Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Uspenja presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina. Dan se smatra praznikom majki i dece i ne rade se teški poslovi već vreme provodi porodično u molitvi, miru, ljubavi i slozi.

Velika Gospojina obeležava ovozemaljsku smrt Bogorodice i prema jevanđelju vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.

Ovog velikog prazniku prethodi dvonedeljni post. Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene, majke, pa se vernice i vernici pričešćuju na Veliku Gospojinu. Post se završava 28. avgusta, ali kada ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni toga dana, već se jede riba.

Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših naslikan je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića. Za Velikom Gospojinom sledi i Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina koja se obeležava 21. septembra.

Presveta Bogorodica je nakon Hristovog rođenja proživela još 48 godina. Nad‌živela je svoga sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih događanja, čuda i stradanja prvih Hrišćana. Poslednjih 15 godina provela je kod svetog Jovana Bogoslova, Hristovog učenika, kome je Hristos poverio da je čuva.

Vreme između Velike i Male Gospojine koja je 21. septembra (8. septembra) zove se u narodu Međudnevnica, kada žene beru lekovite trave – hajdučku travu, kičicu, ugaslicu i druge kojima leče razne ženske i druge bolesti.

Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina je slava i manastira Gračanica. U Grčkoj i Rumuniji, to je državni praznik i verujući narod masovno i porodično idu u crkve i manastire njoj posvećene, celivaju čudotvorne Bogorodičine ikone i mole joj se. Posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.

Kratka i veoma snažna molitva Presvetoj Bogorodici, koju verujući narod izgovara svakodnevno glasi:

„Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom: blagoslovena si Ti među ženama, i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših“

Za velike praznike posvećene materi Hristovoj molitva glasi:

„Carice moja Predobra, Nado moja Bogorodice, Pribežište sirotih, Zaštitnice stranih i nevoljnih, Pokroviteljko uvređenih – vidiš moju bedu, vidiš moju muku, pomozi mi kao nejakom, nahrani me kao stranca: greh moj znaš, oprosti ga po volji Tvojoj, jer nemam druge pomoći osim Tebe, ni druge Zaštitnice, ni bolje Utešiteljke osim Tebe, o Bogomati, da me sačuvaš i zaštitiš u sve vekove. Amin“.

Srbin.info