YOU TUBE ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Увод: прислушкивање ученика и природа режима
00:05:38 Реформа служби, досијеи и истина без освете
00:16:00 Веселин Милић, порекло имовине и привилегије
00:21:00 ТВ дуел, сиромаштво и напади на јавне ауторитете
00:27:19 Зашто се „Народна Србија“ повукла у корист студената
00:31:39 Разговори са опозицијом и предлог заједничког наступа
00:34:01 Лустрација, СНС и критика „Аутентичне деснице“
00:46:30 Реформа странака и будућност Новог лица Србије
00:50:29 Плате, корупција и питања о помиловањима
00:55:40 Предаја власти и могући исход изборне вечери
00:58:47 Поделе међу Србима и борба за већу излазност
01:04:59 Никола Пејаковић, патриотизам и завршни позив грађанима

Парандиловић сматра да се на изборима 25. октобра не одлучује само о расподели мандата, већ о могућности да Србија изађе из система који описује као криминалан, корумпиран и подређен опстанку једног човека на власти. Зато, каже, није желео да ни најмањом изборном калкулацијом угрози победу студената.

„Ми смо уз мало дилеме и консултација донели одлуку да повучемо листу, јер нисмо желели да ниједан промил шансе, не проценат него промил шансе, оставимо да нас неко може оптужити сутра да смо помогли режиму да опстане“, рекао је.

Разговор је обухватио и наводно прислушкивање средњошколаца, улогу БИА и ВБА, режимске медије, случај Веселина Милића, имовину функционера, односе у опозицији, могућност мирне предаје власти и подршку јавних личности Вучићу. Оптужбе, процене мотива и изборне прогнозе у наставку представљају Парандиловићеве ставове из интервјуа.

Деца као политички противници и службе као чувари власти

На Златановићево питање о информацијама да је БИА прислушкивала средњошколце Јовине гимназије, Парандиловић је одговорио да власт све више помера границе прихватљивог понашања. Оценио је да службе, уместо да штите грађане и државу, прате политичке противнике, студенте, пленуме и разговоре по кафићима. Тврди да су истовремено занемарени стварни безбедносни ризици, укључујући деловање страних агената и могуће терористичке претње.

Подсетио је на Вучићеву ранију улогу координатора служби безбедности и оптужио га за опседнутост праћењем противника, креирањем афера и фабриковањем прича. Говорећи о његовом понашању, користио је изразе попут „лудило“, „патологија“ и „оболели човек“. Поменуо је и Вучићеве наступе о батинашима, предизборне спотове и посете школама као примере онога што сматра губитком мере и одговорности.

Србију под таквом влашћу упоредио је са диктаторским моделима, помињући „православни Ирак“, Азербејџан и Белорусију. Насупрот томе, студентски покрет види као снагу која је пробудила земљу и заслужује пуну подршку.

„Ова генерација има историјску улогу да спасе државу“

Парандиловић је рекао да је и болестан дошао у емисију јер жели да што већем броју грађана објасни зашто изборе сматра пресудним. Упозорио је да би останак истог система, по његовој процени, значио још више медијске пропаганде, награђивање насилника, одлазак људи из земље и њено постепено одумирање.

Студентима приписује историјску улогу у спречавању таквог исхода. Навео је да су зато добили безрезервну подршку њега лично, Новог лица Србије и коалиције „Народна Србија“. Истакао је да његова подршка није само декларативна: каже да свакодневно обилази протесте, скупове и студентске штандове.

Реформа служби и отварање досијеа: „Мој нека буде први“

Парандиловић сматра да се држава не може обновити без здравог безбедносног сектора. Предлаже расформирање постојећег начина рада служби и њихово уређење по узору на модерне службе развијених земаља.

Садашње структуре описао је као остатке навика ОЗНЕ, УДБЕ и КГБ-а. Упоредио је некадашње праћење грађана због слике краља Петра или породичне славе са данашњим праћењем студентских протеста и приватних разговора. Као први корак издвојио је отварање досијеа, најпре политичара. Поручио је да нема проблем да његов досије буде први отворен и да у њему, како очекује, могу бити забележене пре свега службене сплетке и прислушкивање.

Изнео је оцену да Србија није направила јасан раскид са наслеђем политичког надзора. Критикујући квалитет доушничког апарата, испричао је да је видео белешке чију је неписменост и нечитљивост тешко описати.

Истина није освета: Раздвојити жртву и џелата

Парандиловић је нагласио да отварање досијеа не предлаже као позив на освету, већ као услов да грађани знају ко је шта радио. Сматра да су у Србији жртве и њихови прогонитељи изједначени, па се понекад чак од жртве очекује да се извини. Према његовом ставу, без истине нема ни слободне одлуке о опраштању, нити основа да се направи разлика између поштеног човека и доушника.

Одбацио је оправдање да би откривање прошлости створило „злу крв“, упоредивши га са логиком по којој би се и злочини заташкавали ради избегавања непријатности. У том контексту дотакао се и Тита. На питање о отварању гроба изразио је подршку провери, али је додао да пред изборе не жели да главна борба буде потиснута темама које би неко могао сматрати споредним. Као пример дуговечности политичких кадрова поменуо је Бакија Анђелковића и његову улогу у Пошти, питајући зашто се не преиспитују резултати људи који деценијама прелазе са функције на функцију.

Веселин Милић и питање истине о криминалу

Поводом Златановићевог питања о предмету у коме су поменута убиства Александра Нешовића Баје и Саше Вуковића, као и улога Веселина Милића, Парандиловић је оценио да се пуна истина неће сазнати док власт не буде промењена. Рекао је да Милића лично не познаје, али да зна доста о њему и да га не сматра наивним. Изнео је претпоставку да Милић располаже информацијама о Вучићу које би могле да утичу на његов положај у поступку.

Такве односе описао је као „криминалну хоботницу“ у којој се људи међусобно штите ради очувања система. Није представио доказ о конкретној нагодби, већ је говорио о својој процени односа моћи. Сматра да је у таквом систему нестао јасно одређен државни и национални интерес, док је стицање богатства постало главни циљ врха власти.

Порекло имовине: Проверу започети од њега

Парандиловић је позвао на испитивање имовине политичара и понудио да провера почне од њега. Навео је да је стан купио када је квадрат коштао око 1.800 евра и да за њега отплаћује кредит на 30 година. Поредећи то са ценама од 5.000 евра по квадрату, уз ПДВ, рекао је да би и као посланик данас тешко могао да приушти исти избор.

Одбацио је приче да му је неко поклонио стан и поручио да су банковни подаци о кредиту проверљиви. Спреман је, каже, да се испита и имовина његове породице више генерација уназад. Истовремено је изнео тешке оптужбе о богаћењу Вучића, његовог брата Андреја, Синише Малог и Ане Брнабић. Оценио је да врх власти више не познаје свакодневне трошкове обичних људи, већ се пре свега бави некретнинама и акумулацијом богатства.

Три милиона за рођендан и 3.000 динара за митинг

Парандиловић је поставио питање да ли су тачни наводи о прослави педесетог рођендана Николе Петровића у Венецији која је, према причи коју је поменуо, коштала три милиона евра.

Тај износ супротставио је тврдњи да се грађани на страначке скупове доводе за 3.000 динара, уз аутобуски превоз и сендвиче. Тиме је желео да покаже разлику између богатства људи блиских власти и положаја њихових присталица.

Говорио је и о великом броју Вучићевих кумова, користећи поређење са Али Бабом. Његова основна оцена јесте да је власт створила затворену, привилеговану касту која користи осиромашење грађана за политичку контролу.

Информер и локалне телевизије као систем пропаганде

Парандиловић је посебно критиковао Информер и Драгана Ј. Вучићевића. Информер је назвао „духовном академијом“ СНС-а, а Вучићевића „Вучићевим патријархом зла и несреће“. Тврдио је да је садржај те телевизије, преко других канала и локалних емитера, доступан грађанима на више места у телевизијској понуди. Поменуо је ТВ Прибој, ТВ Краљево, Голију и ТВ Лав, као и откључавање програма Пинка, Хепија и Информера.

Као лични пример навео је деду који нема кабловску телевизију, већ обичну антену, а ипак, према његовим речима, Информеров програм може да гледа на више канала. Оценио је да власт тиме шири пропаганду нарочито према сиромашнијим грађанима и пензионерима. У разговору је поменут и наступ Вучићевића и Владимира Ђукановића поводом догађаја са наводним звучним оружјем, који су саговорници оштро осудили.

Награђивање насилника и напад на јавне ауторитете

Парандиловић је оптужио власт да људе повезане са нападима на студенте награђује местима на изборним листама и могућношћу напредовања у држави. По његовој оцени, тиме се шаље порука да безусловна послушност и спремност на насиље доносе положај посланика, државног секретара или министра.

Говорио је и о нападима на Новака Ђоковића и Немању Видића. Ђоковићеву подршку студентима, гест „пумпај“ и подигнута три прста на Вимблдону навео је као повод за кампању против њега. Оценио је да би у истом пропагандном систему били нападнути и Пупин, Тесла, Карађорђе, Милош Обреновић или Свети Немања када би критиковали власт. Порука тог поређења јесте да, по њему, више не постоји признати ауторитет који је заштићен од политичког блаћења.

Зашто се „Народна Србија“ повукла

Парандиловић је рекао да су он, Мирослав Алексић и Александар Јовановић Ћута водили озбиљну парламентарну борбу против режима, док је део других опозиционих актера био пасиван. Тврди да је коалиција „Народна Србија“ имала реалне изгледе да пређе цензус, позивајући се и на истраживања која је повезао са Ђорђем Вукадиновићем и другим истраживачима. Ипак, одлучили су да се повуку и ресурсе ставе на располагање студентима.

Навео је да су ризиковали политичке каријере како не би остала могућност да им се припише помагање власти. У истом делу разговора тврдио је да су преко посредника испитиване могућности да остану у изборној трци и поставе своје захтеве. Рекао је да је одбио да разговара о томе и да није ни желео да чује конкретне услове.

Опозициони бирачи и лидери који, по њему, расипају гласове

Парандиловић прави разлику између грађана који гласају за друге опозиционе листе и њихових руководстава. За бираче Понoша, Маринике Тепић, Ђиласа и Милоша Јовановића рекао је да недвосмислено желе смену Вучића. Критика је, наглашава, усмерена на лидере који те гласове, по његовој процени, воде ка листама без довољне подршке.

Изнео је прогнозу да „Европска Србија“ и „Аутентична десница“ неће прећи цензус. Пример са три одсто гласова користио је као грубу илустрацију своје тезе да расипање опозиционе подршке помаже најјачој листи, а не као прецизан обрачун мандата. Јовановићеву најаву оставке у случају неуспеха сматра недовољном: каже да оставка председника странке не надокнађује пропуштену прилику за смену режима.

Политички актер	Парандиловићев став	Разлог који наводи
Студентска листа	Безрезервна подршка	Јединство и могућност смене власти
„Народна Србија“	Повлачење из трке	Избегавање расипања гласова
„Европска Србија“	Оштра критика руководства	Прогнозира останак испод цензуса
„Аутентична десница“	Оштра критика руководства	Сумња у стварни сукоб са режимом
Бирачи других опозиционих листа	Сматра их противницима власти	Раздваја их од страначких врхова
СНС	Тражи одговорност и забрану организације	Приписује јој системско насиље и злоупотребе

Разговори са Јовановићем и предлог заједничког наступа

Парандиловић је навео да је Мирослав Алексић два пута организовао састанке опозиције и да Милош Јовановић није дошао. Потом је, каже, сам разговарао са њим. Предлагао је да, ако опозиција већ излази на изборе поред студената, наступи заједно, без подела на левицу и десницу, Исток и Запад, Брисел, Москву, Пекинг или Вашингтон.

Идеју је описао као наступ „под заставом слободе“, са циљем развлашћивања мафије и поштовања Устава. Тврди да Јовановић није желео озбиљан разговор о том предлогу. Поменуо је и одсуство Несторовићеве листе из трке, повезујући га са болешћу, и изнео претпоставку да је то код других повећало апетите за цензус.

Оптужбе о кадровима „Аутентичне деснице“ и резолуцијама

У оштрој критици тог политичког круга Парандиловић је поменуо Уроша Јанковића, Александра Павића, Немању Девића, Владимира Јелића и Тома­шевића. Изнео је тврдње о Јанковићевој осуди, избегавању издржавања казне и учешћу у финансијском извештавању странке. За Павића је рекао да је ближи напредњацима него студентима.

Девићу је замерио раније политичке везе и писање о породици Вучић, док је за Јелића и Томашевића говорио о учешћу у локалној власти са СНС-ом. Поменуо је и, уз сопствену ограду да се не држи за тачан број, наводне кривичне пријаве против Јелића. У том делу је навео и свој судски спор са Војиславом Михаиловићем.

Критиковао је Нови ДСС због односа према смени Братислава Гашића и оценио да Јовановић није водио континуирану борбу у парламенту, на улици и у медијима. Златановић је током разговора указивао и на примере Јовановићевог учешћа у протестима и покушаја акције поводом Експа.

Парандиловић је говорио и о резолуцији о Јасеновцу. Сматра да се такви предлози морају припремати уз договор са посланицима који их подржавају, а не користити за накнадно прозивање преко Телеграм канала. Критиковао је у том контексту и „Ми — снага народа“.

Златановићево питање: Да ли сукоб у опозицији користи Вучићу?

Златановић је питао да ли напади опозиције на опозицију могу да обесхрабре неопредељене бираче и предложио више прагматизма уочи избора. Парандиловић је одговорио да огромну већину свог политичког простора користи за критику Вучића, али да не може да прећути поступке који, по његовом мишљењу, угрожавају победу.

Оценио је да би чак и у случају преласка цензуса део посланика „Аутентичне деснице“ могао да подржи Вучића. То је изнео као сопствену процену њихових интереса и политичке блискости. Поручио је да је спреман на потпуни „рестарт“ политичке сцене, чак и ако се сам више никада не врати у њу.

Лустрација и предлог забране СНС-а

Парандиловић је затражио лустрацију људи одговорних за злоупотребе, помињући Вучића, Синишу Малог, Братислава Гашића, Ану Брнабић и функционере на локалу. Нагласио је да не мисли на свакога ко је потписао приступницу СНС-а. Предлог усмерава на људе који су починили кривична дела или злоупотребљавали функције и политички утицај.

Затражио је и забрану СНС-а као организације коју сматра одговорном за уништавање будућности Србије. Оценио је да би другачији однос према радикалима и социјалистима после 5. октобра спречио данашње стање. Изнео је тврдње о коришћењу осуђених криминалаца и затвореника за одбрану режима. Позвао је независне новинаре да пред изборе провере изласке затвореника, посебно у Сремској Митровици и Пожаревцу.

Странка која треба да надживи свог оснивача

На Златановићев предлог да се спречи претварање странке у приватну својину председника и да већа овлашћења има колективни орган, Парандиловић је одговорио да нема проблем са таквом променом. Најавио је другу страначку скупштину најкасније до краја јануара 2027. године и већи простор за младе људе који су се доказали у локалним борбама.

Каже да жели модерну странку са више идеја и мањом зависношћу од једне личности. Његов циљ је да Ново лице Србије политички надживи оснивача, уместо да са њим буде повучено у пропаст. Истовремено је упозорио да ниједан закон не може сам да спречи злоупотребе ако друштво тражи пречице и рупе у прописима. Као важан услов издвојио је транспарентно финансирање.

Веће плате и већа одговорност уместо корупцијске уцене

Парандиловић сматра да проблем нису саме плате посланика и министара, већ незаконито стицање богатства и одсуство одговорности. Рекао је да би више плате министара и лекара, уз стварно процесуирање корупције, биле боље од система у коме се људи гурају у незаконите приходе, а затим држе под контролом.

Оценио је да власт намерно одржава такав однос зависности. Као пример поменуо је могуће плате од шест или седам хиљада евра, насупрот ситним митовима и милионским зарадама од политичког утицаја. Поставио је питање одговорности великог броја људи који су прошли кроз министарске функције током Вучићеве власти.

Област	Предлог или став	Лична обавеза коју прихвата
Службе безбедности	Темељна реформа и прекид политичког надзора	Подршка отварању досијеа
Досијеи	Утврдити ко је био жртва, а ко прогонитељ	Његов досије може бити први
Имовина	Испитати начин стицања богатства	Провера њега и породице
Лустрација	Одговорност за злоупотребе, не за само чланство	Политичка подршка поступку
Странке	Колективни органи и транспарентно финансирање	Више простора младима
Јавне функције	Боља примања уз казну за корупцију	Подршка већој одговорности
Политичка смена	Изградити систем који спречава новог Вучића	Прихвата и сопствено повлачење

Необјављена помиловања и страх од партијске државе

У разговору о помиловањима и ономе што су саговорници називали амнестијама, Парандиловић је изнео сумњу да су заштићени и људи блиски врху власти, помињући могућност заштите Горана Весића. На Златановићево питање о могућим „бланко“ актима одговорио је да у таквом систему сматра све могућим. Захтевао је да јавност зна ко је обухваћен тим одлукама и критиковао медије због изостанка питања.

Упозорио је и на могућност да партијска припадност постане услов за вртић, запослење или лечење. Примере лекара који одбија „блокадерско“ дете износио је као слику опасности да држава постане потпуно подређена странци.

ТВ дуел: „Само један услов — да емисија иде уживо“

Парандиловић сматра да студентски покрет не треба да прихвати свођење на једну личност кроз дуел који тражи Вучић. Снагу покрета види у томе што је колективан и што га је теже купити, уценити или разбити.

Позвао је Вучића да уместо тога дође на дуел са њим. Поручио је да може да изабере телевизију, водитеље и да доведе Миленка Јованова, Ану Брнабић и Војислава Шешеља. Поставио је један услов: пренос уживо. Оценио је да Вучић годинама избегава директно сучељавање са противницима, док нападе препушта другима.

Предаја власти и оштра реторика о одбрани слободе

Парандиловић је рекао да не очекује да Вучић, док располаже апаратом силе, једноставно призна пораз и честита противнику. Могућност мирног исхода повезао је са распадом послушности унутар система. Говорио је о одбрани слободе „свим средствима“, користећи поређење са човеком који се брани од напада на сопственом прагу. Изговорио је и формулацију „милом или силом“, као и веома оштро упозорење о последицама изборне вечери.

У наставку је нагласио да верује у изборну победу студената и излазак грађана на улице ради њеног прослављања. Све те формулације преносимо као његову реторику и прогнозу, без додавања позива на насиље.

Србија, Република Српска и Црна Гора: Не прихватати поделе међу Србима

Поводом питања о сукобљавању Срба са различитих страна Дрине, из Црне Горе и са Косова и Метохије, Парандиловић је оценио да у народу има више разума него у властодржачким структурама. Вучићу је приписао спремност да подстиче чак и грађански сукоб ради останка на власти. Критиковао је Милорада Додика, Владислава Дајковића и Милана Кнежевића, износећи оптужбе о њиховој улози у подршци режиму.

Поменуо је и Младена Обрадовића, Горана Давидовића, Ивана Ивановића и друге који критикују студентску листу. Њихове наступе тумачи као покушај изједначавања студената и СНС-а ради смањивања излазности. Оценио је да није реално очекивати потпуно слагање са свих 250 кандидата на било којој листи. Поручио је да је у завршници кампање важније повећавати излазност него тражити изговоре за останак код куће.

Никола Пејаковић: Уметничко поштовање и политичко разочарање

Парандиловић је рекао да му је тешко да говори о Николи Пејаковићу јер изузетно цени његову музику, глуму и сценаристички рад. Посебно је похвалио његове серије. Ипак, разочаран је његовом подршком Вучићу. Поставио је питање да ли је реч о неким обавезама, интересима или механизму контроле, али није тврдио да има доказ о конкретној исплати.

Поменуо је и Лазара Ристовског и Микија Манојловића у разговору о односима власти и уметника. За Пејаковића је изнео и навод да су се чланови његовог бенда разишли после политичке подршке Вучићу. Разлике у разумевању политике међу Србима са различитих страна Дрине објаснио је различитим државним, медијским и ратним искуствима, наглашавајући да за то има разумевања. Пејаковићев наступ ипак сматра недовољно аргументованим и поручио је да би волео да му своје разлоге објасни у разговору.

Подршка студентима као патриотски избор

Парандиловић је поручио да данас не види већи патриотски чин од смене режима који оптужује за корупцију, насиље и рушење државних интереса. У том контексту говорио је и о Косову и Метохији, саставном делу Србије под окупацијом албанских сепаратистичких структура. Вучићу је приписао предају покрајине Куртију и постављање људи из криминалног миљеа да управљају Србима.

Поменуо је Милана Радоичића и Звонка Веселиновића, износећи тврдње о притисцима на грађане. Упозорио је на одлазак српске омладине и интелигенције и на модел у коме власт, по његовој процени, жели становништво зависно од њених одлука. У тој прогнози поменуо је и довођење радника са Филипина и из Бангладеша. Рекао је да не жели да буде „на погрешној страни историје“ и да зато свакодневно ради у корист студената. Навео је скупове и активности у Нишу, Лесковцу, Тополи и на београдском Коњарнику.

Завршна порука: Разговарајте са родитељима, бабама и дедама

Парандиловић је позвао младе да у последњим данима кампање разговарају са старијим члановима породице и замоле их да гласају за будућност своје деце и унука. Процене о могућем померању подршке користио је као мотивациону поруку, наглашавајући да сваки такав разговор може да повећа шансу за промену.

За изборну вечер поручио је да неће делити грађане према томе за коју су опозициону листу гласали. Његова љутња, каже, односи се на руководства, а не на бираче. „Нећу ја на улици никоме тражити ДНК“, рекао је, објашњавајући да све противнике режима види на истој страни када је реч о његовој смени. Разговор је завршен најавом да ће Србин.инфо пратити изборни дан и бити уз грађане, уз могућност новог сусрета са Парандиловићем 25. октобра.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић