Више од месец дана хиљаде људи излазе на улице Тиране, протестујући против своје владе, у највећем таласу друштвених немира у Албанији од пада комунизма пре више од три деценије.
Оно што је започело као протест због заштите природног резервата и више од 2.500 биљних и животињских врста које у њему живе, прерасло је у „фламинго револуцију“, покрет који доводи у питање сам правац у којем се земља креће.
Грађани Албаније огорчени су због тога што луксузни грађевински пројекти вредни више милијарди долара, које подржавају Џаред Кушнер и Иванка Трамп, прете једном од последњих нетакнутих природних подручја на Јадрану – Звернецу, његовој лагуни и оближњем острву Сазан.
Посебно их љути недостатак транспарентности у вези са тим пројектима. Влада тврди да споразуми још нису коначно закључени, али су снимци булдожера на плажама изазвали масовне протесте.
Демонстранти сада захтевају оставку премијера Едија Раме, који је тек прошле године освојио четврти мандат, иако је излазност на изборима била свега 45 одсто. Рама тврди да „не постоји апсолутно никаква могућност да ће инвестиција бити заустављена док год сам ја на власти”.
Лидер Социјалистичке партије већ годинама активно привлачи стране инвеститоре и капитал, тврдећи да је то неопходно како би једна од најсиромашнијих европских држава остварила привредни напредак.
Албанци поздрављају инвестиције, али то не значи да желе да продају своје природно и национално наслеђе – нарочито ако услови тих послова нису јасно представљени јавности. Рама је често приказиван као лидер који своју земљу уводи у модерно доба док његови критичари у самој Албанији говоре о „булдожерској демократији”, која издалека изгледа привлачније него изнутра, пише у уводнику Гардијана.
Рама за негативне реакције окривљује антитрамповско расположење. Бирачи широм Европе постали су осетљиви на сваку назнаку да би њихови лидери могли да жртвују националне интересе из страха од гнева Доналда Трампа.
Међутим, овај покрет је много више израз разочарања и Рамином владом, и конзервативним опозиционим лидером Салијем Беришом – бившим председником и премијером Албаније, коме је за време администрације Џоа Бајдена био забрањен улазак у Сједињене Америчке Државе због навода о корупцији.
Пројекат изградње у Звернецу омогућен је изменама закона из 2024. године, којима је дозвољена градња у заштићеним природним резерватима ради изградње луксузних комплекса са пет звездица. За многе грађане то представља најочигледнији доказ да се интереси обичних људи жртвују зарад користи супербогатих.
„Прошло је више од 30 година, а наше болнице су и даље ужасне, образовни систем нам је катастрофалан, нема довољно послова и сви одлазе… Из искуства смо научили да овакви пројекти увек користе само малобројној богатој елити“, рекао је за Гардијан један старији учесник протеста.
Албанци захтевају да им политика понуди нешто боље. У тим протестима могу се препознати одјеци дуготрајних демонстрација у Србији против клијентелизма и недостатка одговорности власти.
Посебно је упечатљиво то што се у земљи познатој по високој стопи исељавања велики број младих и образованих људи вратио из иностранства како би учествовао у протестима. Албанци који су раније веровали да у својој земљи немају будућност сада покушавају да је сами обликују.
Посланици Европског парламента затражили су хитну обуставу градње у еколошки осетљивим подручјима и упозорили да пројекат туристичког комплекса доводи у питање планове Албаније за приступање Европској унији. То би требало да буде озбиљно упозорење за премијера Едија Раму, који је обећао да ће Албанија постати чланица ЕУ до 2030. године.
Међутим, пре свега би требало да послуша сопствене грађане. Ово није само борба за очување драгоценог дела природе, колико год то било важно. Реч је о питању да ли земља може да пронађе бољи развојни пут од модела краткорочног економског раста који кроз нетранспарентне договоре доноси корист само малобројнима.
(Данас)
