Планови Иванке Трамп и Џареда Кушнера за изградњу луксузног туристичког комплекса на острву Сазан изазвали су талас протеста, отворили питање заштите животне средине и довели Албанију у потенцијални сукоб са европским еколошким стандардима. У средишту спора нашла се делта реке Вјосе, једно од последњих очуваних станишта дивљег света на Медитерану.
Док албанске власти пројекат представљају као развојну шансу вредну милијарде евра, еколози упозоравају да би један од највреднијих природних резервата на Јадрану могао да плати високу цену.
Ако се остваре планови једне милијардерске политичке породице, острво у једној од најсиромашнијих европских држава могло би да буде претворено у луксузни хотелски комплекс, који би захватио делове природног резервата богатог дивљим животињским врстама.
Иако јавна расправа о пројекту није одржана, постоје назнаке да идеја иде ка реализацији.
Албанију већ скоро две недеље потресају протести након што су ограде и тешка механизација допремљене на осетљиво мочварно подручје, где су започети припремни радови за туристички пројекат Иванке Трамп и њеног супруга Џареда Кушнера.
Незадовољство грађана због корупције у власти, као и међународно интересовање за пословне подухвате породице америчког председника, додатно су подстакли протесте. Ипак, у средишту сукоба налази се питање које се данас поставља широм Европе – како помирити заштиту природе са економским развојем и туристичким инвестицијама.
- Статус овог подручја као уточишта за дивље животиње вероватно се заборавља усред целе приче, али управо је то изазвало највећи бес јавности. Ако желите да видите Медитеран онакав какав је некада био, пре него што га је туризам променио, ово је једно од последњих, ако не и последње место где то још можете да пронађете – рекао је Александер Трајче, извршни директор организације ППНЕА, највеће албанске организације за заштиту природе.
Мочваре, пешчане дине, лагуне и слана језера простиру се дуж динамичне делте реке Вјосе, која је 2023. године проглашена првим националним парком дивље реке у Европи. Ово подручје налази се на важном миграторном коридору за птице и током зиме пружа уточиште за око 12 одсто свих мочварних птица које презимљавају у Албанији.
Овде живе и видре, главате морске корњаче, добри делфини и албанске водене жабе, док јата фламингоса својим јарко ружичастим перјем дају посебан печат плитким плавим лагунама. Необјављени подаци о заштити природе, које је Гардијан добио на увид, показују да се чак 279 од укупно 2.529 регистрованих врста у овој делти налази на међународним листама угрожених врста.
- Ово су изузетно важна станишта. Није важно ко стоји иза пројекта. Важно је какав притисак он врши на заштићено подручје – рекао је Алеко Михо, биолог са Универзитета у Тирани, који са студентима сваке године прати стање у том региону.
Машине су већ примећене у заштићеном подручју Пише Поро-Нарта, које се налази унутар заштићеног пејзажа Вјоса-Нарта, али за сада није познато колики део екосистема би могао да буде захваћен планираном изградњом.
Пројекат још није добио грађевинску дозволу нити је спроведена процена утицаја на животну средину. Албанска влада, која подржава инвестицију, тврди да се актуелни радови односе искључиво на техничка истраживања и мерења у животној средини, а не на почетак градње
- У међувремену, булдожери напредују. Уништавају дине, пробијају нове путеве. Читаво подручје је ограђено. Ситуација заиста подсећа на Дивљи запад – рекао је Трајче.
Албанија спада међу најсиромашније земље Европе, али располаже неким од најочуванијих природних предела на континенту. Управо та комбинација привлачи све више туриста који траже повољан одмор – само током 2025. године Албанију је посетило рекордних 12 милиона туриста.
Поред масовног туризма, земља све више привлачи и богате инвеститоре. Иванка Трамп је у мају изјавила да је била „потпуно опчињена“ када је допливала до острва Сазан и босонога се попела до његовог врха.
- За мене ово није само посао, упркос његовој величини – рекла је она у подкасту Дејвида Сенре, говорећи о плановима да се подручје претвори у велики туристички комплекс, те је додала:
- Ово доживљавам више као изазов него као бизнис. То је својеврсна кулминација мог искуства у некретнинама, свих путовања која сам имала и промишљања о томе како желим да живим, како мислим да људи данас све више желе да живе и покушај да изградим нешто што представља опипљиву манифестацију те идеје – поручила је Иванка Трамп.
Многи, међутим, страхују да је снажан фокус Албаније на развој туризма довео до тога да заштита природе буде потиснута у други план.
Влада је још 2022. године променила границе заштићеног подручја како би омогућила изградњу аеродрома у Валони. Иако се очекивало да први комерцијални лет буде реализован овог месеца, аеродром и даље чека потребну дозволу за рад. Годину дана касније, 2024, Албанија је додатно ублажила прописе о заштити природе, омогућивши изградњу хотела са пет звездица чак и унутар заштићених подручја.
Истовремено, земља се налази под притиском да усклади и пооштри еколошке стандарде како би испунила услове за чланство у Европској унији, којем тежи до 2030. године.
Европска комисија је у уторак упозорила Албанију да се уздржи од потеза који би могли да угрозе њен европски пут и позвала власти да „без одлагања“ ускладе своје поступке са прописима о заштити животне средине. Истог дана, 96 организација цивилног друштва упутило је писмо албанском парламенту са захтевом да се укине измена Закона о заштити животне средине из 2024. године, упозоравајући да би она могла да угрози напредак земље ка чланству у Европској унији.
Рама: Нема одустајања од пројекта
У интервјуу за Ројтерс албански премијер Еди Рама рекао је да ц́е његова земља наставити са изградњом луксузног хотела на удаљеном делу албанске обале који су планирали Кушнер и Трампова ц́ерка Иванка Трамп упркос протестима због негативног утицаја тог пројекта на животну средину.
Рама је рекао да би делови одмаралишта могли бити доступни за јавност до краја деценије.
- Кажем вам, биц́е то прелеп пројекат и ми ц́емо га урадити и биц́емо поносни што доприносимо Европи. Изабран сам да бих ове ствари остварио. Нисам изабран да ме воде људи који имају другачију идеју о томе како да развију земљу – рекао је Рама.
Рама је рекао да пројекти вреде заједно до пет милијарди евра, као и да је „то велики сан“, а да су „велики снови увек били предмет контроверзи“. Додао је и да процена утицаја на животну средину још није урађена и да ц́е бити рађена паралелно са радовима.
- Веома смо поносни на оно што смо урадили за дивље животиње у Албанији. Европска комисија нема разлога да сумња у нашу чврсту вољу да заштитимо све што мора бити заштиц́ено, када су у питању дивљач и природа“, рекао је Рама.
Кушнерова инвестициона фирма „Аффинитy партнерс“ укључена је у пројекат изградње луксузног одмаралишта вредан 1,4 милијарде евра, у близини заштиц́еног подручја Вјоса-Нарта, и још један на оближњем острву Сазан.
Компанија Сазан Реал Естате Девелопмент ЛЛЦ, која развија пројекат, саопштила је да поштује све текуће јавне и институционалне процедуре.
Председник компаније Ашер Абехсера изјавио је да је фокус инвеститора на одговорном управљању простором, унапређењу животне средине, отварању нових радних места и стварању дугорочне вредности за локалне заједнице.
Компанија Аруп, међународна инжењерска фирма која је учествовала као консултант на пројекту, навела је да је њен ангажман био ограничен на пружање „техничких савета у почетној фази израде мастер плана“. Из Арупа су додали да су свој посао завршили прошле године и да више нису укључени у пројекат.
Извор: Еуронеwс.рс
