Корупција је „спорт“ који се последњих година све више шири у Србији. И свет нам је одао признање, на лествици најкорумпиранијих земаља попели смо се за шест места, са 72. на 78., са тенденцијом да будемо међу најгорима на планети. Не зна се где је стање горе: у здравству, школству, судству, тужилаштву, министарствима, разним инспекцијским органима.

За узимање мита скоро и да нема бојазни да ће бити откривени, јер је све доведено до савршенства. Мали ризик постоји у корупцији инспекцијских органа, инспектори знају да претерају у висини траженог мита што даваоце све више тера на подношење пријаве полицији и тужилаштву због чега су хапшења све чешћа. Последње забележено хапшење било је пре месец дана, 22.10.2015.: „Припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су К.М, пореску инспекторку Министарства финансија – Пореске управе, Регионалног одељења Београд, филијала Нови Београд 1, због сумње да је примила мито од 1000 евра.“ – пренели су многи дневни листови. Зачуђујуће је да порески инспектор тражи мито од 1000 евра за два радника затечена на црно? Да је у контроли био инспектор рада, све би било завршено записником, препоруком да се радници пријаве, бесплатним пићем, вероватно и прањем аута. Порески инспектори спадају у најнекорумпираније службенике, у годинама транзиције, а скоро да није било хапшења.

Шта је навело К.М. да тражи 1000 евра мита? Квалитет рада службе Пореске управе Србије драстично пада у последњих неколико година, резултати у наплати пореских прихода све су гори: наплата је мања, сива економија расте, обвезници све незадовољнији. Руководиоци постављени по политичкој линији све више урушавају најбитнију службу у држави, благо речено: право је расуло у Пореској управи Србије. К.М. је хтела да искористи ситуацију. Није једина. Невероватно да је исту грешку само десетак дана касније у Лесковцу направио З.М., и он је од власника самосталне занатске радње тражио 1000 евра како би му омогућио отпис пореског дуга. Изгледа да је 1000 евра „норма“ за мито пореских инспектора, али у контроли предузетника.

Почетком године, 07.02.2015. године, ухапшен је З.З., инспектор Пореске управе Чајетина, мито је износио 2 хиљаде евра, даваоци су били предузетници са Златибора са циљем да избегну контролу. Да је корупција развијена у Западној Србији потврђује хапшење Д.Ј. службенице Пореске полиције у Чачку и Д.Н., бившег директора филијале Пореске управе у Ивањици, који су покушали да сакрију утају ПДВ-а у износу од 5 милиона динара урађену од стране фирме Бор промет. Није објављено која цена мита је била, нити да ли је постојао – вероватно јесте, нико не ризикује ако нема корист.

Да није само „сића“ у игри, показао је инспектор београдске пореске полиције М.В. који је ухапшен 21.11.2015.г. у примопредаји 10 хиљада евра од власнице кладионице Лавови. Посредна сазнања говоре да је „добар дан“ тарифа за решавање проблема са пореском полицијом 10 хиљада евра – биће заборављена пријава ако је утајен износ до 5 милиона динара – све ће бити решено на нивоу канцеларије пореског полицајца. Ако је проблем већи, тада се хапсе скоро сви запослени на нивоу јединице пореске управе, као што се десило у новембру 2011. године у Земуну, приведено је чак 9 радника Пореске управе Србије, подручне јединице Земун. Они се терете да су са руководством фирме „Навип“ оштетили буџет за четири милиона евра, а саму фирму за 2 милиона евра. Масовна хапшења могу бити „намонтирана“ како би се сакрила крупнија зверка.

Једна од већих ухапшених група била је „Нафтна мафија“, укупно 17 учесника, само један члан, вероватно и најважнији „саветник“ био је тадашњи заменик директора унутрашње контроле Пореске управе Славко Павловић. Он је био главни саветник вође организоване групе, власника фирме „Протекта“ Мише Стојановића, а за своје услуге добио је нов ауто фолксаваген пасат вредан 27 хиљада евра и три године затвора . И остали учесници су осуђени казном затвора: Миша Стојановић 5 година, саучесници уккупно са 28 година и седам месеци, већина на казне између годину до две (тржишни инспектори Врањеш, Лукић, Ћирић, Милатовић, Јокић, сви по једну годину и четири месеца, Срђан Кнежевић власник Кнез петрола је добио годину и осам месеци, директор истог предузећа Попадић годину и четири месеца). Ова криминална група је оштетила државу за 97 милиона евра.

Најзвучније хапшење припадника пореске полиције догодило се 04.јуна 2008.г., када је у свом стану ухваћена у примопредаји 20 хиљада евра Ратка Вранић. Она је од једног привредника тражила 55 хиљада евра мита да не би поднела кривичну пријаву због утврђених неправилности. Иначе, Ратка Вранић је била позната као изузетно бахат инспектор, врло уског знања (приход у фирми је утврђивала сабирањем уплата купаца) што јој није сметало да тражи рекордан износ мита. Поступак против ње још није окончан, читавих седам година касније, прошле недеље Апелациони суд у Београду укинуо је пресуду и наложио да јој се суђење понови. Поступак се развлачи вероватно до застаревања. Незванични рекордер по примању мита је инспектор пореске полиције у Лесковцу, Ана Цветковиц. Она је омогућила највећој „перачкој“ групи, до тада ухапшеној, тзв. „Лесковачкој групи“ на челу са Бојаном Стојчићем, фиктиван повраћај ПДВ-а у износу од 66 милиона динара (око 800 хиљада евра), посредна сазнања су да је инспекторкина провизија била 20%. Ухапшена је у октобру 2010.г., судски процес још траје. Ово хапшење је показало да се велике утаје врше тражењем повраћаја претходног ПДВ-а које се најчешће врши уз „подршку“ пореског инспектора који после извршене контроле мора да потврди основаност повраћаја.

Постоје основане сумње да буџет на овај начин губи стотине милиона евра прихода. У ствари, овај начин је тренутно најпопуларнији за брзе утаје и стављање „живог“ новца у џеп. Процедура за утају ПДВ-а је једноставна: оснивају се „перачке“ фирме које раде само неколико месеци, за то време фактуришу са ПДВ-ом више стотина милиона динара за фиктивне извршене услуге или испоручену непостојећу робу, фирма која прими фактуру тражи повраћај ПДВ-а, а потом се гасе. Пореска управа Србије могла би тренутно решити овај проблем само када би све фирме, основане и угашене у кратком временском периоду, контролисала упоређујући издате фактуре и промет на текућем рачуну.

Све наведене примере примања мита извршили су припадници још увек најнекорумпираније службе у Србији, Пореске управе Србије. Можемо да замислимо шта се све ради у другим инспекцијама где је корупција много заступљенија: саобраћајној, санитарној, фитосанитарној, тржишној, инспекцији рада, на Царини…. зато се и не сузбија, неће криминализовани део бирократије да сече грану на којој седи.

Извор: Драган Радовић

Ознаке: Драган Радовић, корупција, пореска управа, Србија