Не може се добити рат против тероризма ако постоје, а постоје, различити критеријуми, лако променљиве дефиниције, вредне, важне и потпуно безвредне и никоме важне жртве. Терористи ће у том рату побеђивати све док у медијима и јавности западних земаља рафали из аутоматских пушака, по недужним људима, у Паризу и Москви, на пример, буду третирани различито.

Чији је то мозак на Западу закључио да ће фанатизовани исламисти правити разлику унутар хришћанства, да ће убијати само православне. Како другачије да се објасни ћутање Европе и окретање главе кад су исламисти убијали у Москви, Лубјанки, позоришту Дубровка, Беслану, Волгограду… Само на тлу Руске Федерације исламски фанатици убили су више од хиљаду људи за последњих 15 година.

Европа ни у једном од тих случајева није палила светла у бојама руске заставе? Зашто није? Да ли су тамо људске главе мање вредне? У Беслану, 2004. године, истомишљеници ових који су пре неки дан пуцали у Паризу, убили су 331 особу, од тог броја деце је било више од 280. По чему су њихови животи мање важни? Како то назвати? Лицемерје? Недовољно јака реч. Расизам? Не баш одговарајуће, али није ни далеко.

Верски фанатизам је стар колико и вера, али наиван је свако ко мисли да су Исламска држава а пре ње Aл каида, настале саме од себе. Њих није изнедрио Куран, света књига ислама, већ лабораторије у Вашингтону, Лондону, Паризу, с циљем да се што лакше и са што мање жртава у сопственим редовима приђе богатим нафтним пољима. Да се одигра представа звана Aрапско пролеће.

Прочитајте, ако нисте, Исламску декларацију Aлије Изетбеговића, написану још 1970. године. Врло поучно. Подсетите се, ако сте заборавили, да је Бин Ладен 1994. године данима боравио у Босни, да је прво, савремено, ритуално одсецање глава хришћана обављено у Босни, на Озрену у рату деведесетих. Главе су биле српске. Aко хоћемо да будемо отворени до краја: Исламска држава створена је у Босни, тамо је био први полигон за увежбавање овог монструма који се окренуо против свог створитеља.

Док су почетком деведесетих, најпре у Босни а касније на Косову и Метохији, радикални исламисти увежбавали своју крваву представу чије делове гледамо ових дана, од Париза до Сарајева, медији демократске и либералне Европе свакодневно, упорно, страсно, хорски кидисали су на Србе, означавали их највећом претњом за мир у Европи, видели у њима терористе, агресоре, нове фашисте…

A где је данас та Европа? Зна ли куда иде, сећа ли се барем како је настало ово ново, ружно, одвратно лице које види у сопственом огледалу?

Извор: Novosti.rs

Ознаке: Алија Изетбеговић, БиХ, запад, Исламисти, исламистичка претња, Исламска декларација, Ратко Дмитровић