Док се у Народној скупштини расправљало о опстанку Владе Србије, на обали Газивода настављено је рушење објеката у власништву Срба. Др Слободан Јанковић каже да та два призора нису одвојена: у Београду се, према његовој оцени, брани власт, а на Косову и Метохији нестају последњи остаци српског државног и институционалног присуства. Његову поруку у видео-прилогу наставља званичан став Студената у блокади, који рушења описују као део вишегодишњег потискивања српског народа.

Разговор са председником Српског демократског савеза др Слободаном Јанковићем вођен је испред Народне скупштине Србије, дан после расправе о неповерењу Влади. Водитељ Дејан Петар Златановић подсетио је да Влада није пала, али да се истовремено положај Срба на Косову и Метохији додатно погоршава. Као непосредне поводе навео је рушење српских кућа на Газиводама и хапшење хирурга Бојана Вучинића из Клиничко-болничког центра у Косовској Митровици. Јанковић је одговор започео речима: „Србија је окупирана“, повезујући догађаје у јужној покрајини са ширим стањем државе.

Према Јанковићевим речима, „срушене су све црвене линије одбране Косова и Метохије“, као и линије заштите суверенитета и здравља становништва. Он је замерио власти што се у Београду расправља о храбрости председника Владе Ђура Мацута и опстанку кабинета, док се на Космету „руши свако и последње присуство српског народа“. Посебно је указао на, како је рекао, наступ представника приштинских структура на југу централне Србије, у Бујановцу, Врању и околини. Из тога изводи закључак да је Србија под „комбинованом окупацијом“ страних корпорација, домаћих тајкуна и власти коју назива „картелом у распаду“. Док се они међусобно споре, наглашава Јанковић, „обичан народ страда“.

Саговорник „Србин.инфо“ сматра да је режим Александра Вучића политичким уступцима предао Србе на Косову и Метохији на милост и немилост албанским сепаратистичким властима у Приштини. Уместо делотворне државне заштите, каже он, српском становништву остали су притисци, хапшења, институционална несигурност и страх за имовину. Јанковић зато пита какав смисао имају декларативна обећања о Космету ако после њих следи повлачење српских институција и прихватање једностраних потеза Приштине. У његовој оцени, одговорност није само на приштинским властима, већ и на онима у Београду који су такво стање омогућили или на њега нису одговорили. Због тога питање Косова и Метохије у интервјуу поставља као питање опстанка државе, а не као још једну страначку тему.

На питање како грађани могу да помогну Србима у јужној покрајини, Јанковић је понудио два непосредна одговора. Први је политички: „Гласати против овог картела на изборима, када их распишу.“ Други је свакодневни и опипљив — помагати породицама на Косову и Метохији, учествовати у хуманитарним акцијама и одлазити у покрајину. Он тиме одваја дугорочну промену власти од помоћи која не може да чека изборни календар. За Јанковића, солидарност има смисла само ако стигне до људи који, упркос притисцима, остају на својим огњиштима.

Део разговора посвећен је и најављеном систему лиценцираних туристичких водича на Косову и Метохији. Златановић је питао да ли ће посетиоци слушати тумачења по којима су српски манастири наводно албански, док је Јанковић опрезно одговорио да још није сигуран да ли се правило непосредно односи на посете светињама. Упозорио је, међутим, да би проблем могао да настане приликом одласка на Ново Брдо или Газиместан без водича лиценцираног у систему такозване „Републике Косово“. Таква правила, по његовој оцени, нису пуко туристичко питање, већ средство за наметање тумачења историје и суверенитета. Зато заштиту културне баштине повезује са заштитом политичког и правног присуства Србије.

Јанковић тврди да је све то могуће зато што власт у Београду сарађује са структурама које назива „албанским нарко-картелом“, као и са Европском унијом и НАТО-ом. Реч је о његовој политичкој тврдњи, коју у интервјуу образлаже изостанком било какве реципрочне мере Србије. „Ниједну реципрочну меру нису увели не би ли их одвратили од таквог понашања“, нагласио је. По њему, власт није искористила ни дипломатске, ни управне, ни економске инструменте којима би подигла цену једностраних потеза Приштине. Зато њену политику не описује као немоћ, већ као саучесништво у постепеном одустајању од Косова и Метохије.

Чињенице о рушењу на Газиводама додатно оптерећују политички контекст интервјуа. Канцеларија ЕУ је 22. јула затражила хитну обуставу рушења, принудних исељења и одузимања имовине, оценивши да прописани правни поступак није поштован, пошто су власници већ покренули судске поступке. Предузеће „Ибар–Лепенац“ са друге стране тврди да је једанаест кућа бесправно подигнуто на земљишту којим оно управља, док власници оспоравају и власништво и законитост поступка.

