Увод
Био је рат и свашта је било у рату. Један град, Сребреница, предат је 11. јула 1995. године. Улазак Војске Републике Српске (даље: ВРС) у Сребреницу покренуо је велики број цивила према УНПРОФОР бази у Поточарима. Међу њима нису биле две Фадиле.
Фадила Хоџић је убијена и она је цивилна жртва рата. Уписана је у „Босанску књигу мртвих“ где пише да је рођена 17.11.1972. године у општини Хан Пијесак и да је убијена 8.1.1993. године у општини Братунац. (1)
Фадила Мујић је сведок њене смрти. Фадила Хоџић је била цивил и погинула је у нападу на српско село Кравица на Божић 1993. године. Тада су обе Фадиле учествовале у извршењу ратног злочина. (2)
Како је могуће да се цивилна лица, и то жене, нађу у центру војних операција?
Могуће је. Сребренички цивили су учествовали у свим нападима на српска села. Пљачке и паљевине су били део цивилне рутине. Многа убиства хладним оружјем извршили су сребренички цивили. У нападу на Кравицу их је учествовало више хиљада.
Међународни кривични суд за бившу Југославију о сребреничким цивилима
Међународни кривични суд за бившу Југославију је потврдио учешће сребреничких цивила у ратним операцијама. То је учинио у једној Пресуди, успут и без потребне пажње. Ипак, и то мало је довољно. (3)
Председавајући Судија Кармел Агиус (Цармел Агиус) у три случаја војних операција босанских муслимана изговара реченицу из Пресуде „за борцима су ишле хиљаде цивила босанских муслимана“. То су: Факовићи и Дивовићи (5.10.1992.), Бјеловац и Сикирић (14-19.12.1992.) и Кравица, Шиљковићи и Јежестица (7-8.01.1993.).
Председавајући Судија Кармел Агиус (Цармел Агиус) у три случаја војних операција босанских муслимана изговара реченицу из Пресуде да је са борцима ишла „гомила цивила босанских муслимана“ који су са борцима „палили имовину у широким размерама“. То су: Ратковићи, Горњи Ратковићи и Дучићи (21.06.1992.), Брађевина (27.06.1992.) и Јежестица (8.8.1992.).
Последице напада на српска села
Приликом ових напада било је много злочина. (4)
Српска страна је још 1993. године припремила Меморандум о српским страдањима. (5) Појављивање тог Меморандума у УН забраниле су САД. (6)
Српска страдања су данас позната али то нема значаја јер је Запад већ убио Југославију.
Сребренички цивили, дакле, не постоје као морално јединствена група. Огромна већина тих људи је добродушан и напаћени народ али један део је, у броју који се мери хиљадама, био учесник у ратним злочинима. Можда је баш та чињеница била разлог и мотив да јастребови у администрацији САД уз учешће муслиманске ратне власти ове људе припреме као курбан за клање.
Герника у Сребреници или Бајден најављује геноцид
Геноцид у Сребреници је „пророчански“ најављен две године и три месеца пре „геноцида“.
Џозеф Бајден, члан Одбора за спољне послове САД, био је тај „пророк геноцида“. Он се 9. априла 1993. године у Сарајеву састао са Алијом Изетбеговићем. Након више састанака у Европи поднео је извештај на стотинак страна и написао да ће, ако Запад не буде деловао, Сребреница постати Герника нашег доба.
„Видовитост Бајденове анализе најјасније се види у једној споредној реченици, која се ретроспективно чини готово пророчанском: Бајден упозорава да ће, ако Запад не буде дјеловао – Сребреница, мали град у источној Босни, за који у то вријеме скоро нико није чуо – постати Герника нашег доба“. (7)
Герника је град у коме су побијени жене и деца. Позната је по Пикасовој слици.
„Жене и деца чине Гернику сликом жртвованог невиног, беспомоћног човечанства. Такође, жене и децу је Пикасо често представљао као само савршенство човечанства. Напад на жене и децу је, по Пикасовом мишљењу, усмерен на срж човечанства“. (8)
Герника у Сребреници је била потребна јастребовима у Влади САД-а како би своја злочинства широм света оправдали дубоко хуманим разлозима.
Герника у Сребреници или Војска АБиХ оставља жене и децу
Био је рат и свашта је било у рату. Један град, Сребреница, предат је 11. јула 1995. године. Улазак ВРС у Сребреницу покренуо је муслиманске цивиле према УН бази у Поточарима. Војници АБиХ су нестали као река понорница.
У Сребреници су војници АБиХ оставили своје жене, децу и старе мајке „геноцидној“ војсци ВРС! Да ли постоји сличан пример у историји света? Која сила је то могла да уради и на који начин? Бајденова Герника је постављена на позорницу.
И на Пикасовој слици мушкарци су одвојени од својих породица. Таква је историја Гернике.
Цивили припремљени за покољ
Џозеф Бајден је свој извештај предао у јуну 1993. године а већ 8. септембра 1993. године у Вашингтону су се састали Бил Клинтон и Алија Изетбеговић. Не знамо нити можемо знати шта су на том састанку они говорили али знамо да се већ у октобру 1993. у Сарајеву догодио надреални састанак о коме сведочи Хакија Мехољић, предратни и ратни шеф полиције у Сребреници: „Нуди ми Клинтон да уђу Четници у Сребреницу и изврше покољ пет хиљада муслимана и биће војна интервенција НАТО снага на српске положаје у цијелој Босни и Херцеговини“! (9)
Убити пет хиљада муслимана, можда жена и деце, за човека здраве памети је ненормално. Али за САД то је рутина. У Ираку су убили пола милиона деце. Без гриже савести. Без било чега што подсећа на људе. „Вредело је“, рекла је. (10)
Муслиманска влада жртвује сребреничке цивиле
У пет сати ујутру 10.07.1995. Ратном Председништву Сребренице је било јасно да је пад Сребренице неминован. Покушали су контакт са државним врхом муслиманске БиХ али нису у томе успели. „И онда смо ми рекли ако ко изађе жив из Сребренице да ће њих двојицу убити“. Да ће убити Изетбеговића и Силајџића.
Пробудили су напокон Алију Изетбеговића и разговарали с њим: „Предсједниче, пробајте спасити жене, децу и старце а војно способне ко… за њих брине, ако хоће сами нека се бране, нека раде шта хоће“. Председник је тада рекао: „Немојте се секирати, за два сата издржите, биће све у реду“.
То је било десетог ујутру (10.07.1995) у пет сати. Једанаестог (11.07.1995.) у пола два поподне је Сребреница пала али се више никада није могао добити нико! (11)
Наводно последњи контакт са Сребреницом
Наводно последњи контакт са Сребреницом имао је Харис Силајџић, председник Владе БиХ у том тренутку, у ноћи уочи 11. јула 1995. Онда се обратио новинарима и рекао: „Ово је издаја Сребренице“. И још је рекао: „Управо, док ми сада разговарамо, 60.000 људи је препуштено покољу у Сребреници“. (12)
Харис Силајџић најављује покољ. Улога у издаји сопственог народа је одиграна.
Тог дана када је пала Сребреница у Зеници је државни и војни врх муслиманске БиХ расправљао будалаштине. Они су говорили о лепљењу плаката у Високом и о официрима који псују када се деру на војску. Сребреница скоро да није ни поменута.
Када су светске агенције објавиле вест да је Сребреница пала ту чињеницу није нико приметио, ни у држави ни у војсци босанских муслимана, тог 11. јула 1995. године. Драматичну вест је објавио возач након што су сви састанци завршени. „Шефе, да ли сте чули, пала је Сребреница? Посланици СДА БиХ у Скупштини БиХ су тако последњи сазнали за пад Сребренице“. (13)
Генерал Младић у Сребреници или „Правац Поточари“!
Усред жестоких бошњачких расправа о лепљењу плаката Војска РС је ушла у град. Ту војску није дочекао ниједан српски становник Сребренице. Сви су побијени. Последња од свих, старица Иванка Мирковић, лежала је заклана на степеништу једне зграде.
ВРС је била опијена успехом и славила је победу. Само је Генерал Младић журио. Сви цивили су отишли у Поточаре. У близини су били љубитељи Гернике на сребренички начин: француска обавештајна служба, британски САС и многи други вукови. (14)
„Недужно муслиманско становништво није циљ дејстава ВРС“, рекао је Генерал Младић. (15)
И зато, у циљу заштите цивилног становништва, он наређује: „Правац Поточари“! (16)
Генерал и Преводилац у Поточарима
У Поточарима је Генерал Младић срео младог преводиоца УН Емира Суљагића: „Јеси ли био у војсци? Нисам. Ниси, јел’ да? Нисам, озбиљно, био сам малољетан! Добро, ‘ајде сад иди у камп, може те неко убити“. (17)
Ипак, млади преводилац је лагао. Емир је у почетку рата непуних годину дана био војник и нападао је српска села. Иза тих напада су остајали мртви људи. (18)
Али Генерал Младић је већ рекао да „ће све пустити да оду без обзира на то што су неки од њих можда учествовали у злочинима“. (19)
За овај очински гест Генерала Младића у то време млади Емир Суљагић му никада касније није узвратио захвалношћу.
Трагедија холандског официра у Поточарима
У време драматичних догађаја УН официри су писали извештаје. „Наведен је и један болни детаљ из извјештаја официра: у моменту када се широм Сребренице дешавају масовна убиства, један холандски официр пријавио је губитак 300 њемачких марака“. (20)
Не знамо да ли израз „болни детаљ“ описује бол холандског официра због изгубљених 300 немачких марака или је „болни детаљ“ бол надређених због бола официра. У сваком случају његову бол могу да схвате само сребреничке бабе које су уновчиле сваку кошчицу сахрањену у меморијалном центру.
Бол због 300 марака објашњава коме су војници АБиХ поверили животе своје нејачи да их спаси од наводно „геноцидног“ непријатеља.
Генерал и Дечак у Поточарима
Генерал Младић је у Поточарима ушао међу муслимански народ, делио је деци чоколаде а једног дванаестогодишњег дечака је помиловао по глави. Шеснаест година касније једна тужна београдска књижевница је писала да је лобања тог дечака нађена недалеко одатле и да су јој то рекли људи из окружења тадашњег председника Србије. Два дана након њеног текста објављен је интервју са тим дечаком, сада одраслим човеком. (21)
Герника у Хашком трибуналу : „Један деда је приморан да једе јетру свог унука“.
Када је Хашки трибунал подигао оптужницу против Радована Караџића и Ратка Младића конференцију за штампу је одржао поступајући судија и при томе рекао најпрљавију лаж која се може замислити: да је„један деда приморан да једе јетру свог унука“. (22)
Само Онај ко је разорио Југославију, Онај ко је наговорио Алију Изетбеговића да повуче потпис са Лисабонског споразума, Онај ко изазва и контролише ратове, Онај ко контролише Међународни кривични суд за бившу Југославију и напокон Онај што је спремио Гернику у Сребреници, дакле, само Он је могао да у лику овог судије изговори да је„један деда приморан да једе јетру свог унука“.
„На стотине живих сахрањених мушкараца, мушкарци и жене сакаћени и заклани, деца убијана пред очима својих мајки…“.
Герника у хашким судницама трајала је кратко и нестала је заувек али је остала „бајденовска пророчка мисао“ о деди и унуку.
Герника у Мезарју Поточари
Поточарска Герника замишљена је идиотски али траје много дуже него Хашка. Настала је у заносу „босанског чуда отпора“ када су поточарски генијалци 2013. године у меморијалном центру сахранили мртворођену бебу. Генијалци су напрегли свој поточарски ум и коначно смислили да је то дете ипак живело неколико секунди колико је било довољно српском војнику да га изгази чизмама. (23)
Иако је Генерал Младић заштитио више од 25.000 жена и деце, поточарска интелигенција закључује да је усред УНПРОФОР базе српски војник за две секунде изгазио новорођенче које је живело неколико секунди! „Шта рећи? Какву послуку порати“? (24)
Герника у Сребреници се није догодила
Према укупним проценама УН, Црвеног крста и холандских извора, из Поточара је 12. и 13. јула 1995. евакуисано приближно 25.000–30.000 цивила, претежно жена, деце и стараца. Евакуација је спроведена под надзором ВРС и присуством УНПРОФОР-а.
