Конгрес САД је 16. септембра 2026. усвојио Закон покојног Линдсија Грејема о санкцијама Русији и Ирану из 2026. (Линдсеy О. Грахам Санцтионинг Руссиа анд Иран Ацт оф 2026), на коме је радио пре него што је умро одмах након посете Кијеву и фабрици дронова. Представнички дом га је изгласао са 262:159, Сенат раније са великом већином, а Трамп је већ најавио да ће га потписати.

Нови закон је добио незванични назив „паклене санкције“ даје председнику САД овлашћење да уведе царину до 500 одсто на руски увоз и до 100 одсто на робу из земаља које купују руску нафту и гас.

Ово је изазвало велику бојазан у Европи и свету јер многе државе зависе од руског гаса и нафте. Такође, од данас ће САД да подигне каматне стопе, први пут од 2023. године, за 0,25 процентних поена. У септембру их је због инфлаторне претње, подигла и Европска централна банка (ЕСБ). Федове камате сада су у распону од 3,75 до 4,00 одсто, а три кључне стопе ЕСБ-а износе 2,50, 2,65 и 2,90 одсто.

Трамп је синоћ, на најаву да би Канада могла да тражи да постане придружена чланица ЕУ иако није у Европи, запретио „веома високим царинама“ ЕУ јер тај потез сматра као „непријатељски чин“.

Главне одредбе закона:

• Таргетира руски енергетски и одбрамбени сектор, олигархе, банке, званичнике и тзв. „флоту из сенке“ (танкере који заобилазе санкције).

• Даје Трампу овлашћење да уведе царине до 100% на робу из пет највећих купаца руске нафте или гаса, као и земаља које помажу заобилажење санкција.

• Предвиђа изузетак за земље које увозе мање од 15% природног гаса из Русије и предузимају значајне кораке да тај увоз смање.

• Забрањује нова америчка улагања у Русију и куповину руског државног дуга.

Србија није међу пет највећих купаца руске нафте и гаса (то су Кина, Индија, Турска и поједине европске земље као Мађарска, Словачка преко нафтовода Дружба и Француска увози течни гас) зато су директне царине од 100% на српску робу мало вероватне.

Како нове америчке санкције могу погодити Србију?

НИС је већ под америчким санкцијама због већинског руског власништва (Газпром њефт и Газпром). Ради само захваљујући привременим изузецима од ОФАК-а. Последњи је важио до 30. септембра 2026, док се чека продаја руског удела мађарском МОЛ-у.

Нови закон додатно притиска руски енергетски сектор, што може отежати продужење wаивер-а или учинити будуће изузетке строжим ако продаја не буде брзо завршена. НИС покрива око 80% домаћег тржишта нафтних деривата, па било какав застој у рафинерији у Панчеву директно утиче на снабдевање.

Србија и даље увози већину гаса из Русије (уговори са Газпромом се продужавају на кратке рокове од по три месеца). Зависност је висока. Закон циља руске енергетске компаније и може да отежа плаћања, логистику или нове дугорочне уговоре. Србија није у топ 5 купаца по обиму, али висока зависност значи да не испуњава лако услов за изузеће (мање од 15% руског гаса).

• Банке и фирме које послују са санкционисаним руским ентитетима могу наићи на додатне препреке.
• Повећање цена енергената на светском тржишту због нових ограничења може поскупети гориво и у Србији.
• Трговина са Русијом (која није обухваћена западним санкцијама) може бити под већим надзором.

Трампов став о Русији контрадикторан

Ове недеље позвао је Украјину да престане да напада руска постројења за производњу дизела. Кремљу је, након недавне посете преговарачког тима Виткофа и Кушнера, јасно да амерички председник сада има важније бриге од Украјине: изборе у новембру и кризу у Заливу, а кинески председник Си Ђинпинг 23. септембра долази у Вашингтон.

Вест да је руски олигарх Умар Кремљов платио део забаве након свадбе Трамповог најстаријег сина баца озбиљну сумњу на председникове планове. Закон му даје овлашћење да одустане од нових санкција Русији ако потврди да је то у националном интересу САД.

Немате много оваквих гласања у Конгресу која утичу на глобалне, геополитичке сукобе – рекао је у расправи републиканац Мајкл Мекол из Тексаса, један од предлагача.

Закон ће, додао је, директно утицати на сукоб који прети источној Европи и самом НАТО-у, може довести до његовог окончања и привести Путина за преговарачки сто.

Звучи подстицајно, али нереално је очекивати да би један закон могао да примора Путина на преговоре који нису у складу с његовим ратним циљевима.

Индија је, пак, упозорила Вашингтон да би царине због куповине руске нафте могле да наштете билатералним односима.

Паника у Конгресу

Десетак републиканаца, преноси ЦНН, приватно је тражило од страначког руководства да избаци царинска овлашћења, веома страхујући од раста цена уочи избора. Блумберг пише да су гласање одлагали и лобисти Америчке трговинске коморе и других пословних удружења, забринути да закон ствара правни темељ за нови, широки царински режим према трговинским партнерима.

Украјина је закон поздравила, али забринутост у обе странке, међу лобистима и у свету разумљива је. Долазак Си Ђи Пунга у недељу дана могао би да покаже колико је Трамп спреман да иде када је реч о царинама, пошто је Кина највећи увозник.

Србин.инфо