Вучићеви градски намесници, од Малог и Весића, па закључно за београдским стечајним управником Шапићем, уништили су сва јавна предузећа, која укупно дугују 18,5 милијарди динара. Уништен је и ГСП. Не случајно, већ с намером да јавни превоз у потпуности преузму приватници. Исти случај је са Апотекама Београд. Градка управа је себи повећала плате, а грађанима рачуна за воду и комуналне услуге.
Кроз историју, Београд је више времена провео под окупаторима, него на слободи. Откад је келтско племе Скордисци, у трећем веку пре Христа, на ушћу Саве у Дунав подигло насеље под називом Сингидун, на том простору је продефиловало више од 40 владара. Римљани су од Сингидунума направили војни и градски центар, који су у петом веку разорили Хуни, после којих су се на власти смењивали Гепиди, Остроготи и Авари. За Византинце, Београд је био западна, а за Угаре источна караула.
После краткотрајне владавине Деспота Стефана Лазаревића, на власти су се смењивали Турци и Аустријанци, све до ослобођења и успостављања Кнежевине Србије у 19. веку. Ни у модерној српској држави Београд није био поштеђен. Окупирали су га Немци, а бомбардовали Американци и Британци, закључно са НАТО агресијом.
Сви освајачи су наносили штету Београду, али нико као варвари из Српске напредне странке, који су доведени на власт 2014. године. Под њиховом управом, град је претворен у дивље градилиште на дивљој политичкој и људској депонији. За разлику од свих претходних окупатора, који су наметали своја правила, варвари Александра Вучића су укинули законе, логику и морал. Помоћу тзв. Лекс специјалиса, који су применили у пројектима „Београд на води“, ЕXПО и Генералштаб, суспендовали су све законе који су их спречавали да опљачкају главни град.
Само у та три пројекта, присвојили су више од 700 хектара грађевинског земљишта. Процењена вредност тог земљишта иде преко три милијарде евра. Из градске касе је плаћена изградња инфраструктуре за те мегаломанске, непотребне и прескупе пројекте. Лажним страним компанијама и домаћим фантомским фирмама омогућено је да не плаћају таксе, па и да граде без грађевинских и свих осталих дозвола. Страначки тајкуни су узимали парцеле које год су пожелели, рушили су болнице, школе, паркове, касарне, историјске и културне споменике, све…
Под истим условима, у потпуном безакоњу, грађевинска индустрија је остваривала годишње приходе од милијарду евра. У рекордном року, присвојили су готово све ексклузивне локације, па се пљачкашки тренд успорио у последње две године. Према подацима Републичког завода за статистику, у грађевинском сектору је 2024. године забележен пад од 10,4 одсто, а 2025. од 8,4 одсто.
Као и на републичком нивоу, тако и у Београду све пада, а расту само дуговања. Градска комунална предузећа укупно дугују 18,5 милијарди динара, што је нешто више од 158 милиона евра. Највећи дужник је ЈП Београдске електране, које дугују девет милијарди динара (75 милиона евра). На другом месту се налази Градско саобраћајно предузеће са дугом од 6,1 милијардом динара, односно 52 милиона евра. Већи део тог дуга (4,8 милијарди) пробио је рок доспећа.
Од пре годину и по дана, када је ГСП склопио уговоре о јавно-приватном партнерству са конзорцијумом приватних ауто-превозника, јавни превоз у Београду је у колапсу. Потребним бројем возила попуњено је само неколико основних линија, на многима су проређени поласци, а неке линије су укинуте, па су бројна приградска насеља, први пут после 40 година, остала без директне везе са центром града. Градска власт, коју персонификује Александар Шапић, пред последње локалне изборе укинула је наплату карата за јавни превоз. „Бесплатан превоз“ је искоришћен као предизборни маркетиншки трик. Наравно, не постоји „бесплатан превоз“. Цена услуга ГСП-а, Стреле и осталих превозника плаћа се из градског буџета, а не из Шапићевог или Вучићевог џепа. Услед нагомиланих дугова, ГСП се налази пред гашењем. Пропаст градског предузећа није случајна, она је креирана са циљем да комплетан јавни превоз преузму приватна предузећа у власништву напредњачких тајкуна. Ускоро, кад до тога дође, приватници ће сами да формирају цену услуга. За Београђане, свеједно је да ли ће се оне плаћати из буџета или наплатним системом какав је примењивао Бус Плус.
Није боља ситуација ни у ЈКП Градска чистоћа, које дугује 3,5 милијарде динара. ЈКП Београд Пут дугује скоро две милијарде динара. Све приватне грађевинске фирме зарађују десетине и стотине милиона евра, а градско предузеће пропада.
На исти начин, са истим циљем уништена је и установа Апотеке Београд. Пре доласка напредњачких варвара на власт у главном граду, 2012. године, Апотеке су оствариле годишњи приход од сто милиона евра. У последњих пет година, приходи су пали на око 30 милиона евра годишње. Градска управа намерно гура Апотеке у пропаст, како би ослободила тржиште за подобне приватнике.
Неколико стотина радника остаће без посла, а стотине хиљада грађана неће моћи да се нормално снабдева лековима. Приватници ће отварати апотеке само на локацијама које су профитабилне, а не у приградским радничким насељима.
Из буџета за 2026. годину, који износи укупно 205,3 милијарде динара, за градску управу је опредељено 190,2, а за градске општине 15,1 милијарда динара. С обзиром да Београд има 17 општина, то значи да ће свака имати на располагању око 900 милиона динара, што је око пет пута мање од, рецимо, буџета Кошаркашког клуба Црвена звезда.
Иако градски стечајни управник Александар Шапић буџет представља као развојни, око 80 одсто средстава биће потрошено на текуће расходе: функционисање градске управе, социјалне услуге и јавни превоз. Готово трећина буџета, око 63 милијарди динара, намењено је за одржавање и изградњу саобраћајне инфраструктуре. За финансирање „бесплатног јавног превоза“ планирано је 48,28 милијарди динара. Од те суме, чак 43,6 милијарди динара иде на плаћање услуга приватних превозника. За тзв. инвестиционе расходе, тј. за инфраструктурне пројекте, намењено је само 17 одсто буџета. Већ и то показује у каквој кризи се налази градска каса, а праве размере се виде у подацима о пројектованом дефициту и изабраним начинима финансирања.
За ову годину је предвиђен фискални дефицит од чак 7,1 милијарду динара. За отплату приспелих рата раније узетих кредита биће потребно 5,3 милијарди. Већи део тих трошкова Шапићева власт намерава да покрије узимањем нових кредита у износу од 4,5 милијарди динара. Притом, треба подсетити да је Град Београд у јулу прошле године узео кредите код домаћих банака у укупном износу од 14,9 милијарди динара, и то под изузетно неповољним условима, са каматама од преко шест одсто.
У истом бужету, којим је пројектовала губитак од 7,1 милијарди динара, градска власт је одлучила да повећа расходе за бирократију. На плате и остале издатке на градске функционере биће потрошено додатних 800 милиона динара, а само за градоначелника и чланове градског Већа још 18 милиона динара. Државна ревизорска институција је прошле године утврдила да је Шапић незаконито трошио средства из градског буџета, између осталог и на повећање плата себи и својим сарадницима. Тужилаштво није реаговало, па градоначелник опуштено наставља са кршењем закона.
Новац за повећање прихода градских већника и осталих бирократа биће узет од Београђана. Првог дана ове године, без најаве и објашњења, градска управа је подигла цене комуналних услуга. Јавно предузеће Градско стамбено Београд повећало је накнаду за одржавање зграда и хигијене за 19 одсто. Погребне услуге су поскупеле за 15 одсто, а скочила је и цена воде.
Вучић и његови градски намесници, од Синише Малог и Горана Весића, па до Шапића, примењују све начине да очерупају градску касу и Београђане. За те потребе, специјализовали су се за оснивање фантомских фирми. Пре осам година, током изборне кампање, основано је предузеће Београдски метро и воз.
До сада није направљен ни један метар метроа, а на расходе – скупе аутомобиле, обезбеђење, ручкове и вечере – укључујући и плате Андреје Младеновића и осталих 70 запослених потрошено је око 1,5 милијарде динара.
Још бруталнији облик злоупотребе примењен је у процесу оснивања фирме Београдски парк. У оснивачком акту нема описа надлежности, али у пракси то предузеће је направљено само да би одузело послове другој градској фирми, Зеленилу Београд. Прошлогодишња Шапићева пословна егзибиција, фирма Пројектни биро града Београда, такође нема јасно дефинисану делатност. Наводно, бави се „општим интересом“.
За потребе „општег интереса“ неопходно је што пре сменити ову власт и напредњачке варваре привести правди. Вучић и његови саучесници су нанели несагледиву штету Београду, и то не само материјалну. Отели су и опљачкали све што су могли, а успут су уништили све нормалне начине урбаног живота. То и не чуди, пошто Београд за њих представља само место злочина. Шапић и Весић имају некретнине у Трсту, Мали широм света, од Бугарске и Швајцарске до Доминиканске републике.
Ипак, Београд се опоравио од последица освајачих похода многих окупатора, можда ће преживети и Вучићеве варварске хорде.
