Српска православна црква данас слави празник Успења пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици који је у народу познат као Велика Госпојина. Дан се сматра празником мајки и деце и не раде се тешки послови већ време проводи породично у молитви, миру, љубави и слози.

Велика Госпојина обележава овоземаљску смрт Богородице и према јеванђељу вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља. Спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.

Овог великог празнику претходи двонедељни пост. Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене, мајке, па се вернице и верници причешћују на Велику Госпојину. Пост се завршава 28. августа, али када овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тога дана, већ се једе риба.

Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најлепших насликан је у манастиру Жича, задужбини Немањића. За Великом Госпојином следи и Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина која се обележава 21. септембра.

Пресвета Богородица је након Христовог рођења проживела још 48 година. Над‌живела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих догађања, чуда и страдања првих Хришћана. Последњих 15 година провела је код светог Јована Богослова, Христовог ученика, коме је Христос поверио да је чува.

Време између Велике и Мале Госпојине која је 21. септембра (8. септембра) зове се у народу Међудневница, када жене беру лековите траве – хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне женске и друге болести.

Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина је слава и манастира Грачаница. У Грчкој и Румунији, то је државни празник и верујући народ масовно и породично иду у цркве и манастире њој посвећене, целивају чудотворне Богородичине иконе и моле јој се. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.

Кратка и веома снажна молитва Пресветој Богородици, коју верујући народ изговара свакодневно гласи:

„Богородице Дјево, радуј се Благодатна Маријо, Господ је с Тобом: благословена си Ти међу женама, и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших“

За велике празнике посвећене матери Христовој молитва гласи:

„Царице моја Предобра, Надо моја Богородице, Прибежиште сиротих, Заштитнице страних и невољних, Покровитељко увређених – видиш моју беду, видиш моју муку, помози ми као нејаком, нахрани ме као странца: грех мој знаш, опрости га по вољи Твојој, јер немам друге помоћи осим Тебе, ни друге Заштитнице, ни боље Утешитељке осим Тебе, о Богомати, да ме сачуваш и заштитиш у све векове. Амин“.

Србин.инфо