Činjenica da je Međunarodna agencija za energetiku pozvala vlade zemalja širom sveta da osmisle svoje energetske politike kako bi ublažile ekonomske posledice najveće krize u poslednjih pola veka, jasno govori o ozbiljnosti krize sa kojom je suočen čitav svet. Izlaz iz nje, ocena je stručnjaka, za sada se ne vidi, barem ne jasno.

Kako je ukazao izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku, Fatih Birol, svet se sočava sa najvećom energetskom krizom u istoriji.

– Količina nafte i gasa koju smo danas izgubili u ovom ratu je mnogo veća nego sve tri krize zajedno kada je reč o nafti i gasu. Pored toga, gubimo vitalne proizvode – petrohemikalije, đubriva, helijum, sumpor. Sve u svemu, veliki problem – istakao je Birol.

Istovremeno, Brisel insistira da zbog krize članice koordinišu rad rafinerija i punjenje skladišta gasa, preko zajedničke platforme.

Da je situacija više nego ozbiljna, ocenio je za Direktno počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković koji je upozorio da bi nafta u narednom periodu mogla da nastavi još značajnije da raste.

– Sam poziv agencije govori koliko je ozbiljna ova kriza sa energentima. Mi gledamo kako ćemo mi da prođemo, no postoje regioni sveta u kojima se razmišlja na isti način. Pogotovo zbog snabdevanja jer su azijske zemlje izuzetno pogođene zatvaranjem Persijskog zaliva, a izuzetno su važne za svetsku ekonomiju, poput Japana ili Južne Koreje. Filipini su, recimo, prepušteni sami sebi, a snabdevali su se 100 odsto iz tog regiona – ističe Atanacković.

Ukazuje da smo mi još od prošle godine imali relativno zaobilaženje snabdevanjem iz Iraka, koji je zamenio Kazahstan, što je olakšavajuća okolnost.

– Imamo tako relativno malu količinu koju smo kupovali od zemalja iz Persijskog zaliva, ali zato imamo drugi problem – dalju neizvesnost šta će biti sa prodajom ruskom vlasništva u NIS-u. Bez obzira što pregovaramo sa Mađarskom i njihovim MOL-om, praktično još uvek ne znamo da će MOL zaista i da kupi NIS, da li će Rusi hteti da im prodaju… Tako da na neki način je zec još uvek u šumi, a mi pravimo ražanj… – ukazuje Atanacković.

Podvlači da je čitav svet problemu sa energentima, pre svega zbog porasta cene nafte i samim tim rasta inflacije.

– Plašim se da će cena nafte još značajnije da poraste ukoliko se sukob nastavi, do nekih ogromnih visina – zaključio je Atanacković.

Izvor: direktno

Oznake: ekonomska politika, energenti, kriza, nafta