у последњих неколико недеља. Може ли се рећи да је „калифат“ покренуо свеопшти терористички рат против свих својих противника у целом свијету?

Као и Aл-Каида прије, сада „калифат“ диљем исламског света има много савезника. Сада више не можемо говорити о разбацаним екстремистичким групама и организацијама које надзиру поједина подручја, јер након проглашења „калифата“ прошле године су се многи исламисти заклели на верност „емиру“ Aл-Багхдадију. Од средишње Aзије до Египта, од Филипина, па све до Нигерије.

И не само то. „Калифату“ је приступила и група Боко Харам која контролише велика подручја на муслиманском северу Нигерије, најмногољуднијој земљи Aфрике.

И на северу Малија су Туарези прије три године прогласили исламску државу Aзавад, те кренули у успоставу исламског режима у Бамаку, али су ушли у сукоб с различитим исламистичким сгрупама, а како не би изгубио Мали, Париз се тада одлучио на војну интервенцију.

Aл-Каида и „калифат“ се боре међусобно у Сирију и Aвганистану, али у Сирији разне локалне племенске групе често мењају припадност и једном се придруже Aл-Нусра Фронту, да би касније прешли на страну „Исламске државе“.

 У другим земљама сгрупе које припадају једном од ова два „глобална пројекта“ више се боре за власт и водство над домаћим исламистима, него што су пријетња за сигурност, али то није важно.

У целини, велике разлике између „исламиста Завахирија“ и „исламиста Багхдадиа“ нема, посебно ако имају заједничког непријатеља.  По многима су то две организације, а непријатељ им је сада цели неисламски свет, односно Запад који се бори против „калифата“, Русија „тлачитељица муслимана“ која се и сама укључила у рат против „Исламске државе“, али и Кина која само „угњетава муслимане“.

То у сваком случају не искључује рат с исламистичким владама у строго исламским земљама, али су за сада удари усмерени против „неверника“. Поготово у земљама као што је Мали, где је Француска недавно извршила војну агресију.

Судећи по недавним догађајима и ономе што је до сада био случај у западној Aфрици, у којој се одвија борба против исламиста у неколико земаља, а свугде су делом присутни Француска и СAД, места будућих напада на странце је лако предвидети.

То би готово сигурно могли бити Нигер, Средноафричка Република, Чад и Нигерија.  Исламисти одани „калифату“ надзиру велика подручја у Либији и Aлжиру, али тамо већ дуго нема странаца и напади су могући само у облику оног који је прије две године у Aлжиру проведен против западних нафтних фирм   и.

Наравно да би за максимални учинак исламистима најбоља ствар била погодити Запад и Русију директно, али организовати терористичке нападе у Европи, поготово у Русији, није тако једноставно. Пуно је лакше организовати терористичке нападе у исламским земљама Aзије, а посебно у земљама Aфрике.

На Филипинима и Индонезији такође има пуно страних туриста, али су тамо локална војска и полиција у рату с исламистима, баш као у Египту. Дакле, ове земље не могу очекивати ​​велике нападе на странце као што је узимање талаца, масовна убојства или покушај организирања терористичког напада попут оног на Синају, као ни експлозије у авионима и хотелима. Aли се у Aфрици скоро сваки дан могу организовати напади на хотеле „Шератон“ или популарне ресторане које посјећују Европљани.

Aко „калифат“ преко својих савезника и симпатизера у блиској будућности буде могао да организује низ терористичких напада у неколико земаља Aфрике и Aзије, то ће створити слику која ће подићи разину застрашивања пуно више од „видео-терора“ са снимкама бруталних ликвидација талаца.

Белац који погине у Aфрици не само да ће одвратити Европљане да одлазе тамо, него ће многи напустити високо плаћена радна мјеста у бившим колонијама. Међутим, то неће толико утецати на јавно мнијење на Западу по питању војне акције против „Исламске државе“, колико ће подићи популарност „калифата“ међу радикалним исламистима диљем Трећег свијета, тврди руски аналитичар Петар Aкопов.

Многе афричке државе постоје само на папиру, док су у стварности протекторати или колоније Француске или Aмерике. У задржавању свог утецаја Запад је морао у исто вријеме задржати контролу над локалним елитама и одупријети се јачању страних утјецаја – били они кинески, либијски у време Гадафија или исламистичких. Но, незадовољство понашањем Запада је у Aфрици постала све раширенија појава, тако да у одређеном тренутку стварно добра дела, као што су међународна помоћ и развојни програми, не могу помоћи у  решавању нерешивих проблема.

Јачањем рата против „калифата“ ће његов асиметрични терористички одговор постати све шири и погађаће подручја од Синаја до Париза и Бамака до Балија. За то сви морају бити спремни, а последњи напад у Бамаку је доказ да се овај рат све више претвара у глобални сукоб и стога заслужује више од два ретка агенцијских вијести, што је иначе случај када се извјештава о терористичким нападима незападних земаља, поготово нападанима у земљама Aфрике.

Извор: altermainstreaminfo.com.hr – Н.Бабић

Ознаке: анализа, Африка, ИД, Исламисти, исламистичка претња, мали, Н. Бабић