Пост не значи само уздржавање од мрсне хране, већ пре свега од лоших мисли и дела

Срећан и Богом благословен почетак божићног поста који почиње сутра, а траје 40 дана, односно до Бадњег дана, 6. јануара 2026. године!

Овај пост није строг као велики, односно васкршњи, пост. Ипак, не треба заборавити да црква истиче да током поста не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране већ пре свега од лоших мисли, жеља и дела.

– Корист од поста се не ограничава само на уздржавању од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела – опомиње Свети Василије Велики.

По строгости овај пост се може упоредити са апостолским. Посту не треба приступати самовољно већ само уз благослов свештеника.

Две стране поста

Пост има две стране, духовну и телесну, подсећа у разговору за Курир теолог и веоручитељ Александар Ђурђевић.

– Телесни пост је уздржавање од извесних јела, духовни пост подразумева одрицање од сваке всрте грешних и злих помисли, дела, жеља… Човек је у исто време и духовно и телесно биће и потребно је да се човек брине не само о свом телу него и о својој души. Тело негујемо, хранимо, изнуравамо физичким вежбама зарад бољег осећаја, проводимо сате у теретани, а буде нам тешко да одвојимо сат времена недељно за литургију кад је у питању душа – напомиње.

Ђурђевић истиче да пост није циљ сам по себи, већ је средство ка циљу.

– Као вероучитељ не могу да налажем како ће неко да пости, за свако питање шта се сме, а шта не сме, најбоље је питати духовника. Труднице и дојиље су у благословеном стању, носе или су на свет већ донеле нови живот, њихово тело треба да храни бебу и, сходно томе, труднице и дојиље узимају храну коју им препоручи доктор, макар она била и мрсна – нагласио је вероучитељ за Курир и додао да жене у тим периодима не смеју бити слабе телом, те да ће сваки свештеник то благословити.

Правила божићног поста

– божићни пост траје 40 дана, није тако строг као велики пост
– почиње 28. новембра и траје до 6. јануара
– у току целог поста не једу се месо, млечни производи и јаја
– уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка
– риба се једе суботом и недељом, као и на Ваведење Пресвете Богородице
– последње недеље божићног поста пости се строже, по могућности на води, без употребе рибе
– на Бадњи дан се не употребљавају ни уље ни вино, већ се обавезно пости на води

Од поста су ослобођени и физички радници, као и болесници.

– Уз благослов свештеника они могу бити ослобођени поста, а исто тако могу бити причешћени. Свако од нас је индивидуа за себе и као такви не можемо да постимо сви исто. Ми не можемо да постимо исто као радник на скели, он мора да буде пун енергије. Уколико се некоме деси да се омрси током поста, пост не треба прекидати, већ наставити.

Јасна правила

У божићном посту строго се пости само средом и петком. Понедељком, уторком и четвртком дозвољавају се уље и вино, а суботом и недељом се једе риба. Последња недеља је строжа и не једе се ни риба.

Шта јести током дана

– доручак може бити овсена каша са орасима и воћем или интегрални хлеб са авокадом
– ручак треба да буде избалансиран – пасуљ или сочиво уз поврће, рижото с тиквицама, паприком и маслиновим уљем
– вечера лагана, попут салате, хумуса, интегралног хлеба и поврћа
– ужине – воће, шака орашастих плодова, биљни јогурт с мало воћа или енергетска плочица од овсених пахуљица, урми и какаоа
* „Батут“

Посна трпеза

Оброци морају бити редовни, умерени и разноврсни Фото: Схуттерстоцк
У овом периоду многи верници желе да очисте организам и поправе здравље, али се неретко дешава супротно. Килограми расту, енергија опада, а осећај глади је стално присутан. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ упозорава да је разлог томе лош избор намирница и погрешан распоред оброка. Посни оброци који се обично спремају на води или врло мало уља, лакши су за варење, али многима после такве хране недостаје осећај ситости. Због тога људи у посту често праве највећу грешку – повећавају унос хлеба и тестенине, чиме драстично подижу калоријски унос и, уместо мршављења, завршавају с вишком килограма.

Да би се то избегло, оброци морају бити редовни, умерени и разноврсни, саветују лекари. Уносом великих количина воћа, поврћа, интегралних житарица и махунарки може се побољшати контрола шећера у крви, смањити ниво масноћа и допринети здрављу срца. Да би се сачували и гвожђе, цинк и витамин Б12, потребно је свакодневно у јеловник уврстити махунарке, орашасте плодове, сунцокрет, лан, бундевине семенке, зелено лиснато поврће и биљне напитке с додатим минералима. Важно је не заборавити ни здраве масноће маслиново и ланено уље, авокадо, орахе и бадеме.

Извор: kurir

Ознаке: Божићни пост, верници, правила