Мотел „Језеро“ породице Јакшић срушен је 30. јула иако је, према наводима породице, рочиште у њиховом спору било заказано за 12. август. То значи да спор није само политички: у његовом средишту су право на имовину, право на жалбу и питање да ли је рушење спроведено пре судске одлуке. (Радио Слободна Европа, Радио Косовска Митровица)

СТУДЕНТИ У БЛОКАДИ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Поводом трагичног положаја српског народа на Косову и Метохији огласили су се на свој званичној Инстаграм страници и „Студенти у блокади”. Објава почиње поруком „Не дам Газиводе“ и оценом да борба српског народа није само борба за домове и имовину, већ и за уставни поредак, историјски континуитет и национални идентитет Србије. Студенти рушења не виде као издвојен случај, већ као наставак вишегодишњег потискивања Срба и урушавања државног присуства Србије у покрајини. Посебну тежину дају чињеници да су Газиводе један од најважнијих водних и стратешких ресурса. Њихов став тако непосредно наставља Јанковићеву тезу да се последице политичких споразума данас виде у животу људи на терену. (званична објава Студената у блокади, објава на Инстаграму)

Студенти у блокади у својој објави наводе да се Србија, кроз Бриселски споразум, Охридски споразум и друге политичке договоре, постепено повлачила са Косова и Метохије. Истовремено су, како истичу, такозване приштинске институције преузимале надлежности које су деценијама биле у рукама државе Србије. Догађаје у Бањској означавају као преломни тренутак после којег су једнострани потези Приштине учестали, а простор за делотворну реакцију Београда постао ужи. Ипак, поручују да Срби на Космету не смеју бити посматрани кроз страначке и идеолошке поделе. Њихов положај, наглашавају, мора бити питање националне одговорности и солидарности.

Најоштрији део студентске поруке односи се на раскорак између страдања на Газиводама и понашања власти у Београду. Док је јавност гледала сузе Србина који је остао без имовине, наводе студенти, представници власти славили су уз трубаче и гозбу. Тај призор тумаче као доказ да је очување власти постало важније од заштите националних и државних интереса. Објаву завршавају подршком Србима који остају на вековним огњиштима и речима: „Оволика издаја остаће записана у историји.“ Тако студентски покрет, сопственим речником, долази до истог средишта Јанковићеве критике — одговорности режима Александра Вучића за повлачење државе и напуштање народа.

У завршници разговора Јанковић је говорио и о ванредним парламентарним изборима, чији термин Александар Вучић више пута најављује. Он сматра да одлука не зависи од институција, већ од процене „шефа картела“ и његових домаћих и страних саветника. Споменуо је немачког саветника Јерга Хескенса, за којег је БИРН објавио да Вучића саветује годинама, док га плаћа немачка влада. Јанковић је навео и Сузану Васиљевић, као и људе повезане са Тонијем и Чери Блер и израелским саветницима, тврдећи да Вучић изборни тренутак одређује према њиховим проценама. „Нико то не зна, па ни сам Александар Вучић“, закључено је у разговору. (истраживање БИРН-а о Јергу Хескенсу)

Јанковићев интервју и студентска објава заједно остављају две непосредне поруке. Прва је да се рушење српских домова на Газиводама не може свести на управни спор о дозволама, јер се одвија у средини у којој су Срби изложени трајном политичком и безбедносном притиску. Друга је да помоћ не сме остати на саопштењима: она подразумева хуманитарну подршку, присуство на Косову и Метохији и политичку одговорност на изборима. Приштинске власти своје поступке правдају применом закона, али су чак и ЕУ и западне амбасаде упозориле на непоштовање правних процедура. Управо у том јазу између силе на терену и одсуства одговора Београда Јанковић види доказ предаје Срба, а Студенти у блокади — издају која ће остати записана у историји.

Кључне чињенице о спору на Газиводама

Догађај	Навод приштинских структура	Одговор власника и међународних представника
Рушење 11 кућа, 21. јул	„Ибар–Лепенац“ тврди да су бесправно подигнуте на земљишту предузећа	Власници кажу да су покренули поступке; ЕУ тврди да није поштована прописана процедура
Рушење мотела „Језеро“, 30. јул	Наставак уклањања „бесправних објеката на јавној имовини“	Породица Јакшић наводи да је спор био у току и да је рочиште било заказано за 12. август
Захтеви за обуставу	Приштина инсистира на спровођењу својих одлука	ЕУ, Немачка и Велика Британија траже обуставу, дијалог, транспарентност и законит поступак

Извор: Србин.инфо