На непуне три недеље до одржавања парламентарних избора у Србији постаје све очигледније да Вучићева машинерија све више шлајфује у блату. Медијска кампања се своди на свакодневне негативне и огавне приче о људима са Студентске листе, док је истовремено потпуно пропао покушај да се Вучић прикаже као нормалан човек.

Пише: Др инж. Мирослав Паровић

Ту је било и доста комичних ситуација у којима неко ко се представља као пасионирани пратилац и познавалац кошаркашке игре не зна да је Даниловић закуцао преко Сабониса на финалу Европског првенства 1995. у Атини и још у то убеђује Муту Николића, који је био присутан. Исто тако, пред камерама Вучић је показао да не зна да користи аутомат за прање кола, голом руком је покушао да окреће вреле ћевапе на роштиљу, а најмање десет пута је пред камерама показао да не зна да користи нож, па тако пре пар месеци није успео да исече кулен на Палићу, а недавно ни торту.

Све у свему, медијска кампања му је доживела тотални дебакл. Отуда се више посветио омиљеној акцији којом све своје мане приписује противницима. Па је тако машинерија кренула да застрашује жене како ће их студенти тући и силовати. А онда је буквално три дана од отпочињања кампање Александар Шапић на улици напао и ударио једну жену.

Ни то није било довољно, онда је почасни конзул Аустрије у Нишу претукао активисту СНС-а јер му је овај дошао пред врата, а Вучић је то покушао да прикаже као „блокадерско насиље“, иако су оба учесника у тучи из исте екипе. И коначно, наводно мирољубиви активисти напредњака су пребили радника Агенције за спречавање корупције који је у својим редовним радним активностима сликао штандове како би на основу тога могао да се направи завршни извештај о кампањи. Дакле, чак и у том сегменту је подбацио.

Онда се поставља питање шта би могла да буде излазна стратегија за Вучића? По мом мишљењу, одговор се крије у мотиву и начину на који је он поднео оставку на функцију председника Србије. Наиме, он је то учинио у Ћациленду пред за то окупљеним лојалистима, од којих је већина са криминалним досијеима.

Из тога ја закључујем да је он због њих напустио Андрићев венац како би се потпуно поистоветио са криминалном структуром. Порука је била: ја сам један од вас и морамо да идемо до краја ако хоћемо да сачувамо власт и слободу. Ако се сагласимо да је то тако, онда су наредни кораци релативно предвидиви.

Вучић махом обилази руралне средине по ободима Србије, а разлог је тај што се у тим местима налази највише оних који су уписани у бирачки списак, а физички нису присутни, било да су на привременом раду у иностранству, било да уопште не постоје, већ да су фиктивно уписани на непостојеће адресе. У таквим срединама ће бити и теже контролисати изборни процес и за претпоставити је да ће ту Вучић имати више гласова од људи који ту стварно живе.

За веће средине, посебно урбане делове градова, колико имам информације, спремљено је да се иде на свесно обарање око пет стотина изборних места на којима Студентска листа стоји убедљиво. То ће се изводити тако што ће одређени лојалисти добити по више гласачких листића да убаце, па ће број листића у кутији бити већи од броја који су потписали да су исте преузели, што је основ за обарање.

На овај начин ће РИК баратати и саопштавати само резултате са бирачких места на којима власт стоји добро, уз крађу, куповину и уцене, док ће највећа бирачка места која односе превагу на страну Студентске листе остати ван рачунице док се не буде поновило гласање. На овај начин ће се у јавности направити лажна слика о томе да је Вучић победио, а све са циљем да се што више предупреде протести.

На крају, поставља се питање шта нама ваља чинити? Пре свега, у периоду до 25.10. треба анимирати што више људи да изађу на гласање и да тамо заокруже број 3. Посебно треба охрабривати оне који су до сада гласали за власт, а сада се колебају. Ти осветнички гласови би могли да буду посебно важни.

Потом, грађани који хоће да гласају за Студентску листу на биралишта треба да изађу што раније, идеално већ од 7 ујутру. На тај начин би се јако збунила Вучићева изборна машинерија и смањила би се могућност махинација или би макар оне постале видљивије. И коначно, у изборној ноћи већ од 20:01 грађани треба да буду на улицама широм Србије, а поготово у Београду.

На овај начин би се потпуно обесмислило све оно што је Вучић спремио за изборни дан, а поготово за изборну ноћ. Наступила би огромна постизборна криза коју више никако не би могли да контролишу. Кулминација те кризе би био огроман скуп у Београду у недељу 1.11.2026. када бисмо се сви окупили због две године од злочина у Новом Саду, за који су криви исти они који планирају да наместе изборе 25.10. и на силу поставе Вучића за премијера. Ето, по мом мишљењу, то је пут за победу, а људи нека просуде сами.

(Магазин Таблоид)