Многи припадници генерације З и миленијалци почели су да примећују да им друштвене мреже више не пружају исто задовољство као раније. Алгоритми су преплавили феедове генеричким садржајем, вештачки генерисаним објавама и константним огласима. Инфлуенсери промовишу производе, брендови агресивно продају, а поређење са туђим стиловима живота постало је свакодневица. Уместо да телефон представља бег од реалности, све чешће се јавља потреба да се побегне од самог телефона.
Тренд такозваног „хроничног оффлине режима“ постао је популаран међу младима. На друштвеним мрежама појављују се објаве људи који најављују брисање апликација и повратак личним сусретима и аналогним хобијима. Истраживања потврђују промену навика. Према анкети о потрошачким трендовима спроведеној 2025. године у Великој Британији, готово четвртина испитаника обрисала је бар једну друштвену мрежу у претходних годину дана, док је тај проценат међу припадницима генерације З још већи.
Анализе навика корисника у више од 50 земаља показују да је време проведено на друштвеним мрежама у паду од 2022. године, када је достигло врхунац. Крајем 2024. одрасли су у просеку проводили око два сата и 20 минута дневно на друштвеним платформама, што је готово 10 одсто мање него две године раније. Пад је нарочито изражен код тинејџера и особа у двадесетим годинама.
Разлози за повлачење са мрежа су вишеслојни. Један од кључних јесте погоршање менталног здравља. Истраживања показују да знатан број људи који су обрисали апликације сматра да су друштвене мреже негативно утицале на њихову психичку стабилност и одузимале превише времена. Притисак да се стално буде присутан, успешан, леп и продуктиван код многих ствара осећај недовољности.
Друштвене мреже су за многе постале „платформе притиска“ на којима се стално нешто продаје, промовише или вреднује. Корисници су изложени непрекидном оглашавању, а млађе генерације су већ сада највише таргетирана генерација у историји маркетинга. Феедови све више личе на низ реклама, што додатно доприноси осећају замора и одбијања.
Стручњаци истичу да све већа агресивност, поларизација и конфликтност у онлине простору, укључујући политички садржај, такође подстичу младе да траже већу контролу над сопственим животом. Док неки у потпуности напуштају друштвене мреже, други бирају да ограниче њихову употребу како би повратили осећај равнотеже, сигурности и приватности.
Истовремено, мења се и перцепција „кул“ статуса. Некада је број пратилаца био симбол друштвеног капитала, док данас одређени део младих сматра да је привлачније бити недоступан, неухватљив и мање изложен. Аутентичност и живот ван алгоритма добијају нову вредност.
Повлачење са мрежа прати и повратак аналогним навикама. Све више младих купује грамофонске плоче, посећује продавнице винила, пише писма руком, чита штампане новине или користи старије моделе телефона. Неки чак прелазе на такозване „глупе телефоне“ који служе првенствено за позиве и поруке.
Овај повратак аналогном свету није нужно радикално одбацивање технологије, већ покушај редефинисања односа према њој. Уместо потпуног бега, многи желе да ресетују начин на који користе дигиталне алате и да смање преоптерећеност информацијама.
Стручњаци сматрају да део овог тренда представља и постпандемијску корекцију. Након периода изолације и интензивног боравка код куће, људи сада више времена проводе ван екрана. Ипак, друштвене мреже остају дубоко интегрисане у свакодневни живот, посебно у областима куповине, информисања и образовања.
Брисање друштвених мрежа зато није само пролазна мода. За део младих то је покушај да поврате контролу над сопственим идентитетом, временом и менталним здрављем у свету који је постао превише дигиталан и превише бучан.
