Ruševine bivše zgrade Ministarstva odbrane Jugoslavije u centru Beograda teško je zaobići. Prepolovljena, struktura stoji u stanju propadanja koje nije bezbedno za javnost, unutrašnji podovi su urušeni i čelični nosači su otkriveni.

Разрушена двема НАТО бомбама 1999. године, зграда је неометано стајала четврт века, у покушају да се сачува сећање на болно време у историји Србије. Тамо – преко пута Министарства спољних послова – рушевине су можда могле вечно да стоје. Све док се није умешао један неочекивани актер, пише британски лист Бајлајн тајмс.

У мају прошле године, инвестициона фирма која припада зету председника Доналда Трампа Џареду Кушнеру обезбедила је права за претварање локације у луксузни пројекат Трамповог торња, заједно са хотелом, становима и канцеларијским простором.

Овај потез је за неке могао бити изненађење. Али стручњаци знају да српски председник Александар Вучић годинама негује односе са Сједињеним Државама и породицом Трамп. Трампов хотелски пројекат предвођен Кушнером био је само најновији обострано користан договор који је из њега произашао.

Сада, усред друштвених поремећаја и масовних протеста који бесне широм земље више од четири месеца, хотелски пројекат је поново изазвао гнев и покренуо питања да ли интереси породице Трамп значе да ће Вашингтон бити поуздан савезник Вучићу у надолазећем политичком обрачуну.

Српска криза

Сваког петка у Новом Саду, другом по величини граду у Србији, људи тачно у 11.52 престају да раде шта год су у том тренутку радили. Они стоје у тишини 16 минута – по један за сваку жртву катастрофе која се догодила мало пре поднева 1. новембра 2024. која је изазвала масовни бес према Влади.

Тај дан је урезан у сећање Немање Ћурчића. Двадесетдеветогодишњи студент енглеског језика и књижевности на Универзитету у Новом Саду је био на послу када га је брат назвао и питао да ли је тог дана отпутовао или се налази негде у близини железничке станице.

„Рекао сам: „Не, наравно да нисам отпутовао, на послу сам“, присећао се Ћурчић. „А он је рекао: „Добро, то је добро. Десило се нешто лоше“.“

Ћурчић је примио вест. Срушила се спољна надстрешница на недавно реновираној локалној железничкој станици. У наредним данима, спасиоци су из рушевина извукли 15 тела. (Још једна особа подлегла је повредама убрзо након инцидента, а друга је преминула у београдској војној болници 21. марта, чиме је укупан број жртава порастао на 16.)

Шок је прерастао у љутњу, а ни у чему није помогла чињеница да је Влада првобитно негирала да је надстрешница била део њеног пројекта реконструкције. Мештани су за катастрофу окривили распрострањену корупцију и лоше управљање. Ћурчић се убрзо нашао на улици, протестујући заједно са другим студентима у покрету који се од тада проширио на више од 200 градова широм земље.

Политичка криза представља један од најјачих изазова до сада за 12-годишњу владавину Вучићеве Српске напредне странке и не показује знаке јењавања. Више од 100.000 демонстраната окупило се 15. марта у Београду на једној од највећих масовних демонстрација у историји Србије.

Неколико дана касније, Влада на челу са Вучићевим савезником Милошем Вучевићем поднела је оставку, што је отворило могућност нових избора у наредним месецима.

Демонстранти, који су се свесно уздржавали од давања подршке опозиционим политичким партијама, траже испуњење захтева који су углавном усредсређени на сузбијање системске корупције.

Обнова новосадске железничке станице била је за Вучића посебно важна иницијатива. Предвођена кинеским конзорцијумом, изградња станице завршена је прошлог лета, кључне карике на модернизованој железничкој линији између Београда и Будимпеште.

„Ово је огроман грађевински пројекат који симболизује економску стабилизацију и релативни напредак Србије у последњих десет година“, објаснио је Дејан Бурсаћ, политички консултант и истраживач Универзитета у Београду. „Вучић је то заиста почео да користи у политичком смислу да би стекао популарност.“

Бурсаћ је тврдио да Вучић води Србију оним што он назива „култом изградње“: политичком подршком која произилази из привлачења међународних инвестиција за изградњу модерне инфраструктуре. Железничка линија је требало да буде круна те стратегије. Уместо тога, поткопала је целу замисао.

Железничка станица остаје напуштена, спомен обележје напољу препуно цвећа. Званичници нису дали рок за његову поправку, због, како је Бурсаћ рекао, осетљивости питања.

Уђите у породицу Трамп

Кушнеров долазак у српски бизнис прошле године био је наговештен побољшањем односа између две земље под Трампом, посебно током друге половине његовог првог мандата.

Вишемесечни маневрисање иза кулиса 2020. кулминирало је историјским самитом који је организовао Ричард Гренел, Трампов изасланик за Србију и Косово. На састанку са Трампом у Белој кући, Вучић и тадашњи премијер Косова Авдулах Хоти потписали су споразум о нормализацији економских односа, што је Трампова велика дипломатска победа.

„Трамп има ту опсесију да решава светске проблеме јер је чувени“деал макер““, рекао је Душан Миленковић, политички консултант и коментатор. „Вучић је то покушао да искористи нудећи му неку врсту победе за проблем Србије и Косова који је ту деценијама.“

Касније је откривено да је Гренел одиграо кључну улогу у подстицању Кушнера да настави са пројектом у Београду. Име Трамп ужива позитивну репутацију у Србији – прошле године је анкета показала да 59 одсто Срба одобрава Трампа, што је највише међу земљама у узорку – али је овај потез наишао на гнев.

Зграду бивше команде војске Срби сматрају светим спомеником. Недавни протест против планираног пројекта био је сведочанство њихове фрустрације.

Ипак, Вучић остаје чврст савезник. Током недавног наступа у подкасту Доналда Трампа Млађег „Триггеред“, он је дискредитовао демонстранте понављајући Трампову критику иностране потрошње.

„Можете ли да замислите да су све ове НВО које су учествовале у организовању ових догађаја у Србији биле плаћене споља? Од Сједињених Држава, од УСАИД-а, Националне задужбине за демократију, од неких других организација.“

Поставља се питање да ли ће Вучић, ако буде сатеран у ћошак протестима, тражити подршку од Трампа и да ли ће америчка администрација поново покушати да одигра своју улогу стабилизатора.

Према Миленковићевим речима, администрација је већ показала свој став приступом „не мешам се“ .

„Сви ови месеци побуне, репресије и свега што смо видели заиста би натерали било коју другу америчку администрацију да реагује, барем, да кажемо, на нивоу принципа“, рекао је он. „Можда не директно да напада Вучића, али да (у саопштењима) наведе да нам је потребна демократија и владавина права.“

Стручњаци који су говорили за Бајлајн тајмс сложили су се да су ови протести без преседана по свом обиму и да ће Вучићу бити тешко да се одржи на власти кроз кризу. Али с обзиром на то да САД покушавају да смање свој међународни отисак, додају, мало је вероватно да ће одлучити да заузму чврст став у далеком унутрашњем политичком спору – чак и ако су односи две земље јаки.

„Мислим да је то тренутно на периферији америчких интереса“, каже о протестима професорка на Новосадском универзитету Јелена Клеут.

Али, рекла је за Трампа и Вучића: „Прилично сам сигурна да ће, када се њих двојица поново сретну, имати прилично исти наратив за размену.“

Већ постоје знаци да Вучић тражи директну линију до председника. У недавном интервјуу за локалне медије, он је рекао да очекује да ће се састати са Трампом у наредним месецима.

„Очекујем да ћу имати тај састанак; видећемо да ли ће се он остварити“, рекао је он. „Трамп је веома заузет, а датум још није одређен“.

Izvor: danas

Oznake: Donald tramp, podrska, Aleksandar Vučić