У домаћој јавности изгледа да је само једна особа, неоптерећена било каквим политичким дуговима према било чијим спонзорима са свих страна света и довољно храбра да ствари назове правим именом.

Његово име је Аца Лукас. Човек је сео и написао отворено писмо зликовцима који нам уништавају животе, јасно, истинито и са страшћу малог човека који је разумео о чему се ту ради – свеједно да ли је у питању растурање бивше Југославије, распиривање рата између БиХ и Србије, бомбардовање СРЈ или терористички напади у Паризу. Мислим да би због писма певача Аце Лукаса многи припадници овдашње елите требало да се постиде. Не зато што не виде то исто што види Аца Лукас, него зато што о томе не смеју ни да зуцну.

Јер, Велики Брат нас и буквално посматра: отуда је злато ћутања, кључни модел актуелне политичке коректности. Овде се акције НАТО и САД, више уопште не доводе у питање, а њихови глобални медији и њихове дескрипције „стања ствари“ на земаљској кугли, узимају се као нови катехизис, око кога нема сувишних питања. После страшне трагедије у Паризу, очигледно је да су поред све те силине спремљених одговора, сва питања – сувишна, чак и када извиру из здраве логике. Стварни тероризам води до дубоког унутрашњег тероризма, и свеопште контроле мишљења, а производња истина се одвија у истој фабрици која производи ужасе диљем планете, како је то лепо приметио и Аца Лукас.

Отуда се не треба чудити што су овдашњи званичници, потресени трагедијом у Паризу, позвали грађане да одају почаст жртвама, и што се, као и у целом свету светлосна француска застава појавила на значајним грађевинама у знак солидарности и у знак подршке општој борби против тероризма. Али није логично да се нико осим Двери није сетио да позове грађане да одају пошту руским цивилима погинулим у авиону изнад Синаја. Биће да је то тако, јер глобални медији и њихове газде које производе тероризам, ратове и јад диљем планете, нису стигли да трагедију руског авиона у ком је погинуло дупло више људи него у Паризу, прогласе терористичким актом.

Ми присуствујемо својеврсном тероризму медија – тај терор је уперен против истине, здравог разума и слободе. Али Аца Лукас је смогао снаге да урликне, по српски, оно што наши вајни аналитичари не смеју ни да зуцну да не би били етикетирани. Јер, оно што се некада звало слобода говора, данас се зове – говор мржње.

Није тешко разумети зашто се данас ово догађа и која невидљива рука сеје смрт, терор и панику, али је тешко то рећи. Јер многи сасвим јасно схватају истинитост Орвелових речи: „У време свеопште преваре, говорити истину сматра се револуционарним чином.

(Вечерње новости)

Ознаке: медији, мирјана бобић, слобода говора, Србија, тероризам