Одмах по изгласавању закона, Европска комисија се огласила оштрим саопштењем, оцењујући да усвојене измене подривају независност правосуђа и аутономију тужилаштва. Порука из Брисела била је недвосмислена – процес је био ужурбан, нетранспарентан и без јавне расправе, што је у директној супротности са ранијим обавезама Србије као земље кандидата.

Додатну тежину критикама дала је и европска комесарка за проширење Марта Кос, која је упозорила да Србија ризикује да крене у супротном смеру у тренутку када друге земље региона напредују ка чланству у ЕУ.

Истовремено, унутар самог система власти појавиле су се пукотине. Председник Уставни суд Србије, Владан Петров, јавно је критиковао предлагача закона, посланика СНС Угљеша Мрдић, због тога што није затражио мишљење Високог савета судства и Високог савета тужилаштва. Иако је Петров Мрдића назвао „изузетним и храбрим човеком“, оцена да је направљен озбиљан процедурални пропуст додатно је подгрејала спекулације да закони можда неће преживети председнички потпис.

Председник Србије Александар Вучић за сада шаље двосмислене поруке. С једне стране тврди да законе није ни читао и да су „суверено предложени“, а с друге најављује да ће „проверити њихову уставност“, што му оставља простор да их врати Скупштини на поновно одлучивање. Управо та могућност – да председник не потпише законе у законском року – све чешће се помиње као „излазна стратегија“ уколико међународни притисак постане превелик.

Правни стручњаци упозоравају да би такав потез био политички маневар: формално позивање на процедуру и „поштовање струке“, док би суштински представљао признање да је Европска унија повукла границу коју власт не може да игнорише. Како истичу, Вучић не може јавно да каже да су закони удар на правосуђе, али може да их заустави позивајући се на процедуралне недостатке.

Председник Србије има рок од седам дана да потпише указ о проглашењу закона. До тада остаје кључно питање: да ли ће „Мрдићеви закони“ заиста ступити на снагу или ће постати још један пример закона који су усвојени – да би били тихо повучени под притиском Брисела.