У уводном обраћању предсједник Удружења грађана „Родитељи за права дјеце“, мр Јелена Сарафијан истакла је, да су ови догађаји организовани са циљем да се у јавности отвори конструктиван дијалог о истинској заштити права дјеце на здравље и образовање.

Повод је усвајање Нацрта закона о предшколском васпитању и образовању, који би у форми Приједлога закона требао бити усвојен 4. новембра, на 16. редовној сједници Народне скупштине Републике Српске. Иако је појам „вакцинални картон“ формално брисан, упис дјеце и даље се условљава љекарским увјерењем издатим у складу са прописима о обавезној вакцинацији. Поред те одредбе, указано је и на друге проблематичне норме у овом тексту закона које, у многим сегментима умањују улогу родитеља у подизању и васпитању дјеце, док истовремено шире надлежности предшколских установа у домену здравствене и социјалне заштите, у мјери која замагљује основну и примарну улогу предшколских установа у систему образовања.

Наглашено је да Удружење не умањује значај здравствених прописа, али указује да је правно и етички недопустиво преклапање институционалних надлежности, јер колизија надлежности потискује суштину образовања, стављајући га у функцију јавноздравствене политике. Још је наведено да је право вријеме за отворен разговор о заштити здравља дјеце и да условљавања, уцјене и дискриминација невакцинисане дјеце само продубљују неповјерење родитеља настало након пандемије вируса корона и које се сада преноси и на образовне установе.

Удружење упозорава да мјере које доводе до искључивања или стигматизације невакцинисане дјеце могу нарушити њихово психичко здравље и осјећај припадности. Унапређење здравствене заштите дјеце мора бити усмјерено на њихово цјелокупно психофизичко здравље. Још је истакнуто да се мишљење и став родитеља по овим питањима мора уважити, посебно имајући у виду уставну обавезу државе да штити породицу и право родитеља да се брину о здрављу, подизању и васпитању своје дјеце.

У закључку је истакнуто да здравствени прописи не смију ограничавати право на образовање. Удружење изражава спремност да уколико се право на образовање буде условљавало медицинским мјерама, своју иницијативу за заштиту права дјеце прошири и на преиспитивање прописа о обавезној имунизацији.

Нада Гладовић, предсједник ,,УГ Лекари и родитељи за науку и етику“ (УГ ЛРНЕ), казала је: „… да се њихово удружење, које броји многобројне професоре медицине и лекаре, годинама бави истраживањем научних чињеница уместо медијским манипулацијама, као и да сами произвођачи вакцина, наводе многобројна нежељена дејства, али да то лекари и педијатри прећуткују у комуникацији са родитељима, а то по закону о заштити пацијената не би смели.“ Гладовић је поставила питање: „Да ли педијатри уопште знају да постоје озбиљна нежељена дејства вакцина, ако не знају, да ли су ту лекцију ,,преспавали“ током студирања медицине, а уколико знају зашто обмањују родитеље?“ Гладовић је прочитала и стручно мишљење љекара и професора медицинског факултета, чланова УГ ЛРНЕ, које је написано на молбу родитеља из Републике Српске, а које садржи званичне податке о нежељеним дејствима свих вакцина садржаних у календару обавезне имунизације, као и њихов састав. Стручно мишљење љекара доступно је на веб страницама ових удружења. Ово стручно мишљење упућује и на основне принципе медицинске етике, која налаже да свака медицинска интервенција мора почивати на добровољности. Позвала је родитеље да се боре за заштиту основних људских права своје дјеце и закључила да је вакцина једино обавезно медицинско средство које се даје здравој дјеци и поручила: „Не постоји оправдање за страх родитеља када су у питању деца, када је у питању заштита деце …“.

Др Јована Стојковић, специјалиста психијатрије, нагласила је став УГ Покрета Живим за Србију, да нико није против вакцинације, нити да сматра да се она треба забранити, али да уколико макар и један човјек жели прескочити макар једну вакцину да му се то право мора омогућити. Истакла је да је етика дио медицинске науке и да је присила на било коју медицинску мјеру недопустива. Закључује да онемогућавање уписа дјеце у вртић, пријављивање родитеља центрима за социјални рад и изрицање прекршајних казни, није само обавеза, већ присила која не би смјела да постоји у медицини.

У свом излагању др Стојковић најприје је говорила о колективном имунитету за који у медицинској теорији не постоји јединствен и доказан став, ко чини тај проценат на који се заговорници обавезне вакцинације позивају у јавном дискурсу, а то је 95 %.  Поставља питање ко чини тај проценат, јер ако су то дјеца, она не чине тај проценат у укупном броју становништва. Закључује да је колективни имунитет, математичка конструкција настала из природних посматрања епидемија и проценат имуних потребан за заштиту колектива зависи од више фактора и различит је за сваки патоген. „Могућност постизања истог вакцинама је упитан због феномена примарног и секундарног вакциналног неуспеха.“

Навела је и податке да су неке вакцине тако дизајниране да не спрјечавају ширење болести већ да само ублажавају клиничку слику (дифтерија, тетанус, велики кашаљ) или се болест коју спрјечавају не може ширити регуларним контактом у вртићима, као нпр. хепатитис б. У свом излагању др Стојковић позивала се на научне радове, докторске дисертације, те студије објављене у научној литератури и изразила спремност да све наводе поткријепи одговарајућим референцама.

У закључку се још једном осврнула да етички, према свим кодексима и уџбеницима, није дозвољено пласирати лијек/вакцину против нечије воље, те да је према њеном мишљењу рјешење – информисани пристанак и слобода избора приликом вакцинације.

Адвокат Милина Дорић је истакла је да Устав Републике Српске у члану 13 гарантује неповредивост тјелесног и психичког интегритета, те сходно томе ниједан Закон не може бити изнад Устава. „Устав је највиши правни акт и сви закони морају бити у сагласности са Уставом. Сви закони су ниже правне снаге од Устава и сви закони су једнаке правне снаге међу собом, што даље значи да Закон о предшколском васпитању и образовању није и не може бити изнад Породичног закона.

Имајућу у виду да су сва деца једнака у својим правима ниједно дете нема обавезу да сноси већи ризик од другог. Родитељи који желе да имунизацијом заштите своје дете и који сматра да је то адекватна заштита, то могу да учине али не могу да другу деци терају да граде тзв. “колективни имунитет” за који никада није ни утврђено шта је.“

Адвокат Милина Дорић навела је да је важно користити сва правна средства која стоје на располагању у смислу дописа према Уставном суду и другим институцијама, али нагласила да је најважније правилно едуковати родитеље које кораке правно и фактички могу предузети, како би заштитили права своје дјеце. Осврнула се и на важност других прописа као што су Закон о спрјечавању насиља у породици и Кривични закон, као и улогу центара за социјални рад који се сматрају тумачима најбољег интереса дјетета. Најбољи интерес дјетета, каже, не може бити убризгавање неких супстанци у тијело дјетета, за које не знамо да ли ће код дјеце изазвати неко тешко нежељено дејство. Закључила је, да је све наведено заправо институционално мијешање у однос родитеља и дјеце, што може имати озбиљне посљедице на вршење родитељског права и права дјеце. Зато је информисаност родитеља кључан алат за заштиту права дјеце.

Након конференције за медије одржано је и стручно предавање на исту тему, на којем су др Јована Стојковић и адвокат Милина Дорић детаљније образложиле своје стручне ставове на ову тему. Након предавања Нада Гладовић, прочитала је саопштење проф. др Валентине Арсић Арсенијевић.

Отворена је квалитетна дискусија у којој је публика постављала питања, о чему постоји и видео снимак.

Са задовољством можемо закључити да су конференција за медије и стручно предавање о теми „Изазови заштите психофизичког здравља дјеце“, врло позитивно оцијењени од стране родитеља. Ови догађаји отворили су јавност Републике Српске за једну тему на коју тачка неће бити стављена евентуалним усвајањем спорног закона о предшколском васпитању и образовању.

Можемо рећи да је пред институцијама Републике Српске врло важна одлука у смислу даљих корака које ће предузети да одговоре на захтјеве родитеља и тиме покажу да им је стало до цјелокупног психофизичког здравља дјеце и њихове добробити.

Надамо се и вјерујемо да ће превагнути разум и љубав према дјеци, те да ће право на образовање остати загарантовано сваком дјетету без дискриминације по било ком основу.

Удружење грађана „Родитељи ЗА права дјеце“