ПроЕУ мађарска влада на челу са Петером Мађаром суочава се са великим проблемима што се огледа и у паду рејтинга.
Подршка и поверење мађарског народа почиње нагло да опада јер постаје евидентно да су његова предизборна обећања била „лудом радовање“, нарочито након представе у вези избора новог председника државе.
Да Петер Мађар неће испунити силна обећања која је давао народу пре доласка на власт (пре свега хапшења Орбана и Орбанових због пљачке државне касе) – било је очекивано с обзиром на то да је он био дугогодишњи близак сарадник Виктора Орбана и супруг Орбанове најближе сараднице и министарке правде (човек њиховог система). Међутим, чак ни мађарски Драшко Станивуковић није очекивао да ће тако брзо да му опадне огромна популарност у народу. Према јулском истраживању агенције Медиáн, подршка њему и владајућој странци Тиса пала је са 61 одсто крајем маја на 57 одсто до средине јула. Истовремено, поверење опозиционом Орбановом Фидесу почиње благо да расте.
Друго истраживање, које је спровео институт Публицус,с, показало је да се поверење грађана у Мађара као премијера стрмоглавило са 72 на 62 одсто за само месец дана и наставља вртоглаво да пада.
Афера са Јудит Полгар
Аналитичари пад популарности повезују са такозваном „афером Јудит Полгар“. Након смене председника Тамаша Шуљока, Мађар је за нову председницу предложио прослављену шахисткињу Јудит Полгар. Она је, међутим, одбила кандидатуру уз образложење да не сматра да може да уједини дубоко подељено мађарско друштво.
Још више критика изазвао је начин на који је кандидаткиња изабрана. Мађар је током кампање 2025. обећавао да ће увести директан избор председника и прекинути праксу из времена Фидеса, када су, како је говорио, председнички кандидати бирани иза затворених врата од стране премијера. Ипак, Полгар је он као премијер предложио без претходних консултација са грађанима и директно прекршио своје велико обећање.
Истраживање Медиáна показало је да је две трећине Мађара, укључујући 60 одсто бирача Тисе, не сматра Јудит Полгар добрим избором за председницу државе, а плус није ни консултовао своје бираче и народ о тој идеји.
Политички аналитичар Габор Терек оценио је да подаци потврђују крај „меденог месеца“ нове власти и прву озбиљну корекцију подршке, уз напомену да је Фидес први пут од априлског изборног пораза забележио раст рејтинга који је директно повезан са опадањем подршке новом премијеру.
Директор института Публицус Андраш Пулаи оценио је да је начин на који је влада водила избор председника представљао „прву велику политичку грешку коју је могла да избегне“, посебно међу мање опредељеним бирачима.
Мађар је у међувремену променио приступ. Уместо да одмах предложи следећег кандидата, почео је да потура преко медија више могућих имена, како би видео расположење грађана пре званичне номинације.
Међу потенцијалним кандидатима нашли су се адвокат за људска права Ботонд Фулоп, познат по разоткривању афере са председничким помиловањима која је довела до пада бивше председнице Каталин Новак, као и историчар Игнац Ромшић, за кога поједини мађарски медији тврде да је одбио кандидатуру.
Како се приближава уставни рок од 30 дана за избор наследника вршиоца дужности председника Агнес Форстхофер, избор новог шефа државе постао је први велики политички тест за Мађарову владу.
Иако је опозиција и даље подељена, благи опоравак Фидеса показује да странка Виктора Орбана и те како профитира од грешака нове власти, упркос историјском поразу на изборима у априлу. Нови председник требало би да остане на функцији највише пет година, односно до усвајања новог устава који је Мађар најавио током изборне кампање. Орбан и његови пребогати сарадници, које Мађар изгледа нема намеру да хапси иако му је то било главно обећање, сада користе прилику да у својим медијима објављују како су „невини као бебе“ и да их зато не хапси нова власт, што додатно слаби поверење у Мађара.
Несташица воде и најава рестрикција струје
Проблеми за Мађара и његову владу, међутим, нису ограничени на политику. Пре неколико дана је проглашено ванредно стање због несташице воде, реке су на историјском минимуму што је јак ударац за привреду.
Мађарска влада суочава се са проблемима огромне суше која је погодила земљу. Петер Мађар је изјавио да би нуклеарна електрана Пакш, која производи око половине електричне енергије у Мађарској, могла да буде искључена из мреже на више недеља уколико се водостај Дунава додатно спусти. Како је објаснио, река је тренутно на нивоу од минус 124 центиметра, док би на минус 134 центиметра електрана морала да обустави рад јер више не би било довољно воде за хлађење реактора.
Премијер је упозорио да не може да искључи ни могућност рестрикције струје становништву ако електроенергетски систем буде превише оптерећен. Према његовим речима, очекује се да би Пакш већ почетком наредне седмице могао привремено да престане са радом.
Додатни проблем представља чињеница да је термоелектрана Дунамент такође суочена са потешкоћама, па би истовремени застој два велика произвођача могао да смањи расположиве капацитете за готово 2.400 мегавата. Влада рачуна да ће део мањка надокнадити радом гасних електрана и увозом електричне енергије из суседних земаља.
Мађар је зато позвао грађане и привреду да смање потрошњу струје, посебно у периоду од 17 до 22 часа, када је оптерећење мреже највеће. Навео је да је нафтна компанија МОЛ већ добровољно пристала да смањи потрошњу, а упозорио је и остале велике индустријске потрошаче да би влада ускоро могла да добије овлашћење да им ограничи испоруку електричне енергије уколико то буде неопходно.
Премијер је критиковао претходне власти због тога што у нуклеарној електрани Пакш нису спроведене модернизације које су, како тврди, већ урађене у термоелектрани Дунамент и у постројењима компаније МОЛ. Најавио је да ће, када криза прође, бити утврђена одговорност за такве пропусте.
Ванредно стање
Мађарска влада прогласила је ванредно стање због несташице воде, а министар заштите животне средине Ласло Гајдош саопштио је да је индекс суше премашио критичне вредности у 66 од укупно 84 водопривредна округа, због чега су уведене ванредне мере управљања водним ресурсима.
Стручњаци Дирекције за водопривреду спроводиће посебне мере у чак 74 одсто територије Мађарске како би ублажили последице суше и сачували расположиве залихе воде.
Додатни изазов за Будимпешту представља и неизвесност у снабдевању енергентима. Председник компаније МОЛ Жолт Хернади изјавио је да снабдевање горивом за сада није угрожено, али да рафинерија у Сазхаломбати ради са нешто више од половине капацитета, док се тржиште дизела суочава са поремећајима због кризе око Ормуског мореуза и смањеног извоза руске нафте.
Мађарска се уједно припрема и за могућност да од почетка наредне године остане без увоза руских енергената, па убрзано тражи алтернативне изворе снабдевања.
Ипак, дефинитивно највећу „бол“ мађарском народу жељном правде задаје чињеница да нико од Орбанових тајкуна, укључујући и њега, није ухапшен иако Мађар износи на друштвеним мрежама доказе о пљачки буџета преко намештених тендера, о извлачењу државног новца преко државне телевизије, преко пројеката са Србијом… Мађарски Драшко се и даље понаша као опозиционар иако има сву власт у земљи од пролећа и убедљиво је добио поверење грађана на изборима.
Србин.инфо, Медији
