Прочитај ми чланак
Пред почетак бомбардовања Либије 2011.године Моамер Гадафи је упозоравао лидере НАТО-а да ће, бежећи од грађанских ратова и насиља на Блиском Истоку, на Европу јуришати милиони бегунаца. Али пуковника Гадафија нико није чуо ни у Вашингтону, ни у Бриселу. Американцима је била потребна либијска нафта и хаос у Северној Африци. На томе је могуће зарађивати милијарде долара и евра. Многи аналитичари не искључују да је, како би протурила „Трансатлантски трговински споразум“, Бела кућа организовала и финансирала масовну сеобу Сиријаца, Либијаца, Ирачана и осталих избеглица. Европски руководиоци, међу којима је и госпођа Меркел, упорно се противе. Берлин, Париз, Лондон, Мадрид се у великој паници плаше да се једном заувек не претворе у економске сателите и вазале.
Потпуно је јасно да ће САД у скорој будућности своју економију спасавати преко европске. Врло је вероватно да Обама и његов тим стварно преко миграната могу да остваре свој циљ. Док избеглице јуришају на границе Србије, Мађарске, Словеније и Аустрије, европски капитал бежи преко океана. За нормалан живот САД-а је неопходно да постоји милијарда инвестиција, јер би без тога настала таква економска криза да би „велика депресија“ из ’30.година прошлог века у историји Сједињених Држава изгледала само као мала и ружна епизода. Џорџ Сорош, Морганови и Рокфелери неће да губе свој уметак, утицај и моћ. Њихове империје, односно могућност да се управља Европом се и држе само на томе. Још пре две године амерички аналитичари су упозоравали да су се Морганови и Рокфелери, који су се одувек међусобно борили, неочекивано за све договорили да заједно раде на већини финансијских и економских пројеката. Како се оно каже, сакупили су своје искусне шефове, менаџере, организаторе и почели огромну представу коју су назвали „Арапско пролеће“. После тога су приступили другом делу злослутне драме: „Избеглице и Европа“.
Најважније је да то виде и узнемире се обични становници читавог света. ТВ ради пуном паром, квалитетно и убедљиво. У првом реду су жене и деца, иза њих стари. Сви причају новинарима своје тугаљиве приче, које су научене напамет. То се преко европских канала представа понавља из дана у дан. И тако – скоро већ годину дана.
Али да ли западни ТВ гледаоци саосећају са избеглицама, да ли им је стварно жао оних који гину, гладују и беже од рата?
Уопште нисам сигуран.
Да преживљавају и саосећају они би позвали своје политичаре да прекину санкције сиријском народу које несрећну Сирију коштају 143 милијарде долара. Јер САД и ЕУ могу да зауставе крвопролиће на Блиском Истоку за неколико месеци. За то је потребно само да се почне озбиљна борба против терориста и да се од Сирије направи озбиљна и слободна земља. Али Американци нису једини који то не желе. Сматра се да то не жели ни један од главних спонзора „сиријске кланице“ – Саудијска Арабија. У томе лежи решење ове кошмарне операције коју су организовали и са успехом је спроводе Вашингтон и Ел-Ријад.
Извор: Фонд стратешке културе