Бајден снује а Бог одлучује. Герника у Сребреници се није догодила.
______________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1)
„Босанска књига мртвих“ – књига 4 – општина Хан Пијесак – на страни 783
Ова књига је бесплатно доступна на интернету
(2)
СВЈЕДОЧЕЊЕ ФАДИЛЕ МУЈИЋ ИЗ СРЕБРЕНИЦЕ
(3)
Међународни кривични суд за бившу Југославију (https://www.icty.org) је у предмету Орић (ИТ-03-68) дана 30. јуна 2006. донео ПРЕСУДУ Претресног већа у поступку против Насера Орића. Сажетак пресуде можемо наћи на следећој страни:
https://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/bcs/060630bcs_summary.pdf
а целу пресуду можемо наћи на овој страни:
https://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/bcs/ori-jud060630b.pdf
Председавајући Судија Кармел Агиус (Цармел Агиус) је прочитао Пресуду. Пратимо тачке 3 и 5: Безобзирно разарање. У том делу је Суд изричито потврдио учешће муслиманских цивила у ратним операцијама.
За потребе овог текста пратимо прилоге на yоутубе каналу Интернатионал Цриминал Трибунал фор тхе формер Yугославиа (ИЦТY)
а)
Пресуда Претресног вијећа: Орић (5/7. дио) – 30. јуни 2006
б)
Пресуда Претресног вијећа: Орић (6/7. дио) – 30. јуни 2006
Дакле, Председавајући Судија Кармел Агиус (Цармел Агиус) изговара:
(4)
филе:///Ц:/Усерс/Администратор/Доwнлоадс/српска-згарисат-сребреницког-краја.пдф
„Српска згаришта сребреничког краја“
Преузето са сајта http://www.serb-victims.org/
Институт за истраживање српских страдања у XX веку
(5)
http://www.serb-victims.org/component/option,com_docman/task,doc_details/gid,64/Itemid,99999999/
Преузето са сајта http://www.serb-victims.org/
Институт за истраживање српских страдања у XX веку
(6)
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:754820-EKSKLUZIVNO-Novosti-otkrile-skrivani-izvestaj-o-masakru-1000-Srba
EKSKLUZIVNO: Новости откриле скривани извештај о масакру 1.000 Срба
Драган Вујичић 14. 10. 2018. у 14:00
(7)
https://www.dw.com/bs/bajden-jo%C5%A1-93-predvidio-genocid-u-srebrenici/a-55455812
Vidoviti Џо Бајден – ко га воли, а ко га не воли на Балкану 31.10.2020
Бајден је још 1993. упоредио Сребреницу с Герником Фото: пицтуре аллианце/дпа/АП/А. Емриц
(8)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Gernika_(Pikaso)
(9)
Хакија Мехољић – Сребреница тоwн бетраyед (еxцерпт)
(10)
Маделеине Албригхт јустифиес тхе деатхс оф 500,000 Ираqи цхилдрен ас “wортх ит”
(11)
Сребреница – Клинтонова или Изетбеговицева воља??? договори о подјели (Босанска декларација)
време: 14:30 до 16:00
„ Десетог ујутру у пет сати (10.07.1995.- ЉР)) Осман Суљић је био Председник Скупштине Општине и, значи, Ратно Председништво је донело одлуку да се упозна Предедник Алија Изетбеговић о стању у Сребреници. Ми смо предвидели пад Сребренице. Ујутру је назван радио станицом, он је тражио да се Харис Силајџић пробуди, Харис Силајџић је одбио тамо да неће да говори, и онда смо ми рекли ако ко изађе жив из Сребренице да ће њих двојицу убити. Пробудили су Председника и он је устао и разговарао је са Османом Суљићем (отворени је био разговор, није било шифровано ништа више, то је крај био свега) да Председниче (прво ћу цитирати Османа Суљића, жив је човјек) Председниче, пробајте спасити жене, децу и старце а војно способне ко… за њих брине, ако хоће сами нека се бране, нека раде шта хоће, и тако даље. Председник је тада рекао: „Немојте се секирати, за два сата издржите, биће све у реду“. То је било десетог ујутру у пет сати. Једанаестог (11.07.1995.-ЉР) у пола два поподне је Сребреница пала али се више никада није могао добити нико! Ни у Генералштабу, ни Алија Изетбеговић, него су сјели и отишли у Зеницу да расправљају ко ће заменити Ганића, који је доживео саобраћајну несрећу, а у Сребреници се врши покољ“!
(12)
ИЗДАЈА СРЕБРЕНИЦЕ, ХАРИС СИЛАЈЏИЋ (Посљедњи разговор са Сребреницом)
(13)
СЕФЕ, ЈЕСТЕ ЛИ ЦУЛИ, ПАЛА СРЕБРЕНИЦА? Писе: Дамир ХРАСНИЦА
© Цопyригхт Независни магазин ДАНИ, 1998. Објављено у броју 79 ДАНА, 6. ЈУЛИ / СРПАЊ 1998.
„Око 18:00, Зеница: На крају сједнице Едхем Бичакчић се захвалио посланицима на повјерењу. “Настојат ћу да оправдам повјерење и да наставим да радим као што је радио професор Ганић”, рекао је Бичакчић. Сједница у Зеници је завршена до 18 сати, како би могла да буде одржана раније најављена трибина Изврсног одбора СДА Зеница. Када је посланик из Тешња др. Екрем Ајановић, по завршетку сједнице, испред зграде зеничке опћине сјео у службена кола, возач га је упитао: “Шефе, јесте ли чули, пала Сребреница?” Посланици СДА БиХ у Скупштини БиХ су тако посљедњи сазнали за пад Сребренице“.
http://zavet.net/wp-content/uploads/2026/02/13-SEFE-JESTE-LI-CULI-1998.pdf
(14)
Посебно је злокобно било присуство британског САС-а у Поточарима.
Холандски официр Винцент Егберс (Винцент Егберс) је на суђењу Ратку Младићу рекао да су у саставу Холандског батаљона месецима била и два војника британских специјалних снага САС.
Преводилац Емир Суљагић овако описује свој сусрет са САС-овцима 11. јула у Поточарима:
„Након двадесетак минута пјешачења, окренуо сам се и иза себе видио бијели џип: у њему су била тројица САС-оваца. Цио дан су провели на фронту; очекивали су авионе које су требали наводити. Стали су и ја сам се попео на отворени џип“.
https://pescanik.net/secanje-prevodioca/
Sećanje преводиоца Емир Суљагић11/07/2009
(15)
На састанцима у Хотелу Фонтана у Братунцу 11. и 12. јула 1995. Генерал Младић је понављао да су муслимански цивили недужни и то је наведено у Пресуди Претресног већа:
2460. Младић је на састанку рекао да циљ операција нису ни снаге УНПРОФОР-а ни муслиманско становништво, и да он жели помоћи муслиманском цивилном становништву јер оно није одговорно за то што се десило. 10500
2467. Током састанка, Младић је понављао да “недужно муслиманско становништво” није циљ дејстава ВРС-а.10526 Понудио је да обезбиједи аутобусе за њихов превоз из Поточара, ако други обезбиједе гориво.10527
(16)
Босниа – Вицториоус Младиц Ин Ембаттлед Сребреница
Време: 03:22 тренутак када Генерал Младић изговара наређење „Правац Поточари“
(17)
https://pescanik.net/secanje-prevodioca
Сећање преводиоца Емир Суљагић11/07/2009 Разговор са Младићем:
– Добар дан.
– Добар дан.
– Одакле си?
– Одавде, из Братунца.
– Шта радиш овдје?
– Преводим.
– Куд си кренуо?
– Па… ево, кренуо сам горе са овим војним посматрачима, да видимо шта се дешава.
– Јеси ли био у војсци?
– Нисам.
– Ниси, је л’ да?
– Нисам, озбиљно, био сам малољетан!
– Добро, ‘ајде сад иди у камп, може те неко убити.
– Могу ли добити своју картицу натраг?
– Ево ти.
(18)
„Не осуђујем никог ако је отишао и донио врећу брашна из неких од српских села јер је то био једини начин да се преживи. Мој отац је то радио. Ја сам то радио. Да је у току тога било убијања – јесте.“
Ову реченицу којом признаје учешће у активностима које су пратили ратни злочини Емир Суљагић изговара 2005. године.
https://www.slobodnaevropa.org/a/851146.html
Представљена “Разгледница из гроба” Емира Суљагића 6. јули/српањ, 2005.
Осврт на ову чињеницу ми смо већ дали у тексту „Тата и ја бих то радио“:
http://zavet.net/тата-и-ја-бих-то-радио/и http://zavet.net/има-логике-али-нема-суље/
(19)
Пресуда Претресног већа Генералу Младићу:
2478. Сљедећег јутра, 12. јула 1995., око10:00 сати, одржан је трећи састанак, … Младић је поновио свој захтјев за предају свих наоружаних мушкараца, босанских Муслимана, и оружја, те је изјавио да они могу “опстати или нестати”. Младић је изјавио да цивили могу остати или отићи куда желе и да ће он све пустити да оду без обзира на то што су неки од њих можда у честововали у злочинима“.
(20)
„Наведен је и један болни детаљ из извјештаја официра: у моменту када се широм Сребренице дешавају масовна убиства, један холандски официр пријавио је губитак 300 њемачких марака“.
https://balkaninsight.com/sr/2011/12/09/holandani-zataskali-masovnu-grobnicu-u-srebrenici/?utm_source=chatgpt.com
Холанђани заташкали масовну гробницу у Сребреници
Елдин Хаѕовиц анд Звездана Вукојевиц Децембер 9, 201110:22
(21)
Сусрет Генерала Младића и дванаестогодишњег дечака Изудина Алића
Време: 01:30
БОСНИА: СРЕБЕНИЦА: ТХОУСАНДС ОР РЕФУГЕЕС ДЕПОРТЕД
http://91.222.7.144/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/boris-tadic-i-izudin-alic.html
Борис Тадић и Изудин Алић
(22)
„Након прегледа доказа које је поднело Тужилаштво, судија Риад је потврдио оптужницу изјавивши следеће:
“Након што је Сребреница у јулу 1995. пала у руке српских снага које су је опседале, изгледа да се десио заиста страшан масакр муслиманског становништва. Докази које је поднело Тужилаштво описују сцене незамисливог дивљаштва: на хиљаде мушкараца погубљених и затрпаних у масовне гробнице, на стотине живих сахрањених мушкараца, мушкарци и жене сакаћени и заклани, деца убијана пред очима својих мајки, деда приморан да једе јетру свог унука. Ово су истинске сцене из пакла, писане на најмрачнијим страницама људске историје”.“
https://www.icty.org/bcs/press/radovan-karad%C5%BEi%C4%87-i-ratko-mladi%C4%87-optu%C5%BEeni-za-genocid-po%C4%8Dinjen-nakon-pada-srebrenice?utm_source=chatgpt.com
Радован Караџић и Ратко Младић оптужени за геноцид почињен након пада Сребренице
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ТУЖИЛАШТВО Хаг, 16. новембар 1995. ЦЦ/ПИО/026т
https://www.icty.org/en/press/radovan-karadzic-and-ratko-mladic-accused-genocide-following-take-over-srebrenica
Радован Караѕиц анд Ратко Младиц аццусед оф геноциде фоллоwинг тхе таке-овер оф Сребреница.
Пресс Релеасе РЕГИСТРY Тхе Хагуе, 16 Новембер 1995 ЦЦП/ПИО/026ф
(23)
http://zavet.net/fatima-hajrudin-muhic-1995-1995-2/
Љубиша Ристић: Фатима Хајрудина Мухић (1995-1995) или Морбидне манипулације у Поточарима
(24)
Текст преузет са Удружење ЗАВЕТ СрпскоРуски